Свети Никола помаже војнику
Свети Никола, једни га славе као Крсну Славу, други га поштују не радећи на тај дан, трећи одласком на службу у Цркву, тако да је овај светитељ, због своје брзе и велике помоћи, поштован не само код нас, већ и широм света.
Непријатељ човека, ђаво, је због зависти измислио Деда Мраза и дао му пролазну овоземаљску славу, да би умањио сећање и на светог Николу и наметнуо лажну и недостојну алтернативу његовом прослављању. На жалост, ми нашим животима том непријатељу помажемо у његовој злој намери.
Ипак, свети Никола нађе начина да допре до залуталих душа и да их врати на прави пут, пут истине и спасења душе, па и у вртлогу стихија овога света посредује чинове избављења.
Ево једног таквог примера.
На славонском ратишту, деведесетих година прошлог века, јунак нашег догађаја као војник редовне војске учествовао је у ратним дејствима. Ватрени окршај на ужем градском подручју, који се одвијао у врло тешким условима, био је у пуном јеку. У једној кући која је била под ватреном контролом снајпера задеслила се групица војника. У њој је и заноћила, у настојању да је под окриљем ноћи напусти и покуша да дође до бољег положаја за наставак борбених дејстава. Током ноћи умор је савладао нашег јунака, тако када се у цик зоре пробудио, остао је сам, другови су заборавили на њега. Другови јесу, али испоставило се да га није заборавио Бог.
Схвативши да је сам и у незавидној ситуацији, веома се уплашио и тражио је начин да се из ње избави У једном тренутку чуо је брундање тенка, и кроз рупу у зиду насталу од метака, видео тенк који се приближава кући. Претпостављајући да су то његови другови послали појачање по њега, истрчао је напоље и махао у правцу тенка у настојању да га посада примети. Међитим, изненадио се видевши да никакве реакције нема са друге стране, осим што је цев тенка постепено почела да се претећи помера у правцу ка њему. Црна рупа из цеви саблазно и смртоносно је претила, додатно му уливши страх и неповерење. Посумњавши у првобитну претпоставку да су то његови другови, мало се нагнуо у леву страну, и на боку тенка приметио шаховницу.
„Одмах сам кренуо да бежим“, причао нам је јунак овог догађаја, „али страх ме пресекао на пола, те уствари нисам могао ни да се померим, био сам укопан у месту чекајући смрт из цеви. У тој безнадежној ситуацији, осетих нечију руку на боку, буквално ме зграбила, подигла са тла као отац дете које жели да спаси од опасности, и тако ношен том невидљивом руком, доведен сам међу моје саборце, на изненађење и њихово и моје. Након два месеца одлазим на одсуство и, наравно, прво код бабе и деде пошто знам да много брину за мене. На капији је свакодневно, са надом стојала баба, када је угледала војника унука вриснула од среће, једва оставши на ногама. Радост и срећа, ту је и деда, пристиже и остала родбина, сви ме додирују,да ли сам то ја, питања много, како сам, како је било, да ли сам добро, када је било тешко. Наравно, ја испричах чудно спашавање које доживех. У том баба скочи, „Знаш ли синко ког датума то беше“. Како не бих знао, то никада нећу заборавити, одговорих, и кажем јој датум. Баба на моје речи поскочи још једном , бризну у плач, па отрча у собу. Збуњен њеном реакцијом, упитах деду о чему се ради. „Видиш синко“, рече деда, „тог истог јутра твоја баба се пробудила у цик зоре и мени каже – деда, донеси жито и стави да се кува а ја ћу брзо да умесим славски колач.
Какав колач жено јеси ли ти луда, кажем ја њој.
„Ама трчи како ти кажем, и носимо колач и жито у цркву, данас је свети Никола.“
„Ма шта те, жено, спопало овако јутром, па ми смо славу и светог Николу оставили 45.“,тврдоглаво деда узвраћа баби. Али баба упорна ,не попушта, „трчи деда, унук нам је на ратишту, Бог зна у каквој је ситуацији и мукама.“ „На спомен тебе, ја скочих, послушах бабу и ми непланирано прослависмо нашу славу Светог Николу после толиких година, и ето видиш, свети Никола ти поможе, брзо, онако како је то многима чинио.“
„Заплака после ових речи и деда, заплаках и ја и чврсто загрлих већ увелико уплакану бабу, сузе су текле, груди се надимале, сви загледани у икону славску. Сутра купих кандило и окачих га изнад иконе, запалих фитиљ у захвалност за помоћ светитеља.“
Испричао припадник жандармерије Краљевачког одреда, у манастиру Црна Река 2008. приликом обиласка манастира са својом јединицом.
Свети Никола, моли Бога за нас, за Србију, за све православне хришћане!
Аутор: Горан Јосијевић
