Sveti Mardarije (Uskoković): O istinskoj slobodi hrišćanina
Stojte, dakle, u slobodi kojom vas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti (Gal. 5: 1).
Ovim rečima se, voljena braćo, jednom prilikom najveći apostol – božanski Pavle – obratio galatskim hrišćanima, svojoj duhovnoj deci, obratio se savetom da smatraju dragocenom i čuvaju istinsku slobodu, da ne bi ponovo pali u jaram ropstva.
Sloboda! Kako je velika ova reč! Kako ova željena „sloboda“ privlači naše pomisli, naše misli i naše želje! Šta je sloboda? Gde je ona? U čemu je naša istinska sloboda i gde da je tražimo?
Voljeni brate! Evo, stojimo u prolećni dan pod toplim zracima prolećnog sunca na obali reke. Pod toplim zracima su se otopili duboki snegovi. Pogledaj, reka lomi led, u toku duge zime je bila okovana hladnim ledenim okovima, sad je zbacila ove okove i kao široka i brza bujica se razlila po livadama i poljima. Brzi talasi neobuzdano hitaju tamo, daleko, daleko – ka prostranstvu nevidljivog sinjeg mora. Ti i ja stojimo na obali i divimo se slobodnoj reci, njenu brzu i burnu bujicu ništa ne može da zadrži, ona slobodno teče tamo, ka dalekom sinjem moru, ne u svom koritu, već razlivajući se po livadama i poljima. Ti i ja i dalje stojimo na obali reke, divimo se njenoj slobodnoj, brzoj i razornoj stihiji.
Odjednom sam pogledao tvoje lice i na njemu su se odrazile tuga i neka briga. U tvojim očima su se pojavile suze tuge i očaja. Video si kako strašne, burne vode, izlivši se iz rečnog korita nose sa sobom krhotine tvoje rođene kuće. Uveren si u to da su talasi uništili sve brane i prepreke; talasi su kao pohlepni grabljivci-pobednici, osvojili tvoje dobro; za tren oka su razorili i uništili sve ono na čemu su radili tvoj otac i tvoj deda, razorili su i uništili sve ono što si ti sam stvarao, umnožavao i obrađivao teškim trudom svojih ruku u znoju svog lica. Da li ti je sad jasno kako je užasno stanje tvoje duše? Da li si video kakve užasne nevolje ti je donela burna reka koja je izašla iz granica svojih obala i slobodno rušila i razarala tvoj dom; i zar samo tvoj?
Još veće nevolje prete čoveku ako iz granica i okvira izlaze on sam i drugi ljudi, ako niko neće da obuzdava svoje želje i ne priznaje nikakve uzde nad svojom nerazumnom samovoljom. Razmisli dobro o tome šta će biti s porodicom, društvom i državom ako svi odjednom počnu da misle da biti slobodan znači raditi sve što čovek poželi. Ako ljudi tako budu shvatali slobodu i ako tako budu postupali, na zemlji neće ostati ništa sveto, među ljudima, u društvu, i u samoj državi neće biti nikakvog reda. Tada će vladati pravo jačih, i dobićemo takav haos koji niko ne može da zamisli. Tada to neće biti sloboda, već samovolja, najgrublja i najsurovija samovolja. Razum, srce i savest nam govore da prava sloboda nije u samovolji i kapricu, već da su oni neprijatelji svake slobode. Sloboda se ne sastoji u sili i vlasti, niti u novcu i bogatstvu. Postoji umna, moralna sloboda, a postoji građanska, politička i ekonomska sloboda. Ima mnogo raznih sloboda, ali su sve to relativni pojmovi, a u suštini – filozofski.
Moralna sloboda je najveći dar Božji, po kojem se čovek razlikuje od svih živih bića. Sloboda se sastoji u tome da čovek nije vezan nužnošću da postupa ovako ili onako: dato mu je pravo da se slobodno potčinjava volji Božjoj, odnosno, što je isto – moralnom zakonu. Međutim, čovek uvek može – to u potpunosti zavisi od njega – i da se ne potčinjava volji Božjoj, on može da živi po svojoj volji i nahođenju, ali u tom slučaju otpada od Boga, udaljava se od Njega kao od Izvora svetlosti i blaženstva i pada u dubinu zla, tame, tuge i teskobe. Nešto slično predstavlja i građanska sloboda. Od građanina zavisi hoće li se potčinjavati zakonima date države; ako se dobrovoljno potčinjava, on uživa sva prava koja mu daje zakon zemlje, i dobra koja su u vezi s njima i slobodan je; međutim, ova sloboda nikome ne daje prava da nekažnjeno krši zakone, bez obzira da li su moralni ili državni. Isto je i sa slobodom govora. Zar sloboda govora daje pravo čoveku da laže, kleveće i blati poštene ljude? Zar sloboda štampe daje nekome pravo da se meša u lični život čoveka i da objavljuje vesti o njemu? A danas štampa ni iz daleka ne shvata pravilno slobodu štampe. Sloboda savesti je sloboda da se veruje u ono što čovek smatra ispravnijim, istinitijim i pravednijim; ali on ne treba da vrši nasilje nad slobodom drugih, ne treba da zahteva od drugih da misle kao što on misli, ne treba da primorava druge da postupaju uprkos svojim ličnim uverenjima. Ili, na primer, sloboda daje pravo da se sklapaju savezi i organizuju društva, ali ne daje pravo da se organizuju i osnivaju nemoralni savezi i društva koji mogu dovesti zemlju ili državu do moralnog raspada, razaranja, nereda i pogibelji. Sloboda, usmerena ka zlu, nije istinska sloboda, već je zloupotrebljavanje slobode, izvrtanje istinske slobode.
Da li si možda hteo da me upitaš: pa gde je, zapravo, istinska sloboda hrišćanina? Rado ću odgovoriti na ovo pitanje, uostalom, neću navesti svoj odgovor, već odgovor prvovrhovnog apostola – božanskog Pavla. On kaže: Gospod je Duh, a gde je Duh Gospodnji, tu je sloboda (2 Kor. 3: 17) – zato on savetuje i zapoveda nam da stameno čuvamo svoju istinsku slobodu: Stojte, dakle, u slobodi kojom vas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti (Gal. 5: 1). Ako je sloboda, po rečima apostola Pavla, tamo gde je Duh Gospodnji, jasno je da je prvi uslov istinske hrišćanske slobode – iskrena i nelicemerna vera u Boga i život po zapovestima Božjim. Ako ti, voljeni brate, svim srcem i dušom veruješ u Hrista Spasitelja svog sveta, svog Iskupitelja, ako na tebi zbog toga počiva Duh Gospodnji, znaj da si već slobodan. Osim toga, takav hrišćanin oseća neizrecivu dubinu svoje slobode u samom svom srcu. On slobodno i radosno ide stopama svog Spasitelja, veruje u Njega, zavoleo Ga je, živi po rečima Duha Božjeg, a gde je Duh Božji, tu je i istinska sloboda. Čuli ste već za slobodu uma i srca, a gde nema istinske slobode uma i srca, vlada anarhija, a anarhija uma i srca ne može da ne izazove anarhiju života. Sad kao da nastupa vreme sveopšte anarhije, i ako se, ne daj Bože, to desi, neće biti mira više nigde i ni za koga u naručju sopstvene otadžbine, u sopstvenoj kući, tada više neće biti ni priznatih, ni poštovanih prava, i svi, čak i mirni građani, biće primorani da se naoružaju u zaštitu imovine i svega onoga što im je drago. To će biti sveopšte stanje neprekidnog rata svih protiv svih.
Ali neka se to ne desi!
Neka zavladaju na zemlji mir, ljubav i bratstvo, a što je glavno – istinska sloboda. Želeo bih da otvorim oči ruskom narodu koji sam zavoleo svom dušom i srcem, svim svojim bićem, želeo bih da se on uveri u to da su lažljivi ljudi koje mu nameću nezvani učitelji. Prošle su godine smutnje, ali se one mogu ponoviti ako narod bude spavao. Jer i oni seljaci koji su se bunili u prošloj revoluciji bili su potkupljeni obećanjima nepoštenih ljudi koji su u njima probudili niske instinkte koristoljubivosti i nasilja. U tome se sastoji sramota mom srcu dragog ruskog naroda. On se borio za ideje bez cilja po nalozima Nemca Bebelja i Francuza Žoresa i drugih predstavnika evropskog socijalizma i anarhizma. Oni su naivnom ruskom narodu mnoge stvari napričali i izvrnuli su pojam istinske slobode.
Vi, braćo koja me slušate, vi ste predstavnici ruskog društva! U ime mira i slobode – istinske slobode, u ime najvrednijih interesa vaše domovine pozivamo vas da učinite sve što od vas zavisi, u okviru svoje zemlje kako biste umirili i uspokojili umove, srca i društveni život svoje otadžbine, uzvisili i oplemenili i tako uticali na sam životvorni duh narodne duše – radi njegove dobrobiti. Ruski narod odavno, kao i celo čovečanstvo, strasno želi slobodu i neće da shvati da nijedna sloboda nije moguća bez discipline i ljubavi, kad zbog ljubavi prema dobru i bližnjima u svetlosti ove svete ljubavi prema dobru ne žele da čine zlo i tako postaju sposobni da uživaju bezgraničnu slobodu, ne zloupotrebljavajući je. Umovi i srca, dok nisu disciplinovani ljubavlju, nemaju mira i reda u sebi, i zato ne mogu uspešno da rade u korist ostvarenja mirne harmonije života, u korist ostvarenja sveopšteg mirnog blagostanja. Pokažite svom narodu istinski put i istinsku slobodu, i onda se u Rusiji nikad više neće ponoviti nedavno minule godine nereda. Tada će Rusija procvetati u svakom smislu na slavu i sreću svoju, svojih podanika i celog čovečanstva. Amin.
(Beseda održana u crkvi Kišinjovske mitropolije 24. oktobra 1910. godine)
Svetitelj Mardarije (Uskoković)
Sa ruskog Marina Todić
Izvor: https://srpska.pravoslavie.ru/137716.html
