Sveti Maksim Ispovednik: Besmrtnost duše
U novije vreme (kraj prošlog i početak ovoga veka) u životu naše Crkve, kako u praktičnom životu (bogosluženja, pravoživlja i dr.) tako i u teologiji, pojavile su se mnoge devijacije, pa i otvorene i očigledne zablude (da ne kažemo jeresi, iako je to pravi naziv za mnoga novačenja). Najizrazitije, i nešto što je verni i blagočestivi narod prvo uočio, i protiv toga se spontano (i opravdano) pobunio bilo je učenje o smrtnosti duše. Velika se prašina digla oko toga. Polemisalo se, kao u stara vremena, kako na najvišim nivoima (crkvene punoće), među episkopima i sveštenstvom, tako i u običnom narodu, po trgovima, ulicama, pijacama. Svak je u svom mišljenju i verovanju uporstvovao. Svak je iznosio dokaze i argumente, kako je znao i umeo. I, niko nikoga nije uspeo da ubedi u suprotno. Stvarala se deoba u narodu. I produbljivala. U želji da doprinesemo prevazilaženju tog nezdravog, i za mnoge duše pagubnog stanja, odlučili smo da pozovemo u pomoć jednog od najpoznatijih teologa Svete Crkve Pravoslavne, Prepodobnog Maksima Ispovednika, koji je nesumnjiv i neporečan autoritet po pitanjima vere. Stoga ovde predlažemo čitaocu kratko delo tog Svetog Oca: O DUŠI (traktat), u prevodu sa grčkog originala, uvereni da će njegova reč zatvoriti usta „izmišljačima nove vere“. Ovo delo, kao i mnoga druga iz pera ovog velikog Ispovednika Crkve Pravoslavne napisano je pre više od hiljadu i trista godina, ali ništa nije izgubilo od jasnoće i svoje bogoslovske dubine. (Iz predgovora Episkopa raško-prizrenskog Artemija sa sajta manastira Lepavine)
Da li je duša besmrtna? Ja mislim da onome što je prosto (po svojoj prirodi) sleduje besmrtnost.
Nijedno od postojećih bića nije propadljivo samo od sebe
A na koji način dolazimo do takvog zaključka? Slušaj. Nijedno od postojećih bića nije propadljivo samo od sebe, budući da u početku toga nije bilo. Jer ono što je propadljivo propada delovanjem nečega suprotnog njemu. Zbog toga sve što je propadljivo, to je rastavljivo. A rastavljivo je složeno. A složeno je mnogodelno. Ono što je iz delova sastavljeno, jasno je da se sastoji iz različitih delova. A ono što je različito, to nije istovetno. Prema tome, budući da je duša prosta i nije sastavljena iz različitih delova, te budući da je nesložena i nerastavljiva, ona je zbog toga nepropadljiva i besmrtna.
Ono što ima sposobnost kretanja samo od sebe, kao što je duša samopokretna, nikada ne prestaje da bude
I opet, ono što se pokreće od nečeg drugog, nema u samom sebi životno načelo, nego ga dobija od pokretača, i postoji sve dok je posedovano od te pokretačke sile. A raspada se čim prestane to dejstvujuće načelo. Ono, pak, što se ne pokreće od nečeg drugog, nego ima sposobnost kretanja samo od sebe, kao što je duša samopokretna, nikada ne prestaje da bude, jer onome što je samopokretno sleduje to da je uvek pokretno. Ono što se uvek kreće, neprestano je. Ono što je neprestano, beskrajno je. Beskrajno je nepropadljivo. A nepropadljivo je besmrtno. Prema tome, ako je duša samopokretna, kao što je gore pokazano, onda je ona nepropadljiva saglasno priloženom zaključku.
Ono što ne propada sopstvenim zlom, nepropadljivo je
I još: ako sve propadljivo propada zbog sopstvenog zla, onda ono što ne propada sopstvenim zlom, nepropadljivo je. Zlo je ono što se protivi dobru, stoga ga ono i razrušava. Jer telo nema drugog zla osim stradanja, bolesti i smrti, kao što su i njegove vrline – lepota, život, zdravlje i snaga. A zla duše su strašljivost, raskalašnost, zavist i tome slično. Pa ipak, sve to ne lišava nju života i kretanja. Dakle, ona je besmrtna.
Sveti Maksim Ispovednik
