Sveti Kanoni zabranjuju episkopima da zatvaraju hramove pod bilo kojim izgovorom
Na pitanje o zatvaranju svetih hramova, odgovaraju Sveti Oci, koji su „sve premudro ustrojili“
Časni arhijereji!
Vi vrlo dobro znate da je Hristova Crkva, delujući u Duhu Svetom, jednom zauvek „pokrila“ sve puteve odstupanja od jevanđeljske istine i Svetog Predanja, što uključuje i bogosluženje u hramu. Sve Svete prosvećuje Jedan Duh Sveti i rukovođeni Njim, oni nam otkrivaju svaku istinu. Crkva ni u kom slučaju neće odstupiti od Istine, jer je ona potvrđena životima Svetih i zapečaćena je u njihovom stvaralaštvu u pisanoj formi. Zato, videći zatvaranje crkava za vernike, opet i danas pribegavamo ovom pouzdanom i nadežnom izvoru i uveravamo se u to da je ovo što se sada radi – bezakonje, a vi, naši episkopi, to prihvatate!
Da bi opravdali preduzete mere, političari su izabrali argument „zaštita zdravlja“. Po svemu sudeći, većina episkopa se složila da je fizičko zdravlje najviše dobro i u potpunosti podržavaju političare. Ali, da li je fizičko zdravlje „najviše dobro“, ako se rasuđuje sa svetootačke tačke gledišta? Naravno, ne bismo trebali uništavati svoje telo, ali u kojoj meri treba da ga zaštitimo? A šta ako njegova zaštita naudi duši?
Naša Sveta Crkva je jedinstveni Putevoditelj. Ona je kompas duhovni i kormilar. Kako u prošlosti, tako i u sadašnjosti i u budućnosti, Ona se rukovoditi Biblijom i Svetim Predanjem, odnosno učenjem Gospoda našeg Isusa Hrista i iskustvom primene ovog učenja od strane vernika – Tela Gospodnjeg. Niko osim Hrista nikada nije rukovodio i ne može rukovoditi Crkvom. Shodno tome, niko od ljudi nema pravo da Crkvi nameće prakse koje su tuđe Svetom Pismu i učenjima Svetih Otaca, odnosno Svetom Predanju. Zbornik „Pidalion“, koji je napisao Sveti Nikodim Svetogorac, između ostalog, sadrži i 4. pravilo Sedmog vaseljenskog sabora, gde se kristalno jasno govori o zatvaranju svetih hramova. Ovo pravilo strogo zabranjuje episkopima da zatvaraju crkve iz bilo kog razloga!
Pažljivo pročitajte ovo pravilo i objašnjenja tumača:
Odlomak iz „Sintagme božanskih i Svetih Kanona, Rali-Potli, tom II, izdavačka kuća „Grigorij“.
Pravilo četvrto Sedmog Vaseljenskog Sabora, Nikejskog:
„Ako bude primećeno da koji episkop tražeći zlato ili nešto slično, ili zbog neke svoje strasti zabranjuje vršenje Božanstvene Liturgije i odlučuje nekog od njemu potčinjenih klirika, ili zatvara sveti hram tako da u njemu ne bivaju bogosluženja, i time pokazuje svoje bezumlje i sklonost ka bezumnim stvarima (a i sam je takav), biće podvrgnut onome čemu je želeo podvrgnuti druge, „I obratiće se zloba njegova na glavu njegovu“ (Ps. 7,17), kao na prestupnika zapovesti Božije i apostolskih ustanova.
Tumačenje Svetog Nikodima Svetogorca, Svešteni „Pidalion“, str. 266:
„Dakle, arhijerej koji bude zatečen u tome da zabranjuje služenje ili odlučuje nekog sveštenika ili klirika ili zatvara crkvu da bi dobio novac ili po nekoj drugoj svojoj pristrasnosti, neka takav pretrpi to isto, odnosno, neka ga ukloni od službe i odluči njegov mitropolit, ako je on episkop, ili njegov patrijarh, ako je on mitropolit “.
Tumačenje Zonare: „Ako episkop zatvori hram tako da u njemu ne bude sveštenodejstava, usmeravajući svoj gnev (koji se u pravilu naziva „bes“ zbog svoje krajnje sile i nerazumnosti) ka neosetljivom, odnosno ka hramu, koji je, prema pravilu, neosetljiv, takav je, po rečima pravila, bezosejaćajan, i treba da bude podvrgnut onome čemu je podvrgao drugog, odnosno mora biti odlučen i pretrpeti ono što je sam učinio – episkop od svog mitropolita, a mitropolit od patrijarha, kome su potčinjeni; i bolest će se okrenuti na njegovu glavu (Ps. 7, 17), kao prestupnika Božjih zapovesti i apostolskih ustanova“.
Tumačenje Valsamona: „Episkop koji zatvara hramove na bilo koji način – zakonito ili nezakonito – mora biti kažnjen.“
Tumačačenje Aristina: „Ako bilo koji episkop … zbog neke sopstvene strasti udalji iz službe ili izopšti nekog od njemu podređenih klirika ili zaključa sveti hram, tako da u njemu ne bude svete Božije službe, treba da bude podvrgnut istoj kazni“.
Što se tiče pitanja da li su episkopi dobrovoljno pristali na zatvaranje hramova, istina je, na žalost, sledeća: oni ove mere žele čak i više od našeg premijera Micotakisa, jer se veoma boje da se ne zaraze i – ne daj Bože, – da umru!
Možemo li mi, pod bilo kojim izgovorom, odseći sebe od Crkve, Tela Hristovog? To je ravno odsecanju od živog čovečijeg organizma nekog dela tela, na primer, ruke ili noge. Zato Sveti Kanoni propisuju naročito stroge kazne onima koji lišavaju službi druge i sebe. „Sve one vernike koji dolaze u hram i slušaju (reči) Svetog Pisma, a ne ostanu na molitvi i za vreme Svetog Pričešća, treba odlučiti kao one koji izazivaju nered u crkvi.“ (9. pravilo Svetih Apostola).
Izvor: http://borbazaveru.info/content/view/13676/1/(https://apologet.spb.ru/)
