Sveti Ignjatije Brjančanjinov o smirenomudriju

Smirenomudrije je način razmišljanja (obraz misli), pozajmljen u potpunosti iz Jevanđelja, od Hrista. Smirenje je srdačno osećanje, to je zalog srdačni, koji odgovara smirenomudriju.

Prvo se valja naučiti smirenomudriju, (i) po meri vežbanja u smirenomudriju duša stiče smirenje, zato što stanje srca uvek zavisi od misli, koje je usvojio um. A kad se delanje čoveka oseni božanskom blagodaću, tada smirenomudrije i smirenje u obilju počinju da rađaju i udvostručuju (uvećavaju) jedno drugoga, uz pomoć pomoćnika molitve – plača (uz podsticaj podstrekača molitve – plača).

Vrlina, suprotna gordosti i posebnom izrazu njenom u samom duhu čovečijem – samo-mnjenju (umišljenosti) – jeste smirenje. Kao što je gordost po preimućstvu (pre svega) bolest našeg duha, greh uma, tako je i smirenje dobro i blaženo stanje duha, ono je po preimućstvu (pre svega) vrlina uma. Iz tog razloga ono se vrlo često naziva u Svetom Pismu i u spisima svetih otaca smirenomudrijem. Šta je to smirenomudrije? Smirenomudrije je pravilno shvatanje (poimanje) čoveka o čovečanstvu, i prema tome, ono je pravilno shvatanje (poimanje) čoveka o sebi samom.

Neposredno dejstvo smirenja, ili smirenomudrija, zaključuje se u tome, što pravino shvatanje (poimanje) čoveka o čovečanstvu i o sebi samom pomiruje čoveka sa sobom, sa ljudskim društvom, sa njegovim strastima, nedostacima, zloupotrebama, sa okolnostima ličnim i društvenim – pomiruje sa zemljom i nebom. Vrlina – smirenje dobila je svoje ime od rođenog njome (od nje) unutrašnjeg srdačnog mira. Kad imamo u vidu jedno umirujuće, radosno, blaženo stanje, proizvedeno u nama vrlinom, onda to nazivamo smirenjem. A kad nameravamo zajedno sa stanjem da ukažemo i na izvor stanja, tada to nazivamo smireno-mudrijem.

Ne mislite, ljubljena braća, da određenje (definicija), koje smo mi dali i u kome je smirenomudrije nazvano pravilnim načinom razmišljanja čoveka (obrazom misli) uopšte o čovečanstvu i posebno o sebi samom, jeste određenje proizvoljno (definicija). Takvo određenje (definicija) smirenju i smirenomudriju ukazano je Samim Gospodom.

On je rekao: „poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi“ (Jn.8,32). Ali šta je takva duhovna sloboda, koja se predaje Istinom, ako nije sveti blagodatni mir duše, ako nije sveto smirenje, ako nije jevanđeljsko smirenomudrije? Božanska Istina je Gospod naš Isus Hristos (vidi Jn.14,6). On je oglasio: „Naučite se od Mene,“ od Božanske Istine, „jer sam Ja krotak i smiren srcem, i naći ćete mir dušama vašim“ (Mt.11,29). Smirenomudrije je način razmišljanja (obraz misli) čoveka o sebi i o čovečanstvu, koji je ukazan i koji se ukazuje Božanskom Istinom.

* * *

Sećanje na smrt prati smirenje na putu zemaljskog života, upućuje ga da dejstvuje na zemlji radi večnosti i, što je čudno, sama njegova dejstva oduševljava posebnim dobročinstvom. Smirenomudri (čovek) dejstvuje radi vrline, a ne po podsticaju strasti i ne radi zadovoljenja strasti; prema tome, njegova dejstva ne mogu a da ne budu dobrodeteljna (vrlinska) za društvo ljudsko.

Smirenomudri (čovek) vidi sebe kao ništavnu prašinku usred ogromnog zdanja sveta, usred vremena, pokoljenja i događaja ljudskih, proteklih i budućih. Um i srce smirenomudrog (čoveka) sposobni su da prime Božansko hrišćansko učenje i neprestano da uspevaju (napreduju) u hrišćanskim vrlinama; um i srce smirenomudrog (čoveka) vide i osećaju pad čovečije prirode i zato su sposobni da priznaju i prihvate Iskupitelja.

Smirenomudrije ne vidi dostojanstva u paloj prirodi čovečijoj, ono sozercava čovečanstvo kao prevashodno sazdanje Božije, ali ujedno sozercava i greh, koji je prodro (pronikao) u celo biće čoveka, koji je otrovao to biće; smirenomudrije, priznajući veličanstvenost sazdanja Božijeg, priznaje ujedno i bezobraznost sazdanja, (iskvarenog) nakaženog grehom, ono postojano setuje (tuguje) zbog te bede (nesreće). Ono gleda na zemlju kao na mesto svog izgnanstva, nastoji pokajanjem da se vrati na Nebo, izgubljeno samo-mnjenjem (umišljenošću).

* * *

„Niko da vas ne obmanjuje samovoljnim smirenomudrijem“ (Kol.2,18), rekao je sveti apostol Pavle.

Istinsko smirenomudrije sastoji se u poslušanju i posledovanju Hristu (videti Flp.2,5-8).

Istinsko smirenomudrije je duhovni razum. Ono je dar Božiji, ono je dejstvo Božanske blagodati u umu i srcu čoveka.

Može biti i proizvoljno smirenomudrije: njega proizvodi za sebe duša prazno-slavna (sujetna), duša prelašćena i obmanuta lažnim učenjem, duša, koja obmanjuje samu sebe, duša, koja traži laskanje od sveta, duša, koja u potpunosti teži ka zemaljskom uspehu i zemaljskim zadovoljstvima (nasladama), duša, koja je zaboravila na večnost i na Boga.

Proizvoljni, sopstveni proizvodi smirenomudrija jesu bezbrojne raznovrsne veštine, kojima čovečija gordost nastoji da ulovi slavu smirenomudrija od zaslepljenog sveta, od sveta, koji ljubi svoje (voli), od sveta, (koji uzvisuje, hvali) koji prevaznosi porok, kad je porok obučen u masku vrline, od sveta, koji mrzi vrlinu, kad vrlina stoji pred očima njegovim u svetoj prostoti svojoj, u svetoj i tvrdoj pokornosti Jevanđelju.

Ništa tako nije neprijateljsko smirenju Hristovom, kao svojevoljno smirenomudrije, koje je odbacilo jaram poslušanja Hristu i pod pokrovom licemernog služenja Bogu (svjato-tatstveno) kao kradljivac svetinje služi satani.

Ako mi budemo neprestano gledali na svoj greh, ako se budemo starali da ga sagledamo detaljno (podrobno), onda nećemo naći u sebi nikakve vrline, nećemo naći ni smirenomudrija.

Istinskim smirenjem prikriva se istinska, sveta vrlina, kao što pokriva (čedna) celomudrena djeva pokrivalom svoju lepotu, kao što se prikriva Svjataja Svjatih (Svetinja nad Svetinjama, tj. oltar) zavesom od pogleda naroda.

Istinsko smirenomudrije je karakter jevanđeljski, narav jevanđeljski, (obraz misli) način razmišljanja jevanđeljski.

Sveti Ignjatije Brjančanjinov