Sveti Gavrilo Gruzijski: Mogu da vas gone, ali Bog će uvek biti sa vama
O životu i končini starca Gavrila, njegovim poukama i čudima, govori Zurab Georgijevič Varazi, lekar-hirurg, predsednik Odelenja za socijalna pitanja Gruzijske patrijaršije koji je bio i lični lekar starca Gavrila.
„Mi smo znali da će on biti ubrojan među svete. Onog trenutka kada se to desilo, pomislio sam: obično mi odlazimo pred ikone svetih, molimo im se, tražimo njihov blagoslov i zastupništvo, a nismo ih poznavali za vreme njihovog zemaljskog života. Starca Gavrila sam poznavao, čak sam mu uradio i jednu operaciju. Taj lični odnos sa svetim je veoma interesantan. “
-Sa ocem Gavrilom susretali smo se u sabornom hramu u Tbilisiju, kada bi tamo dolazio. Na njegovim grudima umesto krsta visile su ikone Majke Božije i svetog Nikolaja. Nekada bi on u hramu propovedao, ponekad glasno govorio o nekoj temi, a nekada bi plakao i molio se. To da se razlikuje od ostalih odmah smo primetili i plašili smo ga se na neki način. Kada je dolazio u hram, svi bismo prilazili da uzmemo blagoslov. Često bi, blagosiljajući, stavljao ruku na glavu govoreći: „Neka te blagoslovi Gospod Hristos“ i obuhvatio bi glavu rukom.
Nisam znao gde služi, niti gde živi. Jednom je imao nezgodu, polomio je kuk i pojavile su se komplikacije u vidu krvarenja u želucu i edem. Zdravstveno stanje bilo mu je loše. Svi su govorili da mu treba dovesti lekara, ali on nije hteo ni da čuje. Jedan moj rođak video se sa ocem Gavrilom i pomenuo mu je mene, rekavši da sam hirurg, da radim u patrijaršiji, da sam bio na Svetoj Gori i zatim ga upitao da li može da me dovede. „Neka je blagosloveno, dovedi ga“, rekao je starac.
Ko nije zahvalan lekaru, nije ni Bogu
Otišao sam u Mchetu, ušao u njegovu malu keliju, prekrivenu ikonama od poda do plafona (što je na mene ostavilo dubok utisak, kao da sam u nekom drugom svetu!) i zatražio blagoslov. Baćuška me je blagoslovio i rekao: „Vidite, on prvo uzima blagoslov. Drugi doktori s vrata pitaju- Šta Vas muči? A ja sam monah, šta bi me moglo mučiti!? Tako bih im i odgovarao-ništa me ne muči.“ Videlo se da sam mu se dopao. Pregled je pokazao da je potrebno izvaditi višak tečnosti, uraditi analize krvi i transfuziju, pa smo počeli sa lečenjem.
Obično sam ga posećivao svakodnevno. Jedanput sam, kada sam hteo da napravim rez kako bih ispumpao tečnost iz stomaka, dok sam dezinfikovao ruke čitao molitvu (kako sam i navikao da radim pred operaciju). Starac Gavrilo me je pogledao i rekao: „Ti nešto mrmljaš?“ „Molitvu“, odgovorio sam. Pitao me je kakvu molitvu izgovaram, a ja sam mu rekao da govorim molitvu Oče naš. Tražio je od mene da je izgovorim naglas. To sam i učinio. Tražio je da izgovorim i Bogorodice Djevo. I to sam uradio. Onda je tražio Psalm 90. Pročitao sam i to. „E sada počni!“, blagoslovio je starac.
Kada sam završio, starac je rekao da sam učinio Božije delo. Rekao je mati Paraskevi da mi plati. Kazao sam da ne mogu da uzmem novac od njega, a i svakako radim u Patrijaršiji, besplatno lečim sveštenoslužitelje. „Ko nije zahvalan lekaru, nije ni Bogu“, rekao je starac. Našao sam se u nezahvalnom položaju. Pomilovao me je po glavi i rekao: „Dragi doktore, ruka lekara vrši delo Božije“.
Smrt- to je samo magnovenje
Na sebi sam iskusio prozorljivost oca Gavrila. Jednoga jutra dobio sam neko gušenje i bolove u predelu srca. Kada je bol prošao, krenuo sam kod starca. Pogledao me je i rekao: „Svi se vi bojite smrti! Smrt- to je ništa, to je samo magnovenje, prelazak u večni život. Čovek ne uspe ni da zatvori oči, a već mu se otvaraju duhovne oči i vidi svoje telo i misli- zašto bih i bio u telu, tako je dobro bez njega!„
Odgovorio sam mu: „Video sam toliko smrti u svom životu, da uopšte nemam strah od toga„. Nasmejao se i rekao mi: „A znaš li da si jednom nogom već tamo?“ Zadrhtao sam: „Vi ste nešto primetili?“ „Eto vidiš„, nasmešio se starac, „ti si se uplašio. Čovek, koji učini dobro, tim je za korak bliži Gospodu, a onaj koji čini zlo, ide korak unazad. Celog života mi se penjemo i spuštamo. Živite na način koji bi vas uvek približavao Bogu„.
Gospod dolazi
Uvek sam mislio da otac Gavrilo ima neko duhovno obrazovanje, bio je tako mudar. No on nije završio ni pet razreda- kako je mogao toliko da zna!? Jednom je ležao i razgovarao sa nama i mi smo bili veoma srećni zbog toga što pričamo sa njim. Odjednom je zaćutao, ustao i podigao ruke prema ikoni Spasitelja i lice mu se promenilo. Činilo mi se da nije prisutan.
Upitao sam matušku šta se dešava sa njim, a ona mi je rekla da ćutim. Starac je tako stajao nekih petnaestak minuta, gledao u ikonu, a zatim se prekrstio i rekao: „Gospod dolazi! Cela vasiona drhti pred Njim. Bliži se kraj ovog materijalnog sveta. Ljudi misle da su to priče za malu decu i da će ovaj svet trajati večno. Ne, uskoro će ovome doći kraj! I vi ćete biti svedoci toga!„
Pitali smo se šta li je to video starac, a on je nastavio: „Najvažnije je ispunjavati Božije zapovesti. Volite jedni druge, volite bližnje! A ja ću vašu ljubav prineti Bogu„.
Čudo
Nekoliko dana pre smrti starca Gavrila, rešio sam da uzmem krv na analizu. Kada sam mu to rekao, pitao me je za šta mi to treba. Objasnio sam mu da treba da proverim hemoglobin i uradim još neke analize. On je odgovorio: „Ne, to nije potrebno. Mene ne zanima taj vaš hemoglobin!“ Uzeo sam ga za ruku i rekao da će me Bog kazniti ukoliko mu se nešto desi. Tražio sam da to uradim. „Ako će Bog da te kazni zbog toga, evo, uzmi koliko hoćeš!“, rekao je starac. Uzeo sam krv i nisam ni slutio da će se desiti čudo.
Obično za nalaz uzimamo oko 10 ml krvi. Moj kolega je uzeo uzorak i odneo u Tbilisi. Međutim, bočica mu je ispala, otvorila se i krv se prosula, a unutra je ostalo oko 2 ml krvi. U laboratoriji su me uverili kako je to dovoljno i uzeli krv na analizu.
Sledećeg dana otac je imao problema sa bruhom, i ja sam pokušao to da sredim, ali se opet vratilo. Ubeđivali smo ga da se operiše. Odbio je rekavši: „Sa dvanaest godina sam krenuo Tvojim putem, Gospode, umoran sam! Uzmi moju grešnu dušu, ne mogu više!“ Rekao sam da ću sve što je potrebno doneti u keliju i da ću ga tu operisati. On se zahvalio i rekao da to ne želi. Otišao sam sa sumornim mislima: eutanazija je greh, ali kada ne pomogneš čoveku i to je takođe „eutanazija“.
Na povratku sam došao kod patrijarha Ilije. O svemu me je podrobno ispitao i blagoslovio da ne radimo ništa, po starčevoj želji, jer ako se desi da ne preživi, to neće biti moja krivica, nego Božija volja, a i sam starac je rekao da je umoran.
Uskoro su mi javili da je starac Gavrilo u teškom stanju. Kada sam stigao, starac je ležao i posmatrao ikonu svetog Nikolaja Čudotvorca, ne skidajući pogled sa nje. Pitao sam ga da li ga je nešto uznemirilo. Nije mi ništa odgovorio. Uveče je došao vladika Danilo i pročitao molitvu za ishod duše. Kada je zavšio molitvu, otac Gavril se nasmešio, telo mu je zadrhtalo i srce je prestalo da kuca. Otišao je.
Nekoliko godina kasnije pozvao me je kolega i rekao da su nešto sređivali u laboratoriji i da je pronašao bočicu u kojoj je bila krv starca Gavrila, uzeta četiri godine ranije. Rekao mi je: „Znaš, ta krv… ta krv je kao sveža!“ Želeo sam to da vidim. Zaista, krv je izgledala sveže, nije se zgrušala, skorila, nije se razložila. Uzeo sam jednu kap u špric, napravio razmaz i odneo u laboratoriju. Analiza je pokazala da je sve normalno!
Kada smo im rekli da krv stoji u bočici četiri godine nisu nam poverovali. Ni sami nismo znali na šta smo naišli. Odneli smo uzorak načelnici katedre za patologiju. Ona je pogledala i rekla da nikad u životu nije tako nešto videla. Predložila je da damo anonimno uzorak na Institut za transfuziju krvi, da vidimo šta će oni da kažu. I otuda je stigao isti odgovor- sve je normalno, samo neznatno smanjena veličina krvnih zrnaca.
Otišao sam kod patrijarha i rekao mu šta se dogodilo da krvlju starca Gavrila. Patrijarh nije hteo da žuri. Rekao je da se još malo sačeka sa nalazima: „Bog će znati šta je to. Nemojte da bacite tu krv, stavite je u zemlju gdje je sahranjen i upokojeni„. Tako smo i uradili. Zakopali smo bočicu u grob staca Gavrila. Tamo su se već dešavala čuda i ljudi su dolazili iz svih krajeva Gruzije odnoseći sa sobom osvećeno ulje i zemlju sa starčevog groba.
Znali smo da će biti svetitelj
Ta čudesna isceljenja, koja su se dešavala posle starčevog upokojenja, pokazala su da on nije bio običan monah. Mi smo znali, bili smo sigurni, da će biti kanonizovan. Kada se to dogodilo, preplavile su me emocije.
Osećam u svakom trenutku da je on uz mene. Kad mi se desi neka nesreća, odmah prizivam njegovu pomoć i zastupništvo. Tako se jednom desilo da mi se automobil pokvario u nenaseljenom mestu i nisam znao kako da stignem kući. Pogledam- na sedištu kalendar sa likom starca i on mi se osmehuje. Pomolio sam se: „Oče Gavrilo, pomozi„! Odjednom se donekud pojavio automobil i iz njega je izašao čovek. „Pomoći ću Vam“, rekao mi je i došlepao me do kuće.
O tome kako je starac Gavrilo iscelio mog oca
Otac Gavrilo je nekako uvek bio uz nas. Moj otac je u 89. godini dobio splet creva i dospeo u veoma teško stanje. Bez obzira na godine, usudili smo se da uradimo operaciju, ali se ista stvar ponovila posle 7 dana. Odlučio sam da ga neću ponovo operisati, kako se ne bi mučio. Setio sam se da imam malo ulja iz kandila sa groba oca Gavrila. Uzeo sam to ulje i njime premazao stomak svog oca izgovarajući molitvu: „Oče Gavrilo! Ja sam pomogao tebi, a ti pomozi mome ocu!“ Izašao sam iz sobe, a kroz 10-15 minuta otac me je pozvao i rekao: „Vidi, zavoj mi je sav natopljen“. Kada sam ga pregledao ustanovio sam da je sve u redu i da operacija više nije ni potrebna.
Pozvao sam profesora i rekao mu da se isceljenje desilo nakon što sam oca pomazao uljem. Pitao me je kakvim sam ga uljem pomazao i ja sam mu objasnio. „Kakva glupost“, rekao je. „To nije glupost, to je čudotvorno ulje“, rekao sam. Pitao me je od čega je napravljeno. Odgovorio sam da je to obično ulje, ali je postalo čudotvorno Božijom silom i da se to čudo desilo osobi koja mi je bliska.
Gospod vas nikada neće ostaviti
Otac Gavrilo nam je pričao kako je postao poznat u Gruziji kada je 1965. godine, u vreme gonjenja od strane komunista, spalio Lenjinov portret. Spalio ga je izgovarajući: „Gospode Isuse Hriste, idem k Tebi!“
„Odveli su me u policiju, oduzeli mi ikone. Hteo sam da se pomolim i vidim metlu u uglu. Izlomim štap od metle, napravim krst, stavim ga u ugao i počnem da se molim. Kad je čuvar to video ušao je i odneo mi krst. Naljutio sam se, raširio sam ruke i rekao- Ja sam krst! Rekao mi je da sam lud.
Poslali su me u psihijatrijsku bolnicu. Došli su da me ošišaju i obriju. Rekao sam im da sam monah. „Ti si narodni neprijatelj“, rekli su mi i jedan od njih je krenuo ka meni. U tom momentu pomolio sam se „Majčice Bogorodice, kako je volja Tvoja neka tako bude!“ Odjednom se čoveku ukočila ruka. Drugi je uzeo mašinicu i rekao da će me on ošišati. Nagnuo se ka meni i ukočio se u tom položaju. Tako sam ja ipak ostao neobrijan i neošišan!“
Zanimljivo je da je na starčevom kartonu bio upisan broj 666 (video sam ga svojim očima!). Uskoro su ga pustili, kako je i sam predvideo, govoreći: „Kroz sedam dana i sedam sati, doći će arhangeli Mihail i Gavril i osloboditi me“. Baćuška je često potom govorio: „Gospod vas nikada neće ostaviti! Mogu da vas gone, ali će Bog uvek biti sa vama!“
Kakve smo ptice- takav nam je i kavez
Jednom sam upitao o.Gavrila: „Oče, eto, Vi se molite za one na vlasti. Ali ako ja ne volim predsednika, moja će molitva biti neiskrena?„
Osmehnuo se: „Ko je u tvojoj kući najmanji i najvoljeniji?„. Rekao sam da je to moj sin, Nikolaj. „Moliš li se za njega?“, pitao je. Rekao sam da se molim. Pitao je da li se molim i za roditelje, za susede, za sve dobre ljude. Odgovorio sam potvrdno. „Kako te nije sramota! Za sve se moliš, a nećeš za predsednika! Uvek će iskrena biti molitva, ako ona glasi: Bože ispuni njegovo srce dobrotom, a um mudrošću! Moli se tom molitvom i imaćete dobrog predsednika. Svi vi želite da vam zastupnica bude sveta carica Tamara, a zaštitnik sveti Nikolaj. Neće moći- kakve smo ptice, takav nam je kavez. Iskreno se molite Bogu i On će vam dati samo najbolje!“ Takav je bio naš sveti starac.
O starcu Gavrilu
Mitropolit Sergije (Gruzija): Sva ta nebrojena čuda nakon njegovog upokojenja govore o njegovoj velikoj svetosti.
Arhiepiskop Tadej (Gruzija): Otac Gavrilo je bio čudotvorac od Boga poslat ovom užasnom svetu lišenom ljubavi.
Arhimandrit Timotej, iguman manastira Svetog Duha, Oropos, Grčka: Srećni smo da i u ova poslednja vremena, postoje sveti ocu koji su spremni da nepokolebivo služe narodu. Kanonizacija starca Gavrila je velika stvar.
Iguman Filaret, Crkva sv. Jovana Bogoslova, Tbilisi: Otac Gavrilo je izuzetan monah, čudotvorac, neustrašivi ispovednik Istine.
Iguman Jelisej (Gruzija): Dvadeseti vek nije dao većeg starca od arhimandrita Gavrila.
Arhimandrit Jefrem, Rusija: Otac Gavrilo je za svoju naciju bio prorok sa posebnom misijom datom mu od Boga. Preko njega, duhovne misterije poslednjih vremena otkrivene su narodu Gruzije.
Izvor: Pravoslavlje Život Večni
