Свет слеп и глув на српске жртве и вапаје у Сребреници
И после три деценије од злочина Муслимана над Србима у Сребреничком крају нема ни осуде ни кајања
У селу Залазје, код Сребренице, обележено је три деценије од страдања 69 српских цивила и војника које су на Петровдан 1992. године убиле муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића. Уз поруке мира и наду да ће одговорни за ово злодело кад-тад бити приведени лицу правде, доминирала је неверица да ни након три деценије нико није одговарао не само за овај злочин него за све масакре који су у Подрињу почињени над Србима за време грађанског рата у БиХ.
Почаст жртвама одата је и на гробљима у Братунцу и у селима Биљача и Сасе, одакле су породице поручиле да одсуство представника међународне заједнице показује њихов селективан приступ правди. Претходно је у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Сребреници служена литургија.
Очајнички вапај породица жртава из Подриња које су дан уочи комеморације страдалим Бошњацима у Сребреници дуж пута од Братунца до Поточара поставиле фотографије убијених Срба још није уродио пуним плодом, али је узнемирио муслимане и представнике Међународне заједнице. Осим што у Залазју није било представника међународне заједнице, овај потез наишао је на гнусне коментаре у Сарајеву, где су лица с фотографија на којима је било и много деце, називана “почионицима геноцида”.
Само наш српски бол
У Залазје је дошао и српски министар унутрашњих послова Александар Вулин који је исказао незадовољство што на обележавању годишњице није било никога осим Срба.
– Овде неће бити никога осим нас Срба. Неће доћи представници међународне заједнице, неће бити представника других држава. Српске ране боле само Србе – казао је Вулин.
Додао је да кажу да “срећа разједињује, а да бол изједначава”.
– Kад је о Србима реч, није тако. Српски бол не занима никога. За српским жртвама се нико не окреће. За црним марамама српских мајки баш нико неће да пусти сузу. Ја поштујем тугу и бол белих марама мајки Сребренице, али не разумем зашто нико не може да пусти ни једну једину сузу и подели бол са црним марамама српских мајки. Kолико је потребно да буде убијено Срба, а да се на њиховом гробу појави неко ко није Србин – упитао је Вулин.
Порука српског патријарха
За то време, његова светост патријарх српски Порфирије на Петровдан је поручио да сви људи буду једни у Христу и имају међусобну љубав. Након литургије у храму Светих апостола Петра и Павла на Топчидеру у Београду, патријарх је у беседи истакао „да су ова два свеца узор и пример људима, нарочито када је реч о смислу живота који представља љубав у односу на Бога“.
– Иако различити, апостоли Петар и Павле били су једно у љубави према Христу и један према другом, која је подразумевала и праштање – рекао је српски патријарх.
Венци у част српских јунака из Добоја
Kод спомен-обележја у добојском насељу Вила обележено је 30 година од Петровданске битке за одбрану града, када су током првог дана погинула 34 српска борца и припадника полиције, а више од 76 њих је рањено. Петровданска битка вођена је 12. јула 1992. године на подручју од приградског насеља Вила до Путниковог брда.
Циљ муслиманско-хрватских снага био је да споје зенички и тузлански басен како би довршили етничко чишћење српског становништва са тог подручја.
Муслимани убијали невине Србе и маљем и секиром
Настављајући систематско планско етничко чишћење српских простора започето у априлу, јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића 12. јула 1992. године упале су у српска села у сребреничкој и братуначкој општини убијајући, пљачкајући и палећи све пред собом.
Тог дана у борби “прса у прса” убијено је 69, а рањено много више српских бораца и цивила, а 22 су нестала и заробљена. Посмртни остаци 10 несталих случајно су пронађена 2011. године из масовне гробнице у Залазју, приликом тражења настрадалих Бошњака.
Међу жртвама злочина у Залазју је било 14 жена и троје деце. Срећко Спајић (64), Ђука Симић (65) и Рада Цвијетиновић (41) мучени су, па убијени. Такође и Достана Цвијетиновић (63), коју су муслимански војници убили хладним оружјем, вероватно секиром.
У Залазју је убијен и један Хрват, Жељко Гиљевић (21), а у 17-годишњу Рада Гвозденовић испаљено је неколико хитаца, док је њена бака Рада убијена ударцем маља у главу.
Страдао је и судија Слободан Илић (46), а према сведочењима, чак и Бошњака, лично га је мучио Насер Орић. О томе је у својој књизи писао Ибран Мустафић. Орић и Сабахудин Мухић ослобођени су кривице за овај злочин јер није било доказа.
Помоћ угроженим Србима и породицама убијених
Представници општинске борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у Сребреници посетили су своје чланове и уручили им новчане поклоне. Посета је у организована у оквиру меморијалне духовно-хуманитарне и културно-спортске манифестације Петровдански дани.
Председник Организације породица заробљених и несталих Бранимир Kојић рекао је да су обишли 10 породица погинулих српских бораца и једног болесног ветерана ВРС, разговарали с њима, сагледали њихове потребе и уручили им скромне поклоне.
Петровдански дани у Сребреници се организују у знак сећања на велико српско страдање 1992. године у селима око Сребренице и Братунца и одавања почасти жртвама. Ова петодневна манифестација одржава се под слоганом “30 година злочина без казне”.
Прво је представљена књига “Дрина плаче и памти” аутора Слободана Смиљанића из Шапца. У њој су изнесена бројна сведочења учесника рата и преживелих чланова породица убијених Срба у селима средњег Подриња. Они су говорили о страхотама које су негде скривени видели приликом упада муслиманских јединица у њихова села и масакру њихових најближих.
Потом је у порти Цркве Светих апостола Петра и Павла у Скеланима код Сребренице одржано вече гусала и епске поезије. Програм су приредили гуслари Илија Работа, Душан Пејић и Драго Пелемиш из Гусларског друштва “Старина Новак” са Пала и Витомир Арсенић из Друштва гуслара “Раде Јамина” из Вишеграда. Програм меморијала настављен јер хуманитарном акцијом добровољног давања крви у којој је прикупљена 61 доза најдрагоценије течности и турниром у малом фудбалу.
Тужилаштво против истине о страдању Срба
Уклањање фотографија 3.267 српских цивила и војника из средњег Подриња убијених и погинулих у протеклом грађанском рату у БиХ, које су биле постављене од стране Срба уз регионални пут Братунац-Поточари, наложено је ради безбедног одвијања саобраћаја, саопштено је из Окружног јавног тужилаштва у Бијељини.
Наведено је да је дежурни тужилац у сарадњи с полицијским службеницима Полицијске управе Зворник, обавестио саобраћајног инспектора који је наложио уклањање фотографија због безбедности саобраћаја. Тужилаштво није одговорило на питање ко је тужилац који је наложио уклањање фотографија страдалих Срба у средњем Подрињу.
Да подсетимо, уз регионални пут Братунац-Поточари биле су постављене фотографије 3.267 српских цивила и војника из средњег Подриња убијених и погинулих у протеклом грађанском рату у БиХ. Начелник братуначке општине Срђан Ранкић рекао је да су фотографије постављене уз његову сагласност и подршку с циљем да се укаже да су на овом подручју страдали и Срби и да су над њима почињени многи злочини за које нико није одговарао. Након што је наложено уклањање фотографија, породице су их преместиле на ограде и капије својих имања.
Али, ово истицање 3.267 невино страдалих Срба, претежно цивила, из Средњег Подриња оставило је импресиван и потресан утисак на све оне који су видели хиљаде фотографија убијених Срба дуж пута Братунац – Поточари, било на телевизији, било уживо, или на многим српским сајтовима.
Догађај је оставио трајан утисак о размера зла којег су муслиманске јединице Насера Орића учиниле у овом крају.
Извор: Између сна и јаве – https://www.vesti-online.com/gluvi-na-srpske-vapaje/
