Свештеник Славен ревностан на богочовечанској њиви и у науци

Одбрана докторске дисертације јереја Славена Стевановића

На свеопште задовољство наше епархије, у среду 1.12.2021. године на Факултету техничких наука, Универзитета у Новом Саду, свештеник Епархије рашко-призренске у егзилу, јереј Славен Стевановић, Мастер инжењер архитектуре, са највишим похвалама и оценама, одбранио је докторску дисертацију под називом: „Типолошки модели архетипске колибе кроз писану историју и теорију архитектуре“. На тај начин, након дугогодишњег рада и научног истраживања, јереј Славен Стевановић је остварио право да понесе и ту најпрестижнију титулу високог образовања – доктора наука.

Кратка биографија:

Јереј Славен Стевановић рођен је 10. августа 1989. године у Тузли. Услед ратних дешавања и прогона на подручју Босне и Херцеговине основну школу завршава у Рачи код Крагујевца, а средњу грађевинску у Новом Саду. Основне и мастер студије архитектуре на Факултету техничких наука у Новом Саду завршава 2013. као најбољи студент промоције. Исте године уписује и докторске студије и упоредо једно време ради и на факултету као сарадник у настави. Истовремено, до 2019. ради и као архитекта у студијским бироима у Швајцарској и Новом Саду одакле излази као аутор или коаутор више десетина идејних, главних, и извођачких архитектонских пројеката објеката различитих типологија, у земљи и иностранству,

По Божијем промислу 2017. године, са благословом владике Артемија, прима позив од надлежног му хорепископа Максима да прихвати и свети крст свештенства. Након његовог пристанка, исте године бива рукоположен у чин ђакона, а шест месеци касније и у чин свештеника. Према тадашњем благослову блаженопочившег владике Артемија, након рукоположења у чин свештеника, јереј Славен је и даље наставио да се бави научним радом у архитектури. У том периоду он објављује и неколико репрезентативних научних радова. Након троипогодишњег истраживања, 1. децембра 2021. године успешно брани докторску дисертацију пред комисијом у саставу: проф. др. Радивоје Динуловић (председник комисије), проф. др. Драгана Константиновић, проф. др. Милена Кркљеш, проф. др. Душан Ристић, проф. др. Марко Николић (са Универзитета у Београду), и проф. др. Аница Драганић (у својству ментора).

Укратко о теми докторске дисертације:

Научно поље истраживања којим се јереј Славен Стевановић бави спада у домен најуже теорије и историје архитектуре. Конкретније, он се посебно фокусира на ужа питања метафизике архитектуре, тј. односа на релацији човек – егзистенцијална парадигма – егзистенцијални простор – архитектонски простор – кућа. Поједностављено, у његовој дисертацији он посебно истражује питање простора оне прве човекове куће, у теорији терминолошки познатије као – „модел архетипске колибе“. На основу овог модела, он се у ствари ближе бави проблемима исконске човекове куће. Односно, метафизичко-физичким питањима попут: „шта јесте кућа?“.

Јереј Славен тиме поставља хипотезу да је архетипска колиба (тиме и свака друга кућа па и целокупна архитектура) последица различитих и специфичних егзистенцијалних парадигми човека, тј. његовог личног одређења начина живота и погледа на свет. Одатле произилази да је свака кућа у ствари последица човековог парадигматског одређења, тј. спознаје одговора на ближа питања: његове истине живота (онтолошко питање), његове сврхе живота (гносеолошко питање), животних вредности (аксиолошко питање), и начинима доласка до те сврхе живота (методолошко питање).

На тај начин јереј Славен, између осталог, констатује и да савремена кућа јесте изразито телесноцентрична (задовољава само потребе тела); чиме она у потпуности одговара, исто тако, савременој профаној, тј. телесноцентричној и човекоцентричној, егзистенцијалној парадигми човека и друштва у коме он живи. Сходно томе, он констатује и да сваки човек чија је егзистенцијална парадигма другачија од те човекоцентричне, а која је нпр. сакрална, богоцентрична (нпр. православна) апсолутно може и треба, тежити да своју кућу устроји према тој и таквој парадигми. Шта више, архитектура као професија и научна дисциплина, дужна је да сваком човеку пружи онакву кућу каква је његова лична животна, тј. егзистенцијална парадигма.

Користећи се научним средствима јереј Славен је, према речима комисије, успешно одговорио на постављена проблемско-предметна питања и дефинисане циљеве, доказао хипотезе и тиме свеукупно својом дисертацијом, и предложеним дефиницијама и теоријама, остварио оригинални и изузетно значајни научни допринос.

Поред родбине и неколицине колега, одбрани су присуствовали и Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт, Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, као и један мањи број игумана и монаштва Епархије рашко-призренске у егзилу.

Јереј Славен Стевановић живи са породицом у Руменци, служи при катакомбном манастиру Свете Тројице у Кули, ожењен је и има четворо деце.

Инфо служба ЕРП у егзилу честита о. Славену на овом истраживачко-научном достигнућу и жели му да и као доктор техничких наука настави не само свој научно-истраживачки рад, него, као и досад, ревносни рад на богочовечанској њиви саборно-апостолске вере и Цркве!

Извор: Епархија рашко призренска у егзилу

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!