Свештеник Родион Петроградски: Феномен НЛО према учењу Православне Цркве
Увод
Све очигледније и активније у наш нерелигиозни и бездуховни свет продиру демонске силе, тежећи да заплаше и самим тим потчине свом утицају савременог човека. Овај мрачни посао се обавља по унапред припремљеном и разрађеном сценарију.
Плански се чинило све да се човек лиши вере и наде у Христа. Обоготворавао се сам човек, обоготворавали су се прогрес и наука. Вера је исмевана и називана је измишљотином необразованих људи и мрачњака.
Истовремено се крајем 19. века појављује научно-фантастична литература која измишља постојање других, развијенијих цивилизација, фантазира о томе какве су оне и покушава да њима заокупи умове људи и, треба рећи, не без резултата (неопходно је истаћи да је фантазером у првом смислу ове речи назван ђаво који је умислио о себи оно што он заправо није. То значи да је фантазија лажна и често штетна измишљотина нечега што не постоји. О томе сведочи и свети Никодим Светогорац у својој књизи Невидљива борба).
Већина савремених људи искрено верује у постојање ванземаљских цивилизација, „старије браће по разуму”, тежи контакту с њима и очекује помоћ од њих. „Они су мудри, готово свемогући, обавезно ће доћи и помоћи ће нам” – машта човек 20. века. Зато с нарочитим интересовањем и пажњом дочекује све информације о НЛО (неидентификованим летећим објектима) и ванземаљцима.
А шта мисли о томе хришћанска Црква, како се одражавају ти проблеми у њеним свештеним књигама? Обратимо се Светом Писму, Библији, тој богонадахнутој књизи која садржи целокупну историју стварања света и човечанства од стране Бога и која садржи пророчанства о њиховом крају.
У књизи Постања (1,1) читамо: У почетку створи Бог небо и земљу, затим се описује порекло свега постојећег по данима стварања и шестога дана, као круну целе творевине Бог ствара човека по пику своме, по пику Божијем створи га… После тога процес стварања као таквог био је завршен и више ништа није било створено. Јер, каже се даље, и сврши Бог до седмога дана дела своја која учини и почину седми дан од свих дела својих која учини (Пост. 2,2-3).
Дакле, у Библији је јасно речено да је у почетку створено „небо”, под којим Свети Оци (као што су свети Василије Велики, Теодорит, Јован Дамаскин и други) схватају стварање невидљивог анђеоског света, бестелесних духова, па тек онда земље, материјалног света – светлости и свода (то јест неба према нашем схватању). Ни о каквим другим цивилизацијама нема ни речи. Постоји само човек као микрокосмос (јер у њему је садржан како материјални свет – тело, тако и духовни свет – дух, душа) и невидљиви анђеоски свет који се састоји од анђела светлости, душа умрлих и палих духова – демона.
Као што видимо у Библији нема ни помена о постојању других ванземаљских цивилизација. Али можда је податак о њима садржан у другим писаним изворима прошлости? Покушајмо да, колико нам је могуће, истражимо те изворе.
Историја порекла НЛО
За НЛО се знало још у далекој прошлости. Тако је, на пример, на санскрту (древном индијском језику који је био у употреби око другог хиљадулећа пре нове ере) реч бхаш која значи демон, истовремено имала значење светлећи1, то јест, демони су се очигледно и често јављали у виду светлећих објеката (у савременом жаргону то би били НЛО).
У древном санскртском рукопису Санаратана Сутрадхара читамо следећи опис НЛО: „Узлећући, кола су се одмах претварала у бисер на небу”. Уз помоћ таквих кола, „житељи могу да се подижу у ваздух, а небески житељи да се спуштају на земљу”.
У древном индијском епу Махабхарата може се прочитати чак о неким техничким појединостима НЛО: „Летеће машине имале су сферни облик и кретале су се по ваздуху…”.
У древним кинеским летописима говори се о императору Хуан-дију који је владао у 26. веку пре Христа, у басену реке Хоанг-хо. Према предању Хуан-ди и његови помоћници доспели су с Неба, „император је имао кола која су као змај могла да лете по небу, да постају тешка и лака, да стоје у месту и крећу се”.
У опису ратних похода Александра Македонског постоје сведочанства о постојању НЛО који су пратили војску. Тако је за време преласка његове војске преко Тигра и Еуфрата био начињен запис о посматрању летећег објекта, једног од оних којима је Аристотел дао назив „летећи дискови”.
У време процвата хришћанства сведочанства о појавама НЛО нестају. Тек појединачну алузију на њихово постојање можемо наћи у Вологодско-Пермском летопису из 16. века: „Те године би знамење велико: на небу три сунца на Истоку, а четири на небу на Западу, а посред неба као месец велики, попут дуге стајаху знамења од јутра до поднева”. Неки аутори тумаче то место као појаву НЛО у 16. веку.
Даља саопштења о НЛО овог пута у већем броју појавила су се средином 19. века, а у годинама Другог светског рата, појављује се читава маса документарних сведочанстава о правој најезди НЛО на земљу. Навешћемо само нека од њих.
Савремена сведочанства о феномену НЛО
У кратком меморандуму председнику Теодору Рузвелту од 26. фебруара 1942. године начелник штаба генерал Д. Маршал је саопштио о ваздушној узбуни изнад Лос Анђелеса, за које време су батерије противваздушне одбране испалиле укупно 1430 пројектила по 15 непознатих циљева који су летели изнад града.
За време познате тенковске битке на Курском луку и совјетске и немачке трупе су забележиле појаву Н ЛО. При томе су и једни и други претпостављали да је то тајно оружје противника.
Већ у фебруару 1953. године представник ПВО САД је изјавио: „Имамо огромну масу саопштења о летећим тањирима. Ми то схватамо врло озбиљно, јер смо изгубили много људи и авиона који су покушавали да нападну НЛО”.
И заиста, према анализи постојећих података, блиски сусрет људи с НЛО у низу случајева је давао трагичан резултат. Ево само неколико примера.
16. јуна 1948. године пробни пилот Апраксин подигао је у ваздух своју летелицу. Након пола часа на висини од 1500 метара он је приметио „објект у облику краставца” који се спуштао из попречног правца. Из њега су излазили натраг снопови светлосних зракова. Са земље су саопштили да се објекат такође види на екрану радара. Апраксин је усмерио авион у сусрет објекту. Када се растојање међу њима смањило на 10 км, зраци из објекта су се „отворили као лепеза” и „изрешетали” авион, на тренутак заслепевши пилота. Електронске команде за управљање авионом биле су онеспособљене. Планирајући, Апраксин је ипак успео да слети и да подробно обавести претпостављене о догађају.
7. јануара 1948. године у ваздухопловној бази недалеко од Форт-Нокса (САД) командант ваздушне патроле капетан Ментел је, приликом блиског сусрета са НЛО које је он предузео да би га „боље осмотрио”, био је оборен од стране овога и његово тело било је пронађено међу крхотинама авиона.
2. јула 1956. године два авиона „Старфајер” из 27 ескадриле наоружане ракетама, била су послата да пресретну НЛО у околини Атике (САД). „Летећи тањир” је одговорио на приближавање импулсом зрачног оружја по најближем пресретачу. Авион се запалио, пилот и радариста искочили су с падобранима.
4. јул 1969. године, Колумбија, Анолајма. Ансесио Бермудес дао је сигнал џепном батеријом сребрнастом објекту који је прелетао ниско изнад његове фарме. Апарат је на сигнал одговорио бљеском. 6. јула Бермудес је у тешком стању одвезен у болницу у Боготи и умро од изложености снажном гама-зрачењу.
Како сведоче истраживачи у области НЛО, људи који су се нашли испод ниско прелетајућих НЛ О могу задобити опекотине, било је случајева привременог ослепљивања и погибије услед додира с трупом „летећег тањира”. Код оних који су се нашли на месту спуштања НЛО, дошло је до промене артеријског притиска, састава крви и до оштро изражених сензорних промена. Према признању очевидаца, у тренутку блиског посматрања овог феномена они су доживљавали „осећај страха и унутрашње нелагодности.“
Случајеви контакта земљана са „ванземаљцима”
А сада пређимо на непосредно разматрање контаката бића из НЛО с људима. Због недостатка простора размотрићемо само неколико најкарактеристичнијих случајева.
Ево приче једног очевица НЛО од 6. јула 1968. године о контакту који се догодио у пољу недалеко од села Хуштосирт Чегменског рејона Кузбашке ССР9.
„Око три часа ноћу наједном сам угледао метеорит који вертикално пада. Необично светао метеорит. Затим се бљесак смањио и објекат се лагано спустио иза падине брда недалеко од мене. Око 100-150 метара од мене појавио се човек. Као да је горео, или сијао… Ја сам почео да бежим али сам одмах осетио како ми је руке и ноге нешто спутало тако да уопште нисам могао да их помакнем. Пробио ме је хладан зној, али је страх ускоро прошао и у телу се појавио осећај лакоће. Позвали су ме. Иза брежуљка на пољани стајао је огромни апарат у облику диска. Дочекало ме је створење које споља личи на човека. Из главе и његових шака зрачио је сјај. Они су ‘читали1 све моје мисли. Као одговор сам чуо глас на најчистијем руском језику. Узели су моју леву руку и принели уређају. У следећем тренутку на њему је остао комадић моје коже. А на руци црвени троугао… ‘Одакле сте?’ – упитао сам. Њихов одговор сам запамтио у виду одломака. Наводно су они из велике звездане насељене ‘земље’ која се приближава нашој галаксији. Они контролишу нашу планету. Много тога их узнемирава и… привлачи”.
Дакле, наведимо основне карактеристике сусрета:
1) – осећање страха и ужаса код контактера;
2) – насиље од стране „ванземаљаца” Над његовом вољом и телом;
3) – бесмислено узимање узорка коже (не зна се зашто и у коју сврху);
4) – апсурдни одговор на питање, одговор који је био лоше упамћен,
одакле су и зашто су долетели.
Сада пређимо на опис другог случаја који се догодио у САД, у Етланду, 3. децембра 1967. године у 3,5 часа ноћу10.
Месни полицајац је угледао на путу објект са светлуцавим пламичцима који се подигао у ваздух када му се приближио. Он је обавестио начелника о „летећем тањиру” и кренуо кући с јаком главобољом; у ушима му је зујало, а испод десног уха му је настала огреботина. Касније се испоставило да је ноћу постојао прекид од 10 минута, којег се он уопште није сећао; под хипнозом је испричао да је кренуо за НЛО који је слетео. Ванземаљци су га обасјали јаком светлошћу, а затим су га узели у труп свог „брода”. „Хуманоиди”, обучени у комбинезоне с амблемима крилатог змаја, рекли су полицајцу да су долетели из суседне галаксије, да имају базе на територији САД, да они случајно контактирају с људима и „хоће да заинтригирају људе”. Пустили су полицајца, наредивши му „да не брбља о ономе што се догодило те ноћи”.
Као што видимо, приликом овог контакта на делу су све основне карактеристике горе наведеног првог сусрета и поврх тога, 5) дејство хипнозом, то јест насиље над човековом психом. Занимљив је детаљ одеће „дошљака”, амблем са ликом крилатог змаја, познатог симбола из древних времена – симбола сатане, „човекоубице” и богопротивника (Отк.12,9; 20,20).
Сада саслушајмо причу двадесеттрогодишњег фармера из Бразила о његовом блиском контакту с „ванземаљцима”, који му се догодио 15. октобра 1957. године.
„Ноћу сам сам орао њиву… Угледао сам светли предмет у облику јајета који је јурио на мене великом брзином. Зауставио се на висини од 50 м изнад моје главе. Трактор и њива били су осветљени тако јако као да је сунчано подне. Страшно сам се уплашио. Искочио сам из трактора и почео да бежим. Али било је касно… Неко ме је зграбио за руку. То је било мало чудно зелено биће које ми је допирало до рамена… Одмах су ме зграбила три иста таква несхватљива створења. Одвојила су ме од земље, чврсто ме држећи за руке и ноге. Покушавао сам да се отмем, али узалуд. Увукли су ме у машину (НЛО). Сви петоро су почели да ме свлаче. Скинули су ме до гола и утрљали у тело неку течност. Уз помоћ апарата узели су ми крв с једне и с друге стране браде… Затим су отишли и остао сам сам. Погледао сам просторију и угледао како се према мени лагано приближавала жена. Она је била апсолутно гола онако као и ја. Била је врло лепа али потпуно другачије лепоте у поређењу са оним женама које сам ја сретао… Та жена ми је ћутке пришла и погледала ме. Одједном ме је загрлила и почела да се трља својим лицем о моје. Будући да сам био сам с том женом, био сам страшно узбуђен. Она је испуштала некакве гроктаве звуке који су ме потпуно избацивали из такта. Био сам ужасно зао… Затим је дошао један из команде брода с мојом одећом и ја сам се поново обукао. Привели су ме до металних степеница и ставили ми на знање да могу да идем…”
Као што видимо, и за овај контакт су очигледне поменуте прве три тачке карактеристика сусрета с НЛО, при чему се још додаје шеста тачка
– изругивање људском достојанству Бразилца: свлачење, утрљавање течности која изазива узбуђење, и најзад насилни, реални или пре би се рекло сугерисани замишљени интимни контакт с „ванземаљком”. Некако је то све бесмислено, апсурдно, не личи на сусрет с добрим вишим разумом.
И најзад, расмотримо последњи случај контакта – сведочанство осамнаестогодишњег Анатолија М., радника совхоза, сликара аматера.
21. јула 1975. године Анатолиј је кренуо на шумски пропланак да „прави скице”. Око 8 часова увече изненада је осетио узнемиреност, осврнуо се и угледао апарат у облику диска из којег су изашле три људске фигуре у сребрнастим скафандрима. Оне су позвале Анатолија да уђе у „тањир” и одвезле су га на своју планету. Према речима М., лет је трајао око 40 минута, затим се црна маса космоса раздвојила и испред њега се указала планета увијена у сјајан дим. Становништво је тамо било мешовито. Анатолиј је сретао и људе високе 3 метра и патуљке, и… суседа који је умро пре 3 године, неколико година пре овог догађаја…
Анатолија су испитивали психолози и психијатри. Два пута је с њим разговарао хипнолог, обављао је сеансе хипнозе. Резултати испитивања нас приморавају да с поверењем прихватимо речи овог младића.
За овај контакт је нарочито занимљиво виђење умрлог суседа, које се не може објаснити никаквим материјалистичким концепцијама. Како инострани, тако и наши истраживачи подвлаче да су блиски контакти с НЛО често повезани с паранормалним и окултним феноменима. Жак Вале у својој књизи Невидљиви колеџ пише да непосредно пред сусрет с НЛО људи покаткад виде страшне снове или им долазе чудновати посетиоци, или чују куцање на вратима, иако иза њих нема никога. И. Царев у свом чланку такође указује на феномен „црног човека” којег често људи виде пред сам почетак аномалних појава.
Према подацима јеромонаха Серафима Роуза озбиљни истраживачи почели су да се слажу с тим да НЛО, иако имају извесне „физичке” карактеристике, ипак не могу бити нечији космички бродови, већ да очигледно спадају у област парафизичких и окултних појава. И заиста, зашто тако много НЛО „слеће” право насред пута? Зашто толико савршени бродови захтевајутако честе „поправке”? Зашто је њиховим путницима потребно да сакупљају толико мноштво камења и штапова (поново и поново већ више од 25 година) или да „тестирају” такво мноштво људи?
Све сцене контаката дубоко су апсурдне, запањујуће бесмислене, лишене сваког циља и задатка. Постоји претпоставка да је апсурдност карактеристична готово за све блиске контакте с НЛО у суштини метод хипнотизирања. „Када су људи изведени из душевне равнотеже бесмислицама и противречностима и напрежу ум тражећи смисао, они се изузетно широко отварају за преношење мисли, за прихватање сугестије”. Амерички истраживач др Вале пореди ове методе с ирационалним коанима учитеља зен-будизма и истиче сличност контаката са окултним обредима иницијације, који отварају свест за мистично општење с палим духовима. Зато је умесно поставити питање: Не служи ли идеја „гостију из космоса” за прикривање и маскирање реално бесконачно сложеније природе која скрива своју истинску суштину и циљеве?
Резимирајући наведене податке посматрања НЛО и контаката с „хуманоидима”, могу се извући следећи закључци.
У низу случајева НЛО се понашају врло агресивно и без икакве потребе кваре и уништавају авионе и аутомобиле, што често доводи до погибије људи.
Забележени су случајеви када приликом покушаја контакта НЛО једноставно убија људе (као што се догодило, на пример, Ансесију Бермудесу); истина, има случајева и физичких исцељења после оваквих контаката.
Многобројни су случајеви физичког и психичког насиља ванземаљаца над земљанима, примена хипнозе, понижавање људског достојанства.
По правилу, приликом контаката код људи првобитно настаје осећање јаког страха и ужаса, они доживљавају снажан нервни потрес.
Спољашњи изглед дошљака је различит. То могу бити џинови и патуљци, жене и мушкарци, лепотани и наказе. Често из њих излази сјај, општење се одвија путем телепатије. О себи они говоре крајње неконкретно, као мотив својих посета наводе бригу о људима, љубав према човечанству, иако су њихови поступци крајње апсурдни и често сведоче супротно. НЛО су готово увек присутни тамо где се пролива крв (сетимо се праћења војске Александра Македонског, присуства Курској бици и других случајева), и они сами често су умешани у болести и смрти људи. Ко су они? Да ли је древна Црква познавала таква бића? Обратимо се светоотачком предању.
Начини кушања хришћанских подвижника од стране злих духова (према материјалима житија Светих)
У житију преподобног Исакија читамо о томе како је једном, после молитвених подвига, Исакије угасио свећу и сео на своје место. Изненада је у пећини засијала светлост и дошла су код њега, како се каже у хроници, два демона у облику прекрасних младића. Њихова су лица сијала као сунце и они му рекоше: „Исакије, ми смо анђели, а ево к теби иде Христос са осталим анђелима”. Уставши, Исакије угледа мноштво блиставих демона… Након што се подвижник поклонио лажном Христу, упао је у тешку психичку болест и тек након молитава светог Теодосија Печерског, након што је проборавио у трогодишњој умној поремећености, добио је исцељење.
А ево шта сведочи велики подвижник из 4. века преподобни Антоније: „Када демони не могу да заведу подвижниково срце очигледно нечастивим жељама, опет нападају, али на други начин, наиме, праве разна виђења да би га застрашили; ради тога се претварају у разне облике и попримају различите ликове – жена, звери, гмизаваца, џинова и мноштва војника…”. Они такође попримају изглед пророка и предсказују шта ће се догодити кроз неколико дана.
Такође у житију светог Антонија читамо о томе да су се демони, покушавајући да га заплаше, „јављали у облику лавова, вукова, змија, шкорпиона, рисова и медведа” и по допуштењу Божијем чак су га и тукли и „наносили му велике ране”, али су увек бивали побеђени молитвом и крсним знамењем светога. Једном му се, читамо у житију, јавио демон с неба у великом сјају и рекао: „Дошао сам, Антоније, да ти дам нашу светлост”, али свети је затворио очи, не желећи да види демонску светлост, и молио се све док се богомрска светлост није угасила. Други пут му се јавио демон у облику страшног горостаса и покушавао је да заплаши преподобног, али Антоније Велики је нечистог духа ошамарио и овај је с великим криком ишчезао.
У Отачнику светог Игњатија Брјанчанинова читамо причу старца који је дуго времена био кушан од демона блуда. Ево његове приче: „… Угледавши ме пометеног, непријатељ се претворио у неку девојку Етиопљанку коју сам једном видео приликом жетве како скупља класје и дошавши к мени, сео ми је у крило и тако ме помрачио да ми се чинило да сам се с њом сјединио. Веома се растуживши, у гневу, ударио сам је по образу и она је одмах нестала; од ударца нисам могао две године да принесем руку устима због ужасног смрада”.
А ево шта читамо у житију преподобног Серафима Саровског: „За време молитве у шумској келији свети Серафим је чуо страшан урлик звери, затим је невидљива гомила с буком пробила врата келије и убацила у собу огромну цепаницу коју је могло да изнесе из ње само осам људи. Понекад су се врата келије разваљивала пред очима светитеља који се молио и у келију су јуриле звери које урличу, појављивао се мртвачки сандук из којег је устајао мртвац. Понекад су зле силе, јер то су били њихови напади, подизале Серафима у ваздух и са страшном силином ударале га о под. „Ужасно је видети демоне, зато што су они гнусни” – причао је касније светитељ. Напади мрачних сила били су опасни по живот самог отшелника, и да није било благодати Божије која га је чувала он би погинуо телесно или духовно.
Размотримо сада случајеве људи које су уграбили демони, случајеве који су, узгред, веома личили на оне отмице које прави НЛО. Ево шта читамо у житију светог Нила Сорског21 који је живео у Русији у 15. веку.
Недуго после светога, у његовом манастиру живео је неки свештеник са својим сином. Једном, када су дечака послали да обави неки задатак, одједном га је напао некакав непознати човек који га је зграбио и однео као на крилима ветра у густу шуму, донео га у велику собу својој кући и ставио га насред куће наспрам прозора. Када су се свештеник и братија молили светом Нилу да му помогне да нађе дечака, светитељ је дошао у помоћ дечаку и стао наспрам собе у којој је био остављен дечак и када је ударио у прозорски оквир својим штапом, цела кућа се затресла и сви нечисти духови су попадали на земљу. Свети је наредио да се дечак врати на место одакле је био отет и постао је невидљив. Затим је, након што су демони извесно време урлали, исти непознати зграбио дечака и донео га у скит, као ветар и, бацивши га у стог сена, ишчезао. Када су га монаси нашли дечак им је испричао све што се догодило, све што је видео и чуо. Од тада је дечак постао веома тих и смирен и као да је отупео. Свештеник је ужаснут заједно са сином напустио скит.
О случају сличне демонске отмице сведочи и Сергеј Нилус: „Дечак, након што га је мајка проклела због безбожности и рђавог понашања, био је отет од демона и постао је роб демона ‘деде’ 12 година. Он је могао невидљив да се појављује међу људима да би помагао демону да смућује њихове душе”.
Завршавајући навођење одломака из живота светих који карактеришу борбу демона с људима, навешћемо мисли Григорија Синаита и Симеона Новог Богослова који су упозоравали на опасност и на видове демонских искушења: „Када творећи своје дело (то јест за време молитве) угледаш светлост или огањ споља или унутра, или некакав лик, не примај га да не 6и претрпео штету”. Исти став развија даље преподобни Симеон: „Варају се они који виде светлост својим телесним очима, миришу миомирисе својим њухом, чују гласове својим ушима и слично. Други су се преластили, примивши ђавола који се преобразио и који се јавио у облику анђела светлости, а они то нису препознали и остали су непоправљени до краја, неће да слушају савет ни од каквог брата. Неки од таквих су и сами себи одузели живот, бивши подстакнути на то ђаволом, неки су се бацили у провалију, неки су се удавили. И ко може да преприча разне преласти којима их прелашћује ђаво, када су оне небројене”.
Упоредна анализа контаката и утицаја НЛО и демона на људе
Резимирајући све што је изложено, предлажемо читаочевој пажњи табелу где су у левом делу изложени резултати анализе контаката људи с НЛО и ванземаљцима, изражених у 10 тачака, а у десном резултати анализе врста искушења којима су демони излагали подвижнике, такође у одговарајућих 10 тачака.
Леви и десни одељак табеле треба читати паралелно, то јест, најпре тачку 1 из левог дела па онда тачку 1 из десног.
Карактеристике дејства НЛО и НЛО-наута на људе, видови и особености њихових јављања
Карактеристике деловања нечистих духова на људе, видови и особености њихових јављања
I. НЛО се у низу случајева понашају крајње агресивно:
а)уништавају и ломе техничка средства;
б)рањавају и чак убијају људе (вид. случај Апраксина, погибију кап. Менгела, смрт А. Бермудеса).
I. Демони јесу непријатељи људског рода, а њихов задатак је да доведу човека до вечне смрти. Они:
а) ломе келије, уништавају предмете људима;
б) пребијају подвижнике, а неке доводе и до смрти (види житије преп. Серафима, сведочанство св. Симеона Новог Богослова)
II. Забележени су случајеви насилне отмице људи (вид. случај полицајца из Етланда, догађај с бразилским фармером).
II. Постоје случајеви насилне отмице, нарочито грешника, незаштићених благодаћу Божијом (вид. житије св. Нила Сорског, сведочанство С. Нилуса).
III. Приликом насилних отмица често унижавају људско достојанство: насилно узимају пробе крви, коже итд.,и чак ступају у наводне (случај бразилског фармера) интимне односе”.
III. На разне начине се изругују над човеком кога су обманули; могу се јавити у виду жене и створити привид интимних односа (пример из Отечника св. Игњатија).
IV. Забележена су деловања хипнозом, сугерисање различитих слика и представа, често се разговор одвија телепатски (види случај полицајца, контакт у КБАССР).
IV. Покушавају да убаце подвижнику своје мисли, учине да прихвати њихове представе, виђења; при разговору тас се често чује као да долази „изнутра” (телепатија). (вид. житије св. Исакија и преп. Антонија).
V. Често покушавају да ступе у контакт и блиски разговор, позивајући к себи на брод; када човек то одлучно одбије у низу случајева не примењују насиље и одступају (види ист. бр. 2 и бр. 3).
V. На сваки начин покушавају да ступе у разговор и изазову интересовање и слетање са намером да потчине своме утицају. При одлучном супротстављању и молитви, насилно ништа не могу да учине и ишчезавају (види житије преп. Антонија, сведочанство св. Игњатија).
VI.У неким случајевима код људи после контакта са НЛО долази до исцељења од ове или оне болести (види изворник бр. 28. случај Светлане).
VI. У житијима Светих и делима
Отаца читамо о способности врачева да чине исцељења уз помоћ демонских сила, али ова нису дуготрајна и обично воде у пропаст душе оних који прибегавају помоћи врача (види житије свештеномученика Кипријана, беседу Јована Златоуста о онима који се лече од болести врачањима).
VII.При блиском општењу, нарочито у почетку, човек осећа снажна чувства ужаса и страха. (У свим наведеним случајевима).
VII. При јављању беса човека обузимају пометња, непријатност, страх (види житије преп. Антонија и друга житија Светих).
VII.Изглед НЛО-наута је различит: то су џинови и патуљци, наказе и лепотани, жене и мушкарци (види наведене примере сусрета).
VII. Јављају се у различитим видовима: дивови и патуљака, наказа и лепотана, жена и мушкараца, змија и животиња (види наведена житија Светих).
IX.Њихова јављања често су праћена свијањем и друтим светлосним ефектима (види случај у КБАССР, случај бразилског фармера).
IX. Често се јављају у светлости или после појаве светла (види житије св. Исакија, преп. Антонија и др.).
X. Често се изненадно појављују и исто тако изненадно се дематеријализују, ишчезавају. (види изворник бр. 10)
X. Изненадно се појављују и тренутно ишчезавају после изговорене молитве или крсног знамења (види житије преп. Антонија, случај из Отачника св. Игњатија Брјанчанинова).
Дакле, као што видимо, карактер и суштина деловања фамозних НЛО и „ванземаљаца” – „спаситеља и старијих пријатеља човечанства”, у потпуности се подудара с демонском методиком обмањивања хришћана свих времена и народа. Изменио се само спољашњи изглед, маска у којој се зли дуси јављају људском роду.
Демони попримају оне облике у којима им је лакше да преваре савременог човека. Древно човечанство је било изузетно религиозно и мистички настројено. Атеизам је био крајње ретка појава. Зато је демонима било корисно да се појављују с неба у огњу и светлости, запањујући људе величином свог доласка, да себе називају боговима и да примају почасти и жртвоприношења.
Како сведочи свети Игњатије Брјанчанинов, када су се „… најзад уживања у страстима указала људима као врховно блаженство, они су обоготворили грех и његовог предводника ђавола. Појавило се идолопоклонство у којем је сваки грех приказан као идол и сваком греху се вршило поклоњење од стране пропалог човечанства. Кнез овога века не само да је невидљиво и помислима поробљавао људе, него је и ступао у очигледно општење с њима, правећи пророчанства од идола и успоставивши однос лицем у лице с таквим ужасним злотворима какви су били Јаније и Замврије и други врачари и чаробњаци. Заблуду су подржавала лажна чудеса и демонска прорицања”.
После доласка Исуса Христа у великом раздобљу раног хришћанства, када су хришћани били гоњени од стране пагана и када је као невидљива светлост сијало мучеништво хришћанско – када је његова борба са злом била заоштрена до највишег степена – то раздобље је било изузетно по томе што су хришћани непрестано били свесни те тајанствене мрачне силе.
Борба против демона у првим вековима хришћанства била је прави рат. Ево како свети Атанасије Велики у том погледу описује своје време: „Од вајкада су демони – вели он – сејали раздор и ратове међу људима да ови, заузети међусобном борбом, не би окренули своју мржњу против њих. Сада су се њихова (демонска) страховања показала оправданим: ученици Христови живе у миру међу собом, али је зато њихово непријатељство уперено против ђавола. Сада хришћани обичајима и врлим животом устају против демона и гоне их, подсмевају се вођи њиховом ђаволу зато што су у младости они целомудрени, у искушењима уздржани, у напорима трпељиви, будући вређани подносе увреде, они који живе у оскудици то пренебрегавају и, што је најчудније, презиру смрт и постају Христови ученици”.
У тим вековима демони се ради кушања подвижника јављају како у свом властитом гнусном обличју, тако и у лику гмизаваца, звери и људи различитог пола и изгледа, а крајње ретко у облику летећих тањира. Барем таква сведочанства до нас практично нису дошла.
У савременом пак нерелигиозном времену, у доба еклектичне философије, када је само постојање Божије и постојање палих анђела доведено у сумњу, демонима је корисније да се јаве у облику ванземаљаца – „старије браће по разуму”, „спаситеља човечанства”. Дух научне фантастике, идеје постојања ванземаљских цивилизација, планетарног разума, прожели су савремена поколења, припремили их за контакт с демонским светом.
Ако се до 20. века пред хришћанством појављивало човеколико, често светлеће биће џиновског или патуљастог раста, с ватреним или црвеним очима, приликом чије појаве су људи доживљавали страх или ужас, верник није сумњао ко је то, већ је крсним знамењем и молитвом протеривао демона. Данас, пак, ако се пред атеистом појави такво чудовиште, он га прихвата као ванземаљца и са спремношћу ступа с њим у контакт.
Неке збуњује питање: ако су ванземаљци заиста нечисти духови, како се онда након њиховог утицаја на природу и људе откривају реални материјални трагови у виду непознатих легура метала и томе слично?
Као што смо показали у првом поглављу нашег рада, демони су због свог устројства у стању да изазивају извесне промене у материјалном свету. Осим тога, у житијима светих, на пример, преподобног Мартина, читамо о некаквом прелашћеном монаху Анатолију којем су демони, јавивши му се у облику анђела светлости, принели светлу одећу од необичног материјала. Ову су подвргли пажљивом прегледу оци обитељи и уверили се у њену реалност и тек онда када су понели демонски дар на суд преподобног Мартина, она је под дејством благодати која је излазила из њега ишчезла. У последња времена, како је речено у Откривењу светог Јована Богослова, због неверовања људи и одсуства испосничког и молитвеног подвига, силе таме ће добити велику снагу и власт у искушавању људског рода, тако да и огањ силази с неба на земљу пред људима (Отк. 13,13). Појаву оваквих знакова почињемо да видимо у савременом свету, за шта, узгред, многобројна, али очигледно бесмислена чудеса НЛО и ванземаљаца, јесу сведочанство.
Аутор: Свештеник Родион Петроградски
Извор: Видовдан
