Sveštenik Fjodor Lukjanov: Podstičući veštačku oplodnju dobijamo bolesne generacije
U ruskom društvu se vode diskusije o tome da li će Ruska Pravoslavna Crkva promeniti svoj kritički stav prema veštačkoj oplodnji, surogatnom materinstvu i abortusima. Na ova i druga pitanja koja se tiču demografskih i porodičnih problema u zemlji, u ekskluzivnom intervjuu za RIA Novosti odgovorio je novi predsednik Patrijaršijske komisije za pitanja porodice, zaštite materinstva i dece sveštenik Fjodor Lukjanov.
– Oče Fjodore, jedan od autora opštecrkvenog dokumenta o veštačkoj oplodnji koji je u pripremi, sveštenik Roman Tarabarin, nedavno je saopštio našoj agenciji da pod određenim uslovima Crkva može dozvoliti neke varijante veštačke oplodnje. Kako biste mogli da prokomentarišete ovaj stav?
– U svom intervjuu otac Roman veštačku oplodnju naziva „metodom za lečenje neplodnosti“. Međutim, svaki lekar zna da to nije tačno. To je metoda za prevladavanje, ali ne i za lečenje neplodnosti. Sam problem nikuda ne nestaje. Pitanje je po koju cenu se ovo prevladavanje ostvaruje i da li Crkva s bogoslovske i moralne tačke gledišta može da odobri bilo koji oblik veštačke oplodnje. Čini mi se da ovde treba biti maksimalno oprezan i da ne treba žuriti.
Na primer, ako pretpostavimo da Crkva da etičko odobrenje za metod veštačke oplodnje za neplodne parove (čak i u slučaju korišćenja samo jednog embriona), ispostavlja se da dajemo blanko potpis i da ozbiljno rizikujemo. Ne znamo kakve će biti prave posledice koje će se pojaviti decenijama kasnije. Jer, kao što je poznato, prvo dete putem veštačke oplodnje rođeno je 1978. godine, a u SSSR-u – 1986. Mešanje u prirodan proces začeća može indikovati složene i dalekosežne promene u genetskom materijalu potomstva koje se teško mogu testirati.
Da li smo mi danas spremni da preuzmemo na sebe moralnu odgovornost za očuvanje i pojavu faktora poremećaja zdravlja potomstva, a što je najžalosnije, za prenošenje budućim generacijama muške i ženske neplodnosti? Praktično, neko nas podstiče na odobravanje potencijalnog povećanja broja neplodnih parova u našem mnogostradalnom narodu i na druge posledice o kojima nauka trenutno nema predstavu. Da li Crkva može da pristane na to? Broj žena koje idu na veštačku oplodnu u prirodnom ciklusu je minimalan. Upravo zbog godina, zbog zdravstvenog stanja, a što je glavno, zbog niske verovatnoće srećnog ishoda: ukoliko se izvrši obračun za započeti ciklus ovaj pokazatelj iznosi oko 7%. Zbog toga je postojanje „blagih“ procedura samo paravan za reklamu „klasične“ veštačke oplodnje sa selekcijom „kvalitetne“ i škartiranjem „nekvalitetne“ začete dece, zamrzavanjem embriona i drugim nemoralnim manipulacijama.
Što se tiče pokazatelja rađanja dece s urođenom patologijom – ona se vrlo mnogo razlikuje kod dece rođene pomoću veštačke oplodnje i prirodno začete. O tome svedoče podaci uglednih ruskih naučnika.
– Ali eto, otac Roman, na primer, nije našao potvrdu za ove podatke…
– Čudno je to što u svom intervjuu otac Roman kaže da su nepotvrđene činjenice o tome da preko 70% dece začete pomoću veštačke oplodnje ima poremećaj u razvoju. U principu, to je tvrdnja Saveza pedijatara Rusije čiji je predsednik, naučnik svetskog glasa, akademik Aleksandar Baranov, više puta izjavljivao da je veštačka oplodnja opasna, kako po zdravlje žena, tako i po zdravlje dece koja su na taj način začeta.
Akademik Baranov je dugi niz godina bio na čelu Naučnog centra za zdravlje dece Ministarstva zdravlja RF i svoj stav bazira na naučnim podacima i na kliničkoj praksi. Dakle, po podacima finskih istraživača koji su navedeni u dokumentu „O zdravstvenom stanju dece koja su rođena uz korišćenje pomoćnih reproduktivnih tehnologija, uključujući veštačku oplodnju“, ispostavilo se da je smrtnost dece rođene veštačkom oplodnjom dvostruko veća u poređenju s rezultatima populacije.
Podaci domaćih istraživača koji su navedeni u tom dokumentu svedoče: „Deca, rođena pomoću veštačke oplodnje imaju visok procenat preranog rođenja, kašnjenja u prenatalnom razvoju, morfofunkcionalne nezrelosti, antenatalne i intranatalne hipoksije, perinatalnog oštećenja nervnog sistema (87,5%) i otežan tok perioda neonatalne adaptacije, što predstavlja indikator razvoja ozbiljne patologije u budućnosti“.
– Odnosno, po vašem mišljenju, još uvek je preuranjeno očekivati promenu opštecrkvenog stava o veštačkoj oplodnji?
– Mislim da je bilo kakva promena stava Crkve moguća tek onda kad makar naučna zajednica dobije manje-više potpunu sliku o posledicama vantelesne oplodnje.
Još uvek nije stvoren (i mislim da to nije slučajno) jedinstveni sistem za procenu kako efikasnosti, tako i bezbednosti različitih pomoćnih reproduktivnih tehnologija uz vođenje jedinstvenih registara takvih pacijenata. U svakom slučaju, nema opštedostupnih i objektivnih podataka, već ima samo podataka lobista ove tehnologije. Naprotiv, mnogi naučnici izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog posledica EKO.
Stručnjaci Crkveno-društvenog saveta za biomedicinsku etiku koji dugo godina rade pri Patrijaršijskoj komisiji, već su više puta isticali da postoji očigledna veza između veštačke oplodnje i surogatnog materinstva. Surogatno materinstvo se bazira na metodi veštačke oplodnje…
– Molim vas da objasnite vašu nedavnu izjavu o tome da država treba da izbaci proceduru veštačke oplodnje iz sistema obaveznog medicinskog osiguranja – zašto?
– Ne znam zahvaljujući kojim volšebnim argumentima je finansiranje veštačke oplodnje u Rusiji počelo da se vrši od sredstava fonda za obavezno medicinsko osiguranje – odnosno od naših sredstava, od sredstava ruskih građana.
Neki propagatori veštačke oplodnje – medicinari, došli su dotle da ovu metodu nude skoro kao instrument demografske politike za povećanje nataliteta. Odgovoriću citatom glavnog pedijatra Rusije: „Odmah predvidite i novac za lečenje dece-invalida“, čiji broj se kod nas bliži jednom milionu (po podacima Saveza pedijatara Rusije). Dodaću da je trudnoća nakon veštačke oplodnje – trudnoća s povećanim rizikom u kojoj je bitno povećan rizik nepovoljnog perinatalnog ishoda, a izvor dečjeg invaliditeta u otprilike 50% slučajeva nalazi se i perinatalnom periodu. Drugim račima, podstičući veštačku oplodnju dobijamo bolesne mame, bolesnu decu s visokim rizikom od neplodnosti, dobijamo bolesne generacije koje će biti sve više zavisne od pomoćnih reproduktivnih tehnologija.
Eksperti patrijaršijske komisije smatraju da zalaganje za široku primenu metoda veštačke oplodne kao instrumenta državne demografske politike nije opravdano, da nanosi ozbiljnu štetu interesima Rusije i da u perspektivi može bitno da snizi odbrambeni potencijal zemlje. Danas su klinike za veštačku oplodnju komercijalne strukture koje žive od našeg novca. A kad komercijalni zakoni dobiju prioritet u medicini zdravlje pacijenata odlazi na drugi plan. Nadam se da će naš predsednik pokrenuti ponovno razmatranje ove politike koja vodi ka uništenju reproduktivnog potencijala našeg naroda.
– Pomenuli ste surogatno materinstvo. U Rusiji je ponovo počelo razmatranje pitanja njegovog ograničenja. Kakav je vaš odnos prema ovoj praksi.
– Surogatno materinstvo je apsolutno amoralna i nedopustiva praksa za verujućeg čoveka. To je nemoralan biznis koji se krije iza navodne neplodnosti. Ova praksa je uglavnom usmerena ka ostvarivanju profita i to pretežno iz inostranstva.
Surogatno materinstvo samo pogoršava demografsku situaciju. Jer žene zapravo prodaju svoje zdravlje i ako rode „nekvalitetno“ dete, „klijent“ često odbije da ga uzme i dete-invalid ostaje kod majke koja treba da se brine o njemu… Surogatno materinstvo pričinjava nepopravljivu štetu ženskom zdravlju preusmeravaući lečenje svih mogućih posledica po žene koje su odigrale ulogu surogatnih majki na domaći budžet.
Praksa surogatnog materinstva je zabranjena u mnogim zemljama sveta (na primer, u Nemačkoj, Italiji i Kini), ona protivreči politici predsednika Ruske Federacije za poboljšanje reproduktivnog zdravlja i krši osnovna prava deteta na život u rođenoj porodici.
Podela biološkog i socijalnog materinstva može dovesti do problema identiteta deteta i neizbežnih dubokih psiholoških konflikata.
– Da li „Osnove socijalne koncepcije“ Ruske Pravoslavne Crkve daju nedvosmislenu ocenu ove pojave?
– Da. U „Osnovama…“ o surogatnom materinstvu piše upravo to: ono je „protivprirodno i moralno nedopustivo, čak i u slučajevima kad se vrši na nekomercijalnoj osnovi“, jer „pretpostavlja razaranje duboke emocionalne i duhovne bliskosti koja se uspostavlja između majke i deteta još u toku trudnoće“.
Ove godine smo bili svedoci kriminalne hronike: otkrivanja dve „farme surogatnih majki“ – stanova sa ženama koje su korišćene kao „gestacioni kuriri“, a prostim jezikom rečeno, pomoću metoda veštačke oplodnje, njihovo telo je korišćeno za „proizvodnju“ dece za prodaju. Tako su se rađala (ili umirala, kao što je bilo u prvom slučaju u Odincovu) deca po narudžbini stranih građana. Očigledno je da se radi o trgovini decom i eksploataciji ženskog tela za ostvarivanje komercijalne dobiti. To je pravi i očigledan kriminal koji bezuslovno treba da bude zabranjen.
Uzgred rečeno, gde su naše poznate feministkinje, zaštitnice ženskih prava? One se u medijima pojavljuju samo onda kad Crkva pokušava da ograniči mogućnost žena da naškode sebi obavljanjem abortusa po želji (ne po medicinskim pokazateljima). Tako se ispostavlja da se Crkva i medicina mnogo više brinu za zdravlje majki nego ove pseudozaštitnice ženskih prava koje odrađuju grantove iz inostranstva.
Protiv organizatora ovih „surogatnih farmi“ pokrenut je krivični postupak po članu „trgovina ljudima“. Za glavnim javnim licem surogatnog materinstva gospodinom Svitnjevom izdata je federalna poternica. Apsolutno se slažem s rečima zamenika portparola Državne dume RF Irine Jarovoj o tome da Rusija ne može i ne sme biti zemlja-inkubator surogatnog materinstva stranih građana. Patrijaršijska komisija pozdravlja sve korake zakonodavne vlasti na ograničavanju i potpunom uklanjanju ove poročne prakse pogubne po društvo.
– A u celini: koji porodični problemi su danas glavni, zašto i na koji način Crkva može da pomogne u njihovom rešavanju?
– Raspad porodice, oskudevanje ljubavi i požrtvovanosti u odnosima, doživljaj porodica s više dece u društvu kao izuzetka, a ne kao norme, epidemija abortusa i mišljenja u korist abortusa. To su krizne pojave koje društvo može da savlada samo zajedno, zajednički, oslanjajući se na glas Hristove Crkve kao savesti društva. Ovaj glas nije svima prijatan, on se često ne slaže s glasom „ovoga sveta“, s njegovim hedonističkim postavkama razornim po ličnost. Međutim, savest i jeste savest zbog toga da bi podizala društvo s kolena povijenih pred strastima i porocima, kako bi ga oslobodila od robovanja grehu i kako bi podsećala čoveka na njegovu Nebesku Otadžbinu.
– Ako je specijalno radi toga osnovana Patrijaršijska komisija, šta joj je konkretno pošlo za rukom da uradi u toku proteklih godina?
– Protojerej Dimitrije Smirnov koji je osnovao komisiju učinio je veoma mnogo na tom poprištu. Svi znaju za upečatljive izjave oca Dimitrija. Ali ne znaju svi da je on osnovao i da pomaže nekoliko izvanrednih dečjih domova u kojima se deca osećaju kao kod kuće. Upravo pod njegovim rukovodstvom već krajem 80-ih godina u našoj zemlji je počeo pokret u zaštitu života deteta pre rođenja.
Zahvaljujući naporima pravoslavne javnosti uvedena je „nedelja tišine“, obavezne psihološke konsultacije za trudnice u krizi, promenjeni su kriterijumi viviparije. Milioni flajera, hiljade dizajn-maketa društvene reklame, metodički materijala centra „Života“ spasili su i spasavaju hiljada malih života.
Patrijaršijska komisija se jedna od prvih zastupila za skidanje s dnevnog reda licemernog „zakona o nasilju u porodici i svakodnevnom životu“. Jedan od njegovih ciljeva bilo je pravo da se ruskim roditeljima oduzme pravo da vaspitavaju svoju decu.
Stručnjaci komisija su učestvovali u izradi Koncepcije državne politike Rusije i Strategiji razvoja vaspitanja u RF. Zahvaljujući ovom radu u dokumentima su se pojavila pitanja vezana za zaštitu porodice i prava roditelja.
– Zašto u našoj zemlji ima toliko razvoda? I kakva je situacija s tim u vezi u Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi, među njenim parohijanima – da li su porodice u njoj stabilnije?
– Razvodi su posledica nesposobnosti jednog ili dvoje supružnika da izađu van svojih granica, da zavole ne svoj odraz u drugom čoveku, već samog čoveka, onakvog kakvim ga je Bog zamislio. Poplava razvoda ne znači samo krizu vere u Boga, već i krizu vere jednog čoveka u drugog, krizu sposobnosti u međusobnu požrtvovanu ljubav.
Naravno, to potpomaže mali broj dece u porodici, kult samoljublja i iskorenjivanje kulture samokontrole koja je vrlo organski bila prisutna u tradicionalnom ruskom hrišćanskom vaspitanju.
Zato je prirodno što čvršće i srećnije porodice zasnivaju verujući ljudi koji su spremni da se bore za svoju sreću. Ali ne da se bore s bližnjim, već sa sopstvenim strastima i porocima. Nesumnjivo, među vernicima je znatno veći procenat srećnih brakova.
– U čemu vidite svoj zadatak kao predsednika Komisije? Kakva nove inicijative se mogu očekivati od Crkve u oblasti zaštite porodice?
– Svoj zadatak vidim u tome da delatnost Patrijaršijske komisije bude šire zastupljena u regionima. Poseban značaj danas ima unapređenje pastirske kompetentnosti u graničnoj oblasti između prava i medicine kao što je bioetika. Za eparhiju imamo program pastirskih seminara iz oblasti najaktuelnijih bioetičkih pitanja, s kojima se suočavaju sveštenoslužitelji, naročito u gradu, u svakodnevnoj praksi. Između ostalog, to su pitanja veštačke oplodnje, kupovine i prodaje jajnih ćelija, surogatnog materinstva i druga.
U vezi s tim komisija je izdala zbornik „Pravoslavlje i problemi bioetike“. On je priređen zajedno s Crkveno-društvenim savetom za biomedicinsku etiku u koji ulaze ugledni eksperti u oblasti medicine, prava i teologije. Ova monografija se može široko koristiti kao praktično pomagalo za pastirsku praksu. Ne radi se samo o metodičkoj pomoći koja se pruža eparhijskim komisijama, već i o saradnji s društvenim organizacijama.
Takođe, komisija će posebnu pažnju posvetiti saradnji s poslanicima u vezi s nacrtima zakona u oblasti porodičnih odnosa, materinstva i dece. Radićemo na predlozima za podržavanje očinstva, poboljšanje položaja žena i porodica s više dece, jačanju institucije porodice, stimulisanju nataliteta i prevenciji abortusa.
Uzgred, kad je reč o saradnji s državom – imamo izvanredan projekat „Formiranje u školskoj i studentskoj sredini pozitivnog doživljaja osnovnih porodičnih vrednosti: rađanja, braka i porodice s više dece“. To je serija trodnevnih prosvetnih manifestacija za učenike starijih razreda i studente fakulteta. Tako da pozivamo regionalne administracije i sva zainteresovana nadleštva na saradnju.
Autor: Sveštenik Fjodor Lukjanov
Sa ruskog Marina Todić
Izvor: https://srpska.pravoslavie.ru/134219.html
