Шведска напрасно прекида дигитализацију наставе. ‘Деца нам због таблета и апликација не знају да читају и пишу, враћамо уџбенике’
Шведска се враћа традиционалним образовним методама с нагласком на штампане књиге, читање и вјежбање писања и смањује употребу таблета и дигиталних алата.
Били су предводници у увођењу нових технологија у школе. Сада је томе дошао крај.
Шведска се враћа традиционалним образовним методама с нагласком на штампане књиге, читање и вјежбање писања и смањује употребу таблета и дигиталних алата, пише АП. Овај корак долази након што су политичари и стручњаци изразили забринутост да је прекомјерна дигитализација, укључујући увођење таблета у предшколске установе, довела до опадања основних вјештина ученика.
Шведска министрица просвјете Лотта Едхолм, која је у влади десног центра преузела дужност прије 11 мјесеци, изјавила је да ученици требају више уџбеника и да су штампане књиге важне за њихову едукацију.
Министрица је прошлог мјесеца објавила да власт жели поништити одлуку Националне агенције за образовање да дигитални уређаји постану обвезни у предшколским установама. Планирају ићи корак даље и потпуно прекинути дигитално учење за дјецу млађу од шест година, приопћило је министарство.
Пад читалачких способности
Иако шведски ученици постижу изнадпросјечне резултате у читању, оцјена међународног истраживања читалачких способности ПИРЛС (“Прогресс ин Интернатионал Реадинг Литерацy Студy”) код шведских је четврташа показала пад између 2016. и 2021. године.
Они су у 2021. години постизали просјечно 544 бода (хрватски ученици просјечно су постизали 557 бодова), што је пад у односу на просјек од 555 бодова из 2016. године. Међутим, Шведска је свеједно заузела седмо мјесто на свијету, дијелећи га с Тајваном, по укупном резултату теста (када се узму у обзир резултати неких држава, међу којима је и РХ, које су тестове међу четврташима провеле с одгодом, када су они већ кренули у пети разред, Шведска пада на 13. мјесто, оп.а.).
УНЕСКО упутио хитан позив
Стручњаци за образовање истичу да су неки проблеми с учењем могли настати због мјера уведених тијеком пандемије коронавируса као и због повећања броја ученика имиграната којима шведски није материњи језик, али истичу и да прекомјерно кориштење уређаја с екранима тијеком школских сати може проузрочити заостајање младих у основним предметима.
“Постоје јасни знанствени докази да дигитални алати ометају, а не побољшавају учење ученика”, приопћио је цијењени Каролинска Институт прошлог мјесеца коментирајући дотадашњу националну образовну стратегију која је нагласак стављала на дигитализацију наставе. “Институт вјерује да се фокус треба вратити на стјецање знања путем тисканих уџбеника и стручности наставника, умјесто из углавном бесплатних дигиталних извора који нису провјерени”, рекли су из Института.
УНЕСКО је такођер упутио “хитан позив за прикладну упорабу технологије у образовању”. У извјешћу потичу земље да убрзају интернетске везе у школама, али истовремено упозоравају да се технологија у образовању треба имплементирати тако да никада не замијени наставу уживо под водством наставника.
Селективно кориштење технологије
У шведском главном граду Стоцкхолму, деветогодишњи Ливеон Палмер, ученик трећег разреда у основној школи Дјургардссколан, рекао је новинарима АП-а да му се свиђа идеја да више времена у школи проводи оффлине. “Свиђа ми се да више пишем у школи, на папиру, јер је једноставно бољи осјећај”, рекао је Ливеон.
Његова учитељица Цатарина Бранелиус каже да је и досад била јако селективна када је ријеч о упораби таблета у настави. “Користимо их на математици, имамо неке апликације, али их не користимо за писање текста”, рекла је Бранелиус. Додала је да ученицима млађима од десет година “треба времена за вјежбање рукописа прије него што их се уведе у писање на таблету”.
Информатичка писменост ученика
Онлине настава је тема жустрих расправа широм Еуропе и других дијелова Запада. Пољска је недавно покренула програм који финанцира влада путем којег ће сваки ученик добити лаптоп, почевши од четвртог разреда, у нади да ће земља бити технолошки конкурентнија.
У Америци су многе јавне школе покуповале лаптопе за своје ученике новцем који је држава исплатила као помоћ у вријеме коронакризе, но многе су јако опрезне будући да пуно ученика нема адекватан приступ интернету у својим кућама па се јако пази да због тога не остану без приступа једнакој квалитети наставе коју имају сви остали.
С друге стране, у Њемачкој ученици могу завршити своје школовање без икаквог облика обавезне дигиталне наставе. Неки родитељи ондје брину да им дјеца неће моћи конкурирати на тржишту рада с технички боље обученом дјецом из других земаља.
Сасцха Лобо, њемачки публицист и конзултант који се фокусира на интернет, у недавном разговору за ЗДФ се снажно заложио за хитну дигитализацију наставе јер мисли да ће њемачки ученици у супротноме заостати за еуропским колегама. “Ако не успијемо дигитализирати школство и научити како дигитализација функционира, нећемо више бити просперитетна земља за 20 година”, рекао је Лобо.
Инвестиција више од 100 милијуна еура
Како би изашли на крај с падом у читалачким способностима, шведске власти најављују да ће ове године инвестирати око 60 милијуна еура за куповину књига које ће расподијелити по школским књижницама те још 42 милијуна еура у сљедеће двије године за бржи повратак класичних уџбеника у школе.
Нису, додуше, сви тамошњи стручњаци увјерени да је шведски повратак традиционалном приступу искључиво у најбољем интересу ученика. Критизирање учинака технологије “популаран је потез код конзервативних политичара”, рекао је Неил Селwyн, професор педагогије на Свеучилишту Монасх у Мелбоурнеу, Аустралија. “То је лукав начин сигнализирања преданости традиционалним вриједностима”, додао је.
“Шведска влада има ваљани аргумент кад каже да нема доказа да технологија побољшава учење, али мислим да је то зато што нема доказа о томе што технологија уопће може учинити. Технологија је само један дио заиста сложене мреже фактора у процесу образовања”, додао је Селвyн.
Извор: Детињарије – Telegram.hr
