Све се знало већ 2001 године: ужас који су од народа Србије сакриле УН, Запад и власти Србије…


У мају 1999. године, Уједињене нације у целини сакриле су од јавности шокантан извештај Сенегалске Бакари Канте, шефа прве мисије УНЕП-а о последицама бомбардовања СР Југославије на животну средину. Текст никада није објавио УН, али делови његовог дела су процурили у јавност захваљујући америчком независном новинару Роберту Парсонсу, извештачу међународних институција у Женеви.


Успео је да добије Кантеов извештај из свог извора на УНЕП-у и 17. јуна 1999. објавио је његове делове у женевском дневнику Ле Цоурриер под називом „Скривени алармантни извештај о бомбардовању Југославије: Отровима које УН неће видети “. Роберт Парсонс “сведочи о томе како су канцеларије Уједињених нација, у атмосфери унутрашњих свађа, цензурирале и” фризирале “извештаје о здравственим последицама употребе ОУ оружја на Балкану. После 12-дневног боравка у још увек бомбардованој СР Југославији, у мају 1999. године, где је био са мисијама других агенција УН-а, Бакари Канте је УНЕП-у поднио извештај о еколошком ужасу: атмосфера и земља у бившој СР Југославији били су трајно загађени. супстанце за бомбардовање индустријско-хемијских комплекса и за употребу оружја са осиромашеним уранијумом.

Нато бомбе изазивају еколошку катастрофу у Новом Саду


Извештај је категоричан у оцени да ће наредне генерације које живе на бомбардованом тлу патити од канцеролошких болести, леукемије, доћи ће до пораста броја побачаја и деформитета новорођенчади. Извештај Бакари Кантеа каже да је због природе бомбардовања у Савезној републици Југославији био контаминиран отровним материјама, од којих су најопасније полихлоробифенили (ПЦБ), високо канцерогени и одговорни за имуне болести. Извештај наглашава да је један литар полихлоробифенил довољан да контаминира милијарду литара воде. Роберт Парсон каже да су се већ у фебруару 2000. подаци холандске владе у главним колонама подударали са подацима америчке невладине организације МТП (Милитари Токиц Пројецт). Наиме, МТП је у јануару 2000. године тражио од владе САД-а да уклони тајност из досијеа о кориштењу територијалног управљања на Косову. МТП је досје добио 30. јануара 2000. године и на основу њега, ова НВО је израчунала да је 9,45 тона нуклеарног отпада бачено на Косово. Оригинална верзија извештаја, коју је доставила Балканска радна група (БТФ), садржала је 70 страница у завршном поглављу на 72 странице. Комад је након тога објављен на Интернету, али га је требало пронаћи. Било је потребно пронаћи веб страницу УНЕП-а, затим Балканску радну групу, а затим још два референтна мерила да би се тих 70 одсечених страница објавило као додатак. Они који су прочитали званични извештај нису могли знати да у анексу постоји део који недостаје – објашњава Роберт Парсонс.


– Мислећи да га не чујем и не разумем, рекао је свом немачком сараднику: „Али они ми не верују.“ Одговорио сам му на немачком: „Наравно да вам не верујем. Лажете! “- додаје амерички новинар. Парсонсов текст објављен у Женевском кјурију очито је изнервирао генералног директора УНЕП-а Клауса Топфера, али није било већих посљедица. Извештај Бакари Канте у целини цензуриран је и никада се није појавио на званичној веб страници УН-а као да никад није постојао. У јесен 1999. године, УНЕП је основао Балканску радну групу – БТФ (Балканска радна група), чији је задатак био да изради “дефинитиван извештај” о последицама бомбардовања на животну средину. Пека Хависто, бивша финска министрица екологије, постављена је на чело групе. Роберт Парсонс каже да су цензорске шкаре радиле и у случају овог другог извештаја. – Овај други извештај је такође ревидирао Роберт Бисцхет, портпарол и десничар Клауса Топфера, генералног директора УНЕП-а – тврди Роберт Парсонс. Тек након великог притиска јавности, Американци су признали да је муниција била напуњена “прљавим” уранијумом, најопаснијим за људе и животну средину. Када је био на челу Балканске радне групе (БТФ), која је била задужена да изради нови извештај о бомбардовању Србије 1999. године осиромашеним уранијумом, Пека Хаависто је довео још два Финца, Хенрија Слотеа и Пасхавер Ринеа. заиста изванредан тим који је разумео суштину ситуације у којој се налазио, а коју је могао свести на следеће: док су желели да кажу истину, НАТО је желео да то сакрије. Кад год су покушали нешто истражити, на њих се нашао НАТО. УНЕП је због тога био под војним притиском.

Косово и Метохија мапа


Опасна тишина по српске владе од 2000. године !? Зашто су све владе СРЈ и Србије од 2000. до данас биле у “завери ћутања” о ефекту агресије НАТО-а на Србију употребом муниције са осиромашеним уранијумом. Требало је приступити западу, ЕУ и САД, али и НАТО на путу Србије ка ЕУ. Тек недавно председник Србије Александар Вучић каже: „Никада нисам баш веровао у све теоријее осиромашеног уранијума, да су криви они који су нас бомбардовали, али данас у разговору са лекарима, иако су разлози мултифакторски, сигурно је један од разлога болести осиромашен. уранијум, јавља се код деце чији су родитељи око деведесетих година. Да ли ћемо то успети да докажемо или не – не знам, јер много тога је завршило на Ибру, Дунаву или Црном мору. Сви доктори мисле да је то оставило значајне последице. То је злочин без преседана “, председник Србије је имао неке информације и када је био министар одбране, премијер, али као члан владе Мирка Маријановића у периоду 1998-2000. Територија Србије, али и Балкан, контаминирана је не само током НАТО бомбардовања СРЈ осиромашеним уранијумом, већ током читавог заливског рата од 1990. године, када је први пут коришћен. Коришћено је више од 3.000 тона осиромашеног уранијума, од чега око 15 тона у Србији, Црној Гори и БиХ, где је у нуклеарне ракете испаљено шест тона уранијума. и која је садржала 35 килограма 235 уранијума.

Америчка војна база Бондстил на Косову и метохији
Италијани проговорили?
Италијански војници који су били у мисијама КФОР-а 1999. године - желе да покажу да постоји веза између муниције коју користи НАТО, њиховог боравка на Косову и болести коју имају. До данас је умрло 300 италијанских војника, 4.000 је болесно, а основали су друштво жртава са осиромашеним уранијумом, на челу са бившим пилотом Домиником Ледгером. Комисија за истраге италијанског парламента издала је закључак у фебруару 2018. године у којем је наведено да "постоји јасна веза између изложености осиромашеном уранијуму и појаве тешких болести италијанских војника у мисијама на Косову, Босни, Ираку и Авганистану".

Италија је већ донела 43 пресуде у којима се тражи накнада за италијанске војнике који су учествовали у мировним мисијама на Косову и Метохији и другим територијама и после тога се разболели или умрли услед излагања осиромашеном уранијуму. Тринаест таквих пресуда постало је правоснажно, а болесни војници или породице покојника добили су милионску одштету. Током 78 дана кампање „Милосрдни анђео“, у СРЈ је пуцано на 112 локација и испоручено између 10 и 15 тона осиромашеног уранијума. Већина бомби пала је на Косову и Метохији.
Дејство ПВО изнад градова Србије током Нато агресије


Геноцид над Србијом – да ли је све било познато 2001. године?

Подаци Института за јавно здравље Србије „Др МИлан Јовановић-Баут“ из 2013. године показали су да је у последњих десет година број оболелих од леукемије и лимфома порастао за 110 процената, док је број умрлих од ових болести повећан за 180 процената. Проф. Др Слободан Чикарић, председник Друштва за борбу против рака Србије и једини стручњак који је одмах после бомбардовања упозорио на ефекте осиромашеног уранијума на здравље људи и животну средину. Др Слободан Чикарић рекао је у то време да је 15 тона осиромашеног уранијума бачено у Србију, или претворено у јединице за радиоактивност, 18.600 бекерела по глави становника, укључујући становнике Косова. – Дозвољена годишња количина износи само 80 Бекерела. Када чак и најмања количина радиоактивних честица уђе у крвоток неке особе, то онда може изазвати рак, рекао је. У Србији је покренута кампања која није одмах добила подршку српске владе. Србија је била вечно отрована осиромашеним уранијумом након бомбардовања 1999. године, а држава мора да формира комисију која ће то доказати и тужити НАТО пакт, каже Информер проф. Др Даница Грујичић, наш еминентни неурохирург.

Воз са путницима погођен Нато пројектилом 1999.


Открива да осиромашени уранијум пропада тек након 4,5 милијарде година, што значи да су наша земља и храна заувек контаминирани и да имамо епидемију рака. Према њеним речима, Србија се никада неће опоравити од последица осиромашеног уранијума, а најгоре последице тек долазе. НАТО авијација је, бацајући, бомбе са осиромашеним уранијумом у 78 дана, потрошила кисеоник онолико колико Србија не би ни за 50 година! Сасвим је јасно да је НАТО намеравао да изврши геноцид у Србији, а успели су и да погледају медицинске и еколошке податке – додаје проф. Др Грујичић.

Извор : Видовдан.орг