Sv. Nikolaj Žički: Tri kratke pouke Srbima
SRPSKA SVEST O BOŽJOJ VLASTI NAD PROSTOROM I VREMENOM
„Božija je zemlja i sve što je na njoj,“ rečeno je u Svetom pismu Božjem. I još je rečeno: „Gospode, tvoj je dan i tvoja je noć.“
Šta to dvoje može značiti nego da sav prostor i sve vreme što nam je dato priznamo za Božije i posvetimo Bogu.
Pravoslavna crkva evo blizu dve hiljade godina opominje svoje narode na reč Hristovu: „Dajte caru carevo, a Bogu Božije“. Dajte Bogu dragovoljno, jer drugojačije Bog ne prima. A caru /državi/ ako i ne date dragovoljno svakako ćete morati dati.
Borba za prostor i borba za vreme. Ljudi se bore za prostor protiv ljudi. I ljudi se bore za vreme protiv smrti. Jer komšije im skraćuju njivu, ili državu, kao smrt što im skraćuje vreme.
U duši čovečijoj nalazi se seme besmrtnosti i beskrajnosti. Zato se čovek na zemlji oseća stešnjen vremenom i prostorom. I makar da mu se dadne sva zemlja, i produži vek na hiljade godina, on bi se osećao stešnjen i žalostan! Svoju čežnju za besmrtnošću i beskrajnošću on grubo projavljuje u nasilnom proširenju svoga prostora i trudnom produženju svoga veka.
Zato od svih ljudskih nauka najviše su napredovale dve nauke: ratna i medicinska.
Srpski narod, vaspitan od svoje majke Crkve, znao je da sav dati mu prostor posveti Bogu i sve dato mu vreme posveti Bogu! Zato su Srbi od pamtiveka odgovarali ovako na sledeća pitanja:
Na pitanje: Čija je ovo kuća?
odgovor: Božija pa moja.
Na pitanje: Čija je ovo njiva?
odgovor: Božija pa moja.
Na pitanje: Čija je ovo država?
odgovor: Božija pa naša.
Na pitanje: Čija su ovo deca?
odgovor: Božija pa naša.
Na pitanje: Čija je ovo stoka?
odgovor: Božija pa naša.
Sve dakle, što zauzima neki prostor ma i jednu stopu priznaje Srbin za Božiju svojinu. Bog je za njega Gospodar svega, Domaćin svega i Zapovednik svega. To je stvarnost od koje se ne može niko oteti. A oni koji pišu tapije „na večno uživanje“, svakako se u sebi smeju. Postavši hrišćanskim narodom Srbi su dobili blagodatni dar duboke pronicljivosti u razlikovanju stvarnosti od prividnosti.
Zašto je Srbin oduvek postavljao krstove na zgradama i po voćnjacima i po vinogradima i njivama? Zašto je osvećenom vodicom kropio svoj dom, i ambar i salaš, i to i obor, i vodenicu i valjavicu, i vajat i alat? Zato što je time priznavao jedinoga Boga za pravog Domaćina svega a sebe za prišelca, gosta i putnika.
Sav prostor, dakle, priznat je od srpskog naroda za Božiju svojinu.
Tako i sve vreme.
Božija je jesen i zima i proleće i leto. Božiji je svaki dan, i svaki minut, i svaki sekund. Pa kao što Bog daje ljudima i narodima prostor prema svojoj volji, tako im daje vreme, to jest duljinu veka, prema svojoj volji. Jer je On car večnosti, car i vremena. I nema suparnika niti takmaca koji bi se usudio reći: Nije tvoje, Bože, nego moje.
Svojim praznicima i prazničnim običajima preko cele godine srpski narod je i etički i umetnički dao izraza svome priznanju da je Bog car vremena. Pomislite kako je to divno izraženo o Božiću i o Vaskrsu, o Spasovdanu i Duhovdanu, i Krstovdanu, i o Krsnim slavama, i o danima svetiteljskim. Kakva čistota i kakva lepota da se s ovom meri!
Kad neko dugo živi, Srbin kaže: Božija volja. Kad neko mlad umre, opet: Božija volja.
Pa zato što je naš narod sa jasnom svešću i utančanom savešću odavno uvideo, da je sve Božije, i da čovek što ima prostora i vremena u ovome svetu pozajmica je Božija; uvideo je u isto vreme, da nikakva širina prostora i duljina vremena ne mogu čoveka učiniti zadovoljnim i srećnim. Zato je duša njegova stremila ka carstvu jedne stvarnosti iznad vremena i prostora, carstvu besmrtnosti i beskrajnosti. Rečju, carstvu nebeskom.
Takvo shvatanje o apsolutnom gospodarstvu Božijem nad dvema osnovnim dimenzijama ovoga sveta, tj. nad prostorom i vremenom, učinilo je Srbina istrajnim u borbi za istinu i pravdu, i otpornim protiv laži i nasilja.
TRI PRINCIPA ORGANIZACIJE SRPSKOG NARODA
Prvi princip: poštenje zasnovano na hrišćanskoj veri otaca i hrišćanskim tradicijama srpskog naroda.
Drugi princip: sloboda čoveka, puna i radosna, ograničena jedino poštovanjem slobode svoga bližnjega, a u duhu prvoga principa.
Treći princip: imovina i rad kao lični, tako i zadružni, zagarantovani, a u duhu prvog i drugog principa.
NARODNI PROGRAM
Držati se dobrote. Zloba više košta nego dobrota.
Živeti u miru. Parnica više košta, nego izmirenje. Bolji je mršav mir od debele parnice.
Ukrađeno vratiti. Dok god se ukrađena stvar ne vrati unosi strah u dušu i nesreću u kuću.
Krivo ne svedočiti. Kriva kletva mršava žetva, bolest u kući i razdor među braćom.
Pošteno se vladati, pa se dobru nadati. Pošteno vladanje otklanja stradanje. Bogu blagodariti. Ko blagodari na malom, dobiće i više.
Smrti se sećati, i u večni život nadati.
Izvor: Pravda
