Sv.Nikolaj Žički: Svemu ima kraja osim milosti Božijoj
Bog danas postavlja ono isto pitanje koje je čuo i sveti prorok Isaija u starozaveno vreme: Koga ću poslati? I ko će nam poći? Bogu danas treba ne jedan čovek nego jedan narod. Smeš li se dakle osmeliti ti, najsmeliji od svih naroda, da se odazoveš i poput velikog Isaije rekneš: Evo mene, pošlji mene Gospode?
Svemu ima kraja osim milosti Božijoj. To se otkrilo u istoriji samovoljnog naroda Izrailjskog. I dubina morska dade se izmeriti ali bol Božiji za ljudima ne može se izmeriti. To se pokazalo u krvavom znoju, koji je kapao sa čela Hristova u vrtu Getsimanskom.
Bog čeka, i čeka. Šta Bog čeka? Ne čeka Bog jednoga čoveka koji bi pokazao put narodima i dao im spasonosne zakone vladanja. To Bog ne čeka. Jer to je već bilo. Javio se jednom Mesija, pokazao je put i dao je zakon. Drugog ne mogu očekivati narodi. Bog ne čeka dakle ni drugog Mesiju, niti nekog genijalnog državnika ili vojskovođu ili mudraca. Sve je to bilo, i sve je to nepotrebno za budućnost čovečensta, za sreću roda čovečijega.
Bog čeka u naše vreme jedan narod. Ne jednog čoveka nego jedan ceo narod koji bi svim srcem predao se Gospodu i poslužio Njemu jedinome. Ne čeka Bog jednog čoveka visokog kao Himalaji, da „povede“ i „spase“ čovečanstvo. To nehrišćani i budale čekaju. Bog čeka jedan narod koji bi se ponizio pred Njim kao mravinjak pred čovekom, da bi taj narod poslužio svima drugim narodima službom ljubavi; svetlošću istine i primerom čistote.
U naše vreme sve je u zbiru, u skupu, u društvu. Narodi se ugledaju na narode evropske. Evropa je izneverila Boga pa je izneverila i sve narode. Gnušanje svih naroda na zemlji od Evrope ne da se izneti ni opisati. Ni najbezumniji neće za njom dragovoljno poći.
Da li je srpski narod voljan zadovoljiti Božje čekanje? Sveti prorok Isaija zapisao je svoje viđenje Boga nebesnoga na prijestolu visoku i uzdignutu, od koga ču glas: Koga ću poslati? I ko će nam poći? Tada se sam Isaija javi i reče: Evo mene, pošlji mene (Is. 6, 8).
Bogu danas treba ne jedan čovek nego jedan narod. I Bog opet stavlja ono isto pitanje: Koga ću poslati? I ko će nam poći?
Imaš li smelosti ti srpski narode, da se odazoveš i poput velikog Isaije rekneš: Evo mene, pošlji mene Gospode?
Ti bi mogao to da učiniš, jedini ti između svih naroda, samo ako bi hteo, tvoji krstati barjaci upućuju te na to. Tvoje krstonosne vojvode upućuju te na to. Tvoja golgotska prošlost upućuje te na to. Sve dubine tvoga stradanja i sve visine tvojih vizija gone te na tu misiju. Svi tvoji sveci i heroji, neobični i izuzetni od svih drugih, blagosiljaju te na taj put. Tvoja bojna polja i tvoji milioni žrtava u mladićima i deci daju ti nadahnuće za taj zadatak. Smeš li se dakle osmeliti ti, najsmeliji od svih naroda, da se javiš i rekneš Gospodu: Evo mene pošlji mene?
Blago tebi ako se ohrabriš to reći i toga se prihvatiti. To bi taman bilo u duhu tvoje cele prošlosti koja je sva u znaku Hrista i slobode. A to narodima zemaljskim i treba kao hleb, voda i vazduh. Težak je to posao reći ćeš? No zar ima neki narod meću narodima Jafetovskim koji je više od tebe oproban u teškoćama?
Ta misija je za veliki narod a ne za maleni, reći ćeš? He govori tako. Jer su baš veliki narodi i pokvarili sve, zamrsili sve, otpali od Hrista i oskorbili sve ostale narode na svetu. He mogu oni kao raslabljeni poslužiti primerom zdravlja nikome. Nama je više nego ikome potreban primer zdravlja i duh pravog života i svetlost večne istine. Jer su puka slutnja, bez zdravlja, bez pravog života, bez svetlosti, bez istine, bez vizije neba i bez ljubavi. A y svemu ostalome i bogati.
Ali i mi smo nagriženi od iste bolesti; kako ćemo, dakle, pokazati primer zdravlja i duhovne jedrine? Na to vam se može lako odgovoriti: zaista nagriženi ste i vi Srbi; ali ono što je kod njih bolest pluća i srca i mozga, to je kod vas bolest kože. Vratite se svojim duhovnim banjama i bićete izlečeni. Jedna ti je banja i najsvetija Hilandar, druga Studenica, pa Žiča, pa Sopoćani i Gračanica, pa Dečani i sveti Naum i tako redom, desetina za desetinom i stotine za stotinom.
A prosti hrišćanski narod, seljački i radnički, živa ti je duhovna banja, od koje teško se može naći bolja. Pa tvoja Svetosavska narodna crkva. Okupaj se triput, pa ćeš biti zdrav: prvo u svojoj herojskoj i mučeničkoj istoriji, od koje ti stoje još uspravno kao svedočanstvo zadužbine tvojih velikih đedova i prađedova; drugo u svome prostom ali hrabrome i pobožnom narodu, i treće u tvojoj čudesnoj narodnoj Crkvi. I bićeš sasvim zdrav. Tada možeš sa strahom i trepetom pokloniti se svevišnjem Gospodu Bogu i sa rabskim smirenjem reći: Evo mene, Gospode, pošalji mene! Neka bi te podržali u mudrosti, sili i slozi Presveta Bogorodica i tvoje Krsne slave. Amin.
Sveti Nikolaj Žički
Izvor: Srbi na okup
