Св.Николај Жички: Свему има краја осим милости Божијој

Бог данас поставља оно исто питање које је чуо и свети пророк Исаија у старозавено време: Кога ћу послати? И ко ће нам поћи? Богу данас треба не један човек него један народ. Смеш ли се дакле осмелити ти, најсмелији од свих народа, да се одазовеш и попут великог Исаије рекнеш: Ево мене, пошљи мене Господе?

Свему има краја осим милости Божијој. То се открило у историји самовољног народа Израиљског. И дубина морска даде се измерити али бол Божији за људима не може се измерити. То се показало у крвавом зноју, који је капао са чела Христова у врту Гетсиманском.

Бог чека, и чека. Шта Бог чека? Не чека Бог једнога човека који би показао пут народима и дао им спасоносне законе владања. То Бог не чека. Јер то је већ било. Јавио се једном Месија, показао је пут и дао је закон. Другог не могу очекивати народи. Бог не чека дакле ни другог Месију, нити неког генијалног државника или војсковођу или мудраца. Све је то било, и све је то непотребно за будућност човеченста, за срећу рода човечијега.

Бог чека у наше време један народ. Не једног човека него један цео народ који би свим срцем предао се Господу и послужио Њему јединоме. Не чека Бог једног човека високог као Хималаји, да „поведе“ и „спасе“ човечанство. То нехришћани и будале чекају. Бог чека један народ који би се понизио пред Њим као мравињак пред човеком, да би тај народ послужио свима другим народима службом љубави; светлошћу истине и примером чистоте.

У наше време све је у збиру, у скупу, у друштву. Народи се угледају на народе европске. Европа је изневерила Бога па је изневерила и све народе. Гнушање свих народа на земљи од Европе не да се изнети ни описати. Ни најбезумнији неће за њом драговољно поћи.

Да ли је српски народ вољан задовољити Божје чекање? Свети пророк Исаија записао је своје виђење Бога небеснога на пријестолу високу и уздигнуту, од кога чу глас: Кога ћу послати? И ко ће нам поћи? Тада се сам Исаија јави и рече: Ево мене, пошљи мене (Ис. 6, 8).

Богу данас треба не један човек него један народ. И Бог опет ставља оно исто питање: Кога ћу послати? И ко ћe нам поћи?

Имаш ли смелости ти српски народе, да се одазовеш и попут великог Исаије рекнеш: Ево мене, пошљи мене Господе?

Ти би могао то да учиниш, једини ти између свих народа, само ако би хтео, твоји крстати барјаци упућују те на то. Твоје крстоносне војводе упућују те на то. Твоја голготска прошлост упућује те на то. Све дубине твога страдања и све висине твојих визија гоне те на ту мисију. Сви твоји свеци и хероји, необични и изузетни од свих других, благосиљају те на тај пут. Твоја бојна поља и твоји милиони жртава у младићима и деци дају ти надахнуће за тај задатак. Смеш ли се дакле осмелити ти, најсмелији од свих народа, да се јавиш и рекнеш Господу: Ево мене пошљи мене?

Благо теби ако се охрабриш то рећи и тога се прихватити. To би таман било у духу твоје целе прошлости која је сва у знаку Христа и слободе. A то народима земаљским и треба као хлеб, вода и ваздух. Тежак је то посао рећи ћеш? Но зар има неки народ мећу народима Јафетовским који је више од тебе опробан у тешкоћама?

Та мисија је за велики народ а не за малени, рећи ћеш? He говори тако. Јер су баш велики народи и покварили све, замрсили све, отпали од Христа и оскорбили све остале народе на свету. He могу они као раслабљени послужити примером здравља никоме. Нама је више него икоме потребан пример здравља и дух правог живота и светлост вечне истине. Јер су пука слутња, без здравља, без правог живота, без светлости, без истине, без визије неба и без љубави. A y свему осталоме и богати.

Али и ми смо нагрижени од исте болести; како ћемо, дакле, показати пример здравља и духовне једрине? На то вам се може лако одговорити: заиста нагрижени сте и ви Срби; али оно што је код њих болест плућа и срца и мозга, то је код вас болест коже. Вратите се својим духовним бањама и бићете излечени. Једна ти је бања и најсветија Хиландар, друга Студеница, па Жича, па Сопоћани и Грачаница, па Дечани и свети Наум и тако редом, десетина за десетином и стотине за стотином.

А прости хришћански народ, сељачки и раднички, жива ти је духовна бања, од које тешко се може наћи боља. Па твоја Светосавска народна црква. Окупај се трипут, па ћеш бити здрав: прво у својој херојској и мученичкој историји, од које ти стоје још усправно као сведочанство задужбине твојих великих ђедова и прађедова; друго у своме простом али храброме и побожном народу, и треће у твојој чудесној народној Цркви. И бићеш сасвим здрав. Тада можеш са страхом и трепетом поклонити се свевишњем Господу Богу и са рабским смирењем рећи: Ево мене, Господе, пошаљи мене! Нека би те подржали у мудрости, сили и слози Пресвета Богородица и твоје Крсне славе. Амин.

Свети Николај Жички

Извор: Срби на окуп

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!