Sv.Nikolaj Žički- Setili se Boga
„Mnogi ljudi ne osećaju da postoji vazduh dok ne dune vetar. Drugi opet ne pomišljaju na svetlost, sve dok ne padne mrak. Tako i mnogi hrišćani nisu ni osećali da postoji Bog, dok se nije digao vihor ovoga rata; nisu ni pomišljali na Boga, dok se nad njima svetlio mir i smešila sreća. Ali, kad se digao vihor rata i kad se spustio mrak svih udruženih zala, onda su se setili Boga; ne, nego ni o čem drugom nisu mogli misliti do samo o Bogu.
Dan Gospodnji! To se naziva u Svetom pismu dan Gospodnji: ono što je za ljude noć, grozna noć, mrak sa grmljavinom, krv i dim, strah i užas, krv i jeza, oganj i polom, vrisak i ropac, ono se naziva u Svetoj knjizi Božjoj danom Gospodnjim. Pitate li kako to? Zašto to? Prosto, što u takvim prilikama i zbog takvih prilika razmaženi i obezobraženi ljudi dolaze do punog saznanja kako je Bog sve i kako je čovek ništa. Razmetljivci pokrivaju se stidom, oholice gledaju u zemlju, bogataši hode sa izvrnutim džepovima, kneževi žele da ih bar neki tuđinski pandur udostoji razgovora, vojenačalnici čine sami sebi vojsku gologlavi, bez ijednog potčinjenog, a sa bezbroj starijih, negda nemarni sveštenici plaču pred porušenim hramovima, negda besne žene dronjave i neoprane kuvaju šarovinu za ručak — a svi ukupno misle na veličinu veličanstva Božjega i na dim ništavila ljudskog.“
Sv.Nikolaj Žički
