Црква

Св.Лука Кримски: Запамтите да је живот кратак

Главна ствар која је неопходна за спасење.

Благо онима које ће Син Божји, до­шавши по други пут на земљу, наћи буднима, јер је упозорио: „Пазите, бдите и молите се; јер не знате кад ће време настати. Као што човек одлазећи остави кућу своју, и даде слугама својим власт, и свакоме свој посао; и вратару заповеди да стражи. Стражите, дакле, јер не знате када ће доћи господар куће: увече или у поноћи или у пој петлова или ујутру, Да не дође изненада и нађе вас да спавате. А што вама говорим, свима говорим: Стражите!“(Мк. 13,33–37).

У тај час оне који буду будни чека велика част и радост: Господ ће доћи и служити им, дати славу и част Сво­јим верним слугама који се осећају као путници који корачају кратким жи­вотним путем са лампама у рукама, према ономе што је речено: „Нека буду бедра ваша опасана и светиљке запаље-не“ (Лк. 12,35).

После свега, „Младожења долази у по ноћ и блажен је слуга који буде на­ђен будан, а недостојне ће наћи у ма­лодушности; чувај се, душо моја, и не оптерећуј се сном, да не будеш преда­на смрти и не уђеш у Царство небес­ко, већ устани, кличући: Свет си, свет, свет, Боже, помилуј нас Богородицом“.

Немојмо постати попут оних буда­ластих пет девојака које су остале пред вратима свадбене одаје, јер су се њи­хове лампе угасиле кад је Младожења дошао и врата су била затворена. Не можемо бити лењи, утолико пре што не можемо бити попут несрећни­ка, који никада не подижу поглед ка небу, до Престола Божијег. Живе по­пут свиња које читав дан копају земљу у потрази за храном, а када се засите, легну у блато и спавају.

Они који су кренули путем добра треба да се сете речи апостола Пав­ла: „Сваки дан умирем“ (1 Кор. 15,31), то јест био је спреман да умре сваки дан. И треба да се запитамо сваки дан, устајући ујутро из кревета: „Хоћу ли преживети овај дан? Да није последњи у мом животу?“ Увече пре спавања треба помислити: „Прошао је још је­дан дан, још на један се приближила моја смрт. Можда се нећу пробудити, већ ћу заспати вечним сном“. Тако се догоди да ујутру људе пронађу мртве.

Веома је важно да се осећамо као осуђени на смрт, јер Свето писмо каже: „У свим речима својим сећај се своје кон-чине и навек нећеш сагрешити“ (Сир. 7,36). Напокон, да ли би особа која увек мис­ли да је можда њена смрт врло близу, покренула сложене комерцијалне подухвате, бринула о богатству, луксузу, препуштала се страстима и пожудама, бавила се празним причама, сплеткама, трачевима? Оставио би све и чинио само оно најнужније за човека који напушта живот. А ако нам није стало до испразне забаве, онда ће се читав наш живот дра­матично променити. Све наше мисли и осећања биће усмерене у дубину нашег срца. Обузеће нас страх од смрти, јер ћемо знати да ћемо се ускоро појавити на Божјем суду и, знајући то, покушаћемо да се ослободимо сујете, развратно­сти, зависти, гнева – од свих грехова.

Можда ће неко помислити: шта ће се догодити ако сви почну размишља­ти само о својој смрти? Не бојте се ово­га, јер људи који иду путем доброг неће се упуштати у празна и лоша дела. По­ред тога, од њих се уопште не захтева да прекину своје послове, само ће њихов рад добити нови правац – свет и чист.

Морамо да радимо, али ако не буде­мо увек радили Богу, ми ћемо пропасти, јер, према преподобном Исаку Сири­ну, „мир и беспослица су уништавање душе и више демона јој може наудити“. Такође се каже: „Како текуће воде, за­стајући, пропадају, баш као што душа и тело човека пропадају од беспосли­це“, неопходно је знати да душу ужасно унакажава духовна беспослица и зане­маривање спасења, јер брига о спасењу душе током живота требало би да буде прва, главна и најважнија брига.

Главна ствар која је неопходна за спасење је Причешће Светим Тајнама Христовим. После дубоког покајања и исповедања својих грехова пред свештеником, са страхопоштовањем и поштовањем, причестите се Телом и Крвљу Христовом у великој Тајни Евхаристије. У томе нека вам помогне Онај који је започео Своју овоземаљ­ску службу проповедајући о покајању и проливши Свету Крв за нас на страшном Крсту на Голготи.

Запамтите да је живот кратак. Нека стекнемо врлину и нека успомена на смрт промени наше биће онако како се Богу допада, а онда Бог благослови наш живот и наша дела. Нека вас Го­спод и Бог наш Исус Христ затекну буд­ним у страшном дану, на Судњем дану, Њему слава и хвала у векове са Њего­вим Оцем и Духом Пресветим. Амин.

Свети Лука Кримски

Превод са руског: Милан Јеротић (https://pravlife.org)

Извор: Духовни часопис “Душа“

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!