Св.Јован Златоусти о заблудама Јевреја
Тумачење талмудског јудаизма- Свети Јован Златоуст
Овај велики учитељ Цркве даје тачно православно богословско тумачење талмудског јудаизма, засновано на текстовима Светог Писма:
„Не чудите се, што сам ја Јудеје назвао јаднима. Заиста су јадни и несрећни они, који су намерно одгурнули и одбацали толико добара, са неба допалих у њихове руке. Засијало им је јутарње Сунце правде: они су одбацили Његову светлост и седе у тами, а ми, који смо живели у тами, привукли смо себи светлост и избавили се од мрака заблуде. Они су били гране светог корена, али су се одломили (од светог стабла): а ми нисмо припадали корену, и донели смо плод благочестија (побожности). Они су од малена читали пророке, и разапели су Онога, о Коме су објављивали пророци: ми нисмо слушали божанске глаголе (речи), и Ономе, о Коме је предсказано у њима, одали смо поклоњење. Ето, зашто су они јадни: јер док су други грабили и усвајали себи добра, послана Јудејима, сами они су одбацили њих (добра). Они, будући позвани на усиновљење, пали су до сродства са псима, а ми, будући раније пси, успели смо по благодати Божијој да одложимо претходну неразумност и да се узвисимо до почасти синова Божијих…
Нема ничег јаднијег Јудеја: они увек иду против сопственог спасења. Кад је требало чувати закон, они су га газили; а сада, кад је закон (Мојсијев) престао да дејствује, они су упорни да га чувају. Шта може бити јадније од тих људи, који раздражују Бога (љуте), не само преступањем закона, него и чувањем њега (Мојсијевог закона)?…
Наравно (Јудеји) ће рећи, да се и они клањају Богу. Али то се не може рећи; нико од Јудеја не клања се Богу. Ко то говори? Син Божији. „Кад бисте Оца Мога знали, – говори Он, – и Мене бисте знали: (а сада) нити Мене знате, нити Оца Мога“ (Јн.8,19). Какво ми још сведочанство можете навести веродостојније од овога? И тако, ако они не знају Оца, разапели су Сина, одбацили су помоћ Духа; онда ко не може смело рећи, да то место (синагога) јесте станиште демона (жилиште)? Тамо се не клањају Богу, не; тамо је место идолослужења… Синагога је бешчаснија од сваке крчме (кафане), зато што служи за уточиште не просто за разбојнике и трговце, него за демоне; тачније рећи, не само синагоге, него и саме душе Јудеја јесу станишта демона (жилишта).
А пошто неки сматрају синагогу местом достојним поштовања, онда ваља рећи (нешто) и против њих. Зашто ви поштујете то место, док њега ваља презирати, гнушати се и бежати (од синагога)? У њему, казаћете, лежи закон и пророчке књиге. И шта је с тим? Зар ће, где буду те књиге, тамо и место бити свето? Уопште не. Ја управо (зато) посебно мрзим синагогу и гнушам се ње, што имајући пророке Јудеји не верују пророцима, што читајући писмо не примају сведочанства његова; а то је својствено људима, који су у највећем степену злобни (изузетно злобни).
Тако расуђуј и о синагоги. Јудеји су увели тамо са собом Мојсија и пророке не ради тога, да би (их) поштовали, него да би их вређали и бешчестили… Заправо, ако ти поштујеш све јудејско, онда шта имаш заједничко са нама? Ако је јудејско важно и достојно поштовања, то значи да је наше лажно. Али ако је наше истинито, а оно је заиста истинито, онда је јудејско пуно обмана. Говорим о нечестију (безбожности) и садашњем безумљу Јудеја. Демони живе у самим душама Јудеја, а садашњи су још љући од претходних. И с правом: зато што су раније они вређали пророке, а сада се ругају над самим Владиком (Господом) пророка.
Како се ви сабирате на једно место са људима (Јудејима) опседнутим демонима, који имају у себи толико нечистих духова, васпитаних у смрти и убиствима – и не ужасавате се? Следује ли уопште размењивати поздраве са њима и разговарати простим речима? Напротив, зар се не треба одвраћати од њих као од свеопште заразе и ране за целу васељену?
Какво зло они нису учинили? Какав злочин, какво безакоње они нису засенили својим гнусним убиствима? Они су клали на жртву демонима своје синове и кћери… Чему се најпре чудити код њих? Да ли нечестију (безбожности), или окрутности и нечовечности? О чему још да вам кажем? О отимању, о лихоимству (о сувишном добитку), о угњетавању сиромашних, о крађи, о крчмарењу? Али за говор о томе није довољан ни цео дан.
Ако би неко убио твог сина, кажи ми, зар би ти могао да гледаш таквог човека, да слушаш његов разговор? Зар не би побегао ти од њега као од злог демона, као од самог ђавола? Јудеји су умртвили Сина твога Владике (Господа), а ти се усуђујеш да се састајеш са њима на једном истом месту?…
Опет ћу ја питати сваког од Јудеја: Зар ви нисте често изговарали хулу на Бога? Зар нисте учинили сваку врсту нечестија и греха? Због чега се, кажи ми, Бог потпуно одвратио од вас? Ако се ви стидите да кажете разлог, ја ћу рећи право, или тачније – не ја, него сама права Истина. Зато што сте ви убили Христа, зато што сте подигли руке на Владику (Господа), зато што сте пролили драгоцену крв – ето, зашто вама нема опроштаја, нема извињења… Раније сте ви вређали пророке – Мојсија, Исаију и Јеремију, раније још није учињено главно зло. А сада сте ви засенили сва своја претходна безакоња, и после злочина против Христа за вас већ нема већег преступа (злочина)…
А ви, браћа моја хришћани, да се нисте заситили већ борбе са Јудејима? Знајте ово: ко се не засићује љубављу према Христу, тај се никад неће заситити ни ратом против непријатеља Његових…“
Свети Јован Златоусти – „Против Јудеја“ (одломак)
