Crkva

Sv. Ignjatije Brjančaninov: O strastima i vrlinama koje im stoje nasuprot

Ikona rad Alekseja Kozlova, Pravoslavie.ru

…Ja sam ovo napisao u kratkom trenutku umiljenja, u kom se otvaraju oči uma radi samopoznanja, koje tako retko nailazi, radi izobličavanja sebe, savetovanja, opomene, pouke. A ti, koji sa verom i ljubavlju u Hristu, pročitaš ove redove, i možda nađeš u njima nešto korisno za sebe, prinesi srdačni uzdah srca i molitvu za dušu, koja je mnogo postradala od grehovnih talasa, gledajući često pred sobom potop i pogibiju, nalazeći predah u jedinom pristaništu: u ispovedanju svojih grehopada…

OSAM GLAVNIH STRASTI, SA NJIHOVOM PODELOM I OGRANCIMA

1. STOMAKOUGAĐANJE

Prejedanje, pijanstvo, nedržanje i razrešenje postova, jedenje u tajnosti, lakomstvo i uopšte narušavanje uzdržanja. Nepravilna i suvišna ljubav prema telu, njegovom stomaku i zadovoljenju, u čemu se sastoji samoljublje, zbog kog nastaje nečuvanje vernosti Bogu, Crkvi, vrlini i ljudima.

2. BLUD

Bludno raspaljivanje, bludna osećanja i želje tela, bludna osećanja i želje duše i srca (razdraživanje), primanje nečistih pomisli, razgovor sa njima, naslađivanje njima, prihvatanje njih, oklevanje u njima. Bludna maštanja i zanosi. Oskvrnuće isticanjem. Neuzdržanje čula, naročito pipanja, u čemu je drskost koja uništava sve vrline. Psovanje i čitanje sladostrasnih knjiga. Prirodni gresi bluda: blud i preljubočinstvo. Protivprirodni gresi bluda: onanisanje, homoseksualnost, sodomija i njima slični.

3. SREBROLJUBLJE

Ljubav prema novcu, uopšte ljubav prema imovini, pokretnoj i nepokretnoj. Želja za bogaćenjem. Razmišljanje o načinima bogaćenja. Maštanje o bogatstvu. Strah od starosti, neizvesnog siromaštva, bolesti, progonstva. Tvrdičluk. Koristoljublje. Nepoverenje prema Bogu, nenadanje u Njegov promisao. Strasna ili bolesna ljubav prema raznim truležnim stvarima, koja dušu lišava slobode. Bavljenje sujetnim brigama. Ljubav ka poklonima. Prisvajanje tuđeg. Lihvarstvo. Bezdušnost prema sirotoj braći i svima kojima je pomoć potrebna. Krađa. Razbojništvo.

4. GNEV

Pokazivanje, primanje gnevnih pomisli; maštanje o gnevu i osveti, pomućivanje srca jarošću, pomračenje uma njome: nedolična vika, svađa, grdnja, žestoke i zajedljive reči, udaranje. Tuča, ubistvo. Zlopamćenje, mržnja, neprijateljstvo, osveta, klevetanje, osuđivanje, smućivanje i uvreda bližnjeg.

5. TUGA

Ogorčenje, melanholija, odsecanje nade u Boga, sumnja u obećanja Božija, neblagodarnost Bogu za sve što se događa, malodušje, netrpeljivost, neprekorevanje sebe, ožalošćenje na bližnjeg, roptanje, odricanje od krsta, pokušavanje da se siđe sa njega.

6. UNINIJE

Lenjost za svako dobro delo, naročito za molitvu. Napuštanje crkvenog i kelijnog pravila. Napuštanje neprestane molitve i dušekorisnog čitanja. Nepažnja i žurba pri molitvi. Nebriga. Nemanje straha Božijeg. Besposličenje. Suvišno uspokojavanje snom, ležanjem i uživanjem svake vrste. Prelaženje sa mesta na mesto. Često izlaženje iz kelije, šetnje i posete prijateljima. Praznoslovlje. Šale. Bogohuljenje. Napuštanje metanisanja i drugih telesnih podviga. Zaborav svojih grehova. Zaborav Hristovih zapovesti. Nerad. Robovanje. Gubitak straha Božijeg. Ozlojeđenost. Neosetljivost. Očajanje.

7. SUJETA

Traženje ljudske slave. Nadimanje. Želja i traženje zemaljskih počasti. Ljubav ka lepoj odeći, kolima, posluzi i kelijnim stvarima. Obraćanje pažnje na lepotu svog lica, prijatnost glasa, i druge osobine tela. Naklonost ka propadljivim naukama i znanjima ovoga veka, traženje uspeha u njima, radi zadobijanja prolazne, zemaljske slave. Stid pri ispovedanju sopstvenih grehova. Skrivanje istih pred ljudima i duhovnim ocem. Lukavstvo. Opravdanje rečima. Protivrečenje. Sticanje svog razuma. Licemerje. Laž. Laskanje. Čovekougađanje. Zavist. Ponižavanje bližnjeg. Promenljivost karaktera. Pretvaranje. Nesavesnost. Ćud i život demonski.

8. GORDOST

Preziranje bližnjeg. Pretpostavljanje sebe svima. Drskost. Pomračenje, grubost uma i srca. Njihova privezanost za zemaljsko. Hula. Neverje. Prelest. Lažno imenovani razum. Nepokornost Zakonu Božijem i Crkvi. Sleđenje svoje zemaljske volje. Čitanje jeretičkih, razvratnih i sujetnih knjiga. Nepovinovanje vlastima. Zajedljivo podsmevanje. Napuštanje hristopodobnog smirenja i ćutanja. Gubitak prostote. Gubitak ljubavi prema Bogu i bližnjem. Lažna filosofija. Jeres. Bezbožnost. Neznanje. Smrt duše.

+++

Kakve su nevolje, kakve rane, koje čine jednu veliku ranu, onemoćalost starog Adama, koja je nastala njegovim padom. O toj velikoj rani govori prorok Isaija: Od pete do glave nema ništa zdrava, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni iscijeđene ni zavijene ni uljem zablažene (Is 1,6). To znači, po tumačenju otaca, da rana,[1] greh – nije pojedinačna, na nekakvom jednom delu, nego na čitavom Biću: obuzela je telo, obuzela dušu, okupirala sve osobine, sve snage čoveka. Tu veliku ranu Bog je nazvao smrću, kada je, braneći Adamu i Evi da kušaju od drveta poznanja dobra i zla, rekao: U koji dan okusiš s njega, umrijećeš (Post 2,17). Istog trenutka, kada su okusili zabranjeni plod, praoci su iskusili večnu smrt: u njihovim očima pojavilo se telesno osećanje, oni su videli da su nagi. Kroz poznanje nagosti tela, pokazala se obnaženost duše, koja je izgubila lepotu neporočnosti, na kojoj je počivao Duh Sveti. U očima deluje telesni osećaj, a u duši stid, u kom su sastavljena sva grehovna osećanja: i gordost, i nečistota, i tuga, i uninije, očajanje! Velika je rana duševna smrt; nepopravljiva je nemoć koja je nastupila posle gubitka božanskog podobija! Veliku ranu apostol naziva zakonom grijeha i tijelom smrti (v. Rim 7,23-24), zato što su se umrtvljeni um i srce potpuno okrenuli ka zemlji, da udvorički služe truležnim željama tela, pomračili su se, opteretili, i sami su postali telo. To telo više nije sposobno za opštenje sa Bogom! (Post 6,3) To telo nije sposobno da nasledi večno, nebesko blaženstvo! (1 Kor 15,50) Velika rana se proširila na sav ljudski rod, postala je nesrećna svojina svakog čoveka.

Posmatram svoju veliku ranu, gledam na umrtvljenje svoje, ispunjavam se gorkom tugom! Dvoumim se, šta treba da činim? – Hoću li slediti primer starog Adama koji je, uvidevši golotinju svoju, požurio da se sakrije od Boga? Hoću li početi, poput njega, da se opravdavam, dodajući krivicu na krivicu greha? Besmisleno je skrivati se od Svevidećeg!

Besmisleno je opravdavati se pred Onim ko uvek pobedi, kada Mu sude (v. Ps 50,6).

Obući ću se, umesto u smokvino lišće, u suze pokajanja; umesto opravdanja prineću najiskreniju nameru. Obučen u pokajanje i suze, staću pred Boga moga. Ali gde ću naći Boga moga? U raju? Ja sam isteran odatle, i heruvim, koji stoji na ulazu, neće me pustiti! Samom težinom svog tela, ja sam pričvršćen za zemlju, moju tamnicu!

Foto: Profimedia

Grešni potomče Adama, ohrabri se! Zasijala je svetlost u tamnici tvojoj: Bog je sišao u dolinu tvoga izgnanstva, kako bi te uzveo u tvoju gornju otadžbinu koju si izgubio. Ti si hteo da znaš dobro i zlo: On ti ostavlja to znanje. Ti si hteo da postaneš kao Bog, i zbog toga si postao po duši sličan đavolu, a po telu sličan stoci i zverinju: Bog, sjedinjujući te sa sobom, učinio te je Bogom po blagodati. On ti oprašta grehe. I to je malo! On čupa koren zla iz tvoje duše, samu grehovnu zarazu, otrov koji je đavo ubacio u dušu, i daje ti lek za čitav put tvog zemaljskog života, radi isceljenja od greha, kako se ti nijednom ne bi zarazio njime, po tvojoj nemoći. Taj lek je ispovedanje grehova. Hoćeš li da svučeš starog Adama, ti koji si svetim krštenjem već obučen u novog Adama, ali si sopstvenim bezakonjem uspeo da oživiš starinu i smrt, ugušiš život, učiniš ga polumrtvim? Hoćeš li ti, koji si se porobio grehu, privučen njemu silom navika, vratiti sebi slobodu i pravednost? Pogruzi se u smirenje! Pobedi sujetni stid, koji te uči da se licemerno i lukavo pretvaraš da si pravedan, i time u tebi čuva i snaži duhovnu smrt. Izbaci greh, iskrenim ispovedanjem greha stupi u neprijateljstvo sa grehom. Taj lek treba da prethodi svima ostalima; bez njega, lečenje molitvom, suzama, postom i svim drugim sredstvima biće nedovoljno, nezadovoljavajuće, slabo. Pođi gordeljivče, svom duhovnom ocu – pred njegovim nogama nađi milosrđe Oca nebeskog! Jedino, jedino iskrena i učestala ispovest može osloboditi od grehovnih navika, učiniti pokajanje plodonosnim, ispravljanje trajnim i istinskim“.

Ja sam ovo napisao u kratkom trenutku umiljenja, u kom se otvaraju oči uma radi samopoznanja, koje tako retko nailazi, radi izobličavanja sebe, savetovanja, opomene, pouke. A ti, koji sa verom i ljubavlju u Hristu, pročitaš ove redove, i možda nađeš u njima nešto korisno za sebe, prinesi srdačni uzdah srca i molitvu za dušu, koja je mnogo postradala od grehovnih talasa, gledajući često pred sobom potop i pogibiju, nalazeći predah u jedinom pristaništu: u ispovedanju svojih grehopada.

NAPOMENE:

Ava Dorotej, Pouka 1.

 O VRLINAMA KOJE STOJE NASUPROT OSAM GLAVNIH GREHOVNIH STRASTI

1. UZDRŽANJE

Uzdržanje od suvišne upotrebe hrane i pića, naročito od prekomerne upotrebe vina. Pravilno držanje postova, kako je Crkva ustanovila. Obuzdavanje tela umerenom i postojano ujednačenom upotrebom hrane, od čega počinju da slabe uopšte sve strasti, a naročito samoljublje, koje se sastoji u beslovesnoj ljubavi prema telu, stomaku i njegovom zadovoljenju.

2. CELOMUDRENOST

Udaljavanje od bludnih dela svake vrste. Udaljavanje od sladostrasnih razgovora i čitanja, od izgovaranja rđavih, sladostrasnih, dvosmislenih reči. Čuvanje čula, naročito vida i sluha, a još više dodira. Skromnost. Odbacivanje bludnih pomisli i maštanja. Ćutanje. Bezmolvije. Služenje bolesnima i osakaćenima. Sećanje na smrt i ad. Početak celomudrenosti – um koji se ne koleba zbog bludnih pomisli i maštanja; savršenstvo celomudrenosti – čistota, koja gleda Boga.

3. NESTICANJE

Zadovoljavanje samo neophodnim. Mržnja prema raskoši i uživanju. Milosrđe prema sirotim. Ljubav prema jevanđelskom siromaštvu. Nadanje na promisao Božiji. Sledovanje Hristovim zapovestima. Spokojstvo i sloboda duha. Bezbrižnost. Mekoća srca.

Čuvanje sebe od prekomernog sna, razneženosti, praznoslovlja, šala i oštrih reči. Ljubav prema noćnim bdenjima, poklonima i drugim podvizima koji duši donose bodrost. Retko, koliko je moguće, izlaženje iz kelije. Sećanje na večna dobra, želja za njima i očekivanje istih.

4. KPOTOCT

Udaljavanje od gnevnih pomisli i smućivanja srca jarošću. Trpljenje. Sledovanje Hristu, koji poziva svog učenika na krst. Mir srca. Tišina uma. Hrišćanska čvrstina i odvažnost. Nemanje osećaja ožalošćenosti. Nezlobivost.

5. BLAŽENI PLAČ

Osećanje pada, zajedničkog svim ljudima, i sopstvene duševne ništavnosti. Tugovanje zbog njih. Plač uma. Bolećiva skrušenost srca. Lakoća savesti, blagodatna uteha i radost, koja dolazi od njih. Nada na milosrđe Božije. Blagodarnost Bogu u teškoćama, pokorno podnošenje istih, zbog gledanja na mnoštvo svojih grehova. Spremnost na trpljenje. Očišćenje uma. Oslobađanje od strasti. Umrtvljenje za svet. Želja za molitvom, usamljenošću, poslušanjem, smirenjem, ispovedanjem svojih grehova.

6. TREZVENOST

Usrđe ka svakom dobrom delu. Ispunjavanje crkvenog i kelijnog pravila bez lenjosti. Pažnja pri molitvi. Brižljivo nadziranje svih svojih dela, reči i pomisli. Krajnja nepoverljivost u sebe. Neprestano prebivanje u molitvi i reči Božijoj. Strah Božiji. Postojano bdenje nad sobom.

7. SMIRENJE

Strah Božiji. Njegovo osećanje pri molitvi. Bojazan – koja se naročito javlja prilikom čiste molitve – koja se naročito snažno oseća prisustvo i veličina Božija – da molitva ne iščezne i ne preokrene se u ništa. Duboko poznanje svoje ništavnosti. Izmenjeni pogledi na bližnje, pri čemu oni, bez ikakve prinude, smirenome izgledaju kao da ga prevazilaze u svakom pogledu. Projava prostodušnosti u živoj veri. Mržnja ka ljudskoj pohvali. Neprestano optuživanje i prekorevanje sebe. Ispravnost i čistota. Bestrašće. Ravnodušnost prema svemu. Umiljenje. Poznanje tajne, skrivene u krstu Hristovom. Želja za raspinjanjem sebe za svet i strasti, težnja ka tom raspeću. Odbacivanje i zaborav laskavih običaja i reči, po prinudi skromnih, ali u nameri ili po navici pretvaranja. Prihvatanje jevanđelske ludosti. Odbacivanje zemaljske premudrosti, kao nepotrebne za nebo. Preziranje svega što je uzvišeno za ljude, a mrsko Bogu (Lk 16,15). Ostavljanje opravdanja rečima. Ćutanje pred onima koji nas vređaju, kako uči jevanđelje. Odbacivanje svih sopstvenih umovanja i primanje jevanđelskog razuma. Odbacivanje svake pomisli koja oduzima Hristov razum. Smirenoumlje ili duhovno rasuđivanje. Svesno poslušanje Crkvi u svemu.

8. LJUBAV

U vreme molitve prelazak straha Božijeg u ljubav Božiju. Vernost Gospodu, koja se dokazuje postojanim odbacivanjem svake grehovne pomisli i osećanja. Neizrecivi, sladosni zanos čitavog čoveka ljubavlju ka Gospodu Isusu Hristu i Svetoj Trojici kojoj priliči poklonjenje. Gledanje lika Božijeg i Hristovog u bližnjima; iz toga proisteklo pretpostavljanje svih bližnjih sebi, pobožno poštovanje istih u Gospodu. Ljubav prema bližnjima, bratska, čista, jednaka prema svima, bestrasna, radosna, jednako vatrena i prema prijateljima i prema neprijateljima. Ushićenost za molitvu i ljubav uma, srca i celog tela. Neizrecivo naslađivanje tela duhovnom radošću. Duhovni zanos. Raslabljenje telesnih udova zbog duhovne utehe.[1] Nedelovanje telesnih osećanja pri molitvi. Razrešenje od nemosti jezika srca. Prekidanje molitve zbog duhovne sladosti. Ćutanje uma. Prosvećenje uma i srca. Molitvena sila, koja pobeđuje greh. Mir Hristov. Odstupanje svih strasti. Upijanje svih spoznaja nadmoćnim Hristovim umom. Bogoslovlje. Poznanje bestelesnih bića. Slabost grehovnih pomisli, koje ne mogu da se prikažu u umu. Sladost i obilna uteha u nevoljama. Viđenje ljudskih uređenja. Dubina smirenja i najuniženijeg mišljenja o sebi…

Kraj je beskrajan!

________________________________________

NAPOMENE:

1. Sveti Isak Sirijski. Pouka 44.

Izvor: Pravoslavna porodica“Asketski ogledi“, Zadužbina svetog manastira Hilandara, Beograd.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/AsketskiOgledi/AsketskiOgledi.htm 

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!