Sv. Carica Irina: „Molite Gospoda za pravoslavnog cara. On će zavesti red!“

ponedeljak, 16. 10. 2023.nedelja, 15. 10. 2023. Kefalo

ČUDESNO JAVLJENJE SV. CARICE IRINE ROMEJSKE

„Molite Gospoda za pravoslavnog cara. On će zavesti red!“

…Oslobodi se svega osim vernosti Bogu i Belom Caru, izbegavaj pristrašće prema bilo čemu, odagnaj daleko od sebe plašljivost i maloverje, ne razmišljaj o zaradi, udobnosti i pokoju, ali nemoj ovo mešati sa ravnodušnošću. Videći sveopšte odstupništvo, sažali se u svom srcu na sve. Ovo će biti tvoja žrtva, ugodna Bogu. Ako te vlastodršci pozovu i strogo upitaju: „Kako veruješ?“ Hoćeš se uplašiti?… Molitva Svete carice Irine: Gospode! Izbavi me od pečata antihristovog, i molim Te, po Svetoj Reči Tvojoj, da ne bude bežanje naše u zimu. Amin.

Napomena urednika (Moskva 3. Rim). – Draga braćo i sestre u Hristu! Pred našim očima, i upravo sada, jasno se pojavljuju dva carstva o kojima se govori u proročanstvima: Carstvo antihristovo, koje se sastoji od neprijatelja i izdajnika Hristovih, i Carstvo Hristovo, koje se sastoji od Njemu vernih, pravoslavnih.

U ovom ratu sa đavolom i njegovim slugama, Gospod šalje Svoje svete, koji nas ukrepljuju i pomažu svojim uputstvima, da nam pomognu. Pre nekoliko dana dogodilo se javljanje sv. prav. Jovana Kronštatskog, koji je ukazao na skoro spasenje Rusije, a sada vam predlažemo neverovatno svedočanstvo o javljanju svete carice Irine, koje je zabeleženo 9. februara 2021. godine.

Ovo svedočanstvo je poslao jeromonah iz ruske „zabiti“. On opisuje kako je njegov sabrat doživeo ovo čudesno javljanje…

…Sveta Irina je došla kod sabrata ovog jeromonaha – ali ne velikomučenica, nego CARICA Irina. Ona koja je pobožno vladala Romejskim carstvom u vreme jeresi ikonoborstva. Upravo je carica Irina sazvala VII Vaseljenski sabor. I ona je svojevremeno prošla težak zemaljski put i udostojila se pokoja u nebeskim obitalištima.

Sada, u naše poslednje vreme, sveta carica Irina Romejska, poslata je od Gospoda našeg Isusa Hrista za naročitu pomoć Njegovim vernim, pravoslavnima. Pored jasnih uputstava da se molimo za dolazećeg Belog Cara, koji će zavesti red i u crkvi i u državi, carica Irina je ostavila strašna upozorenja episkopatu, sveštenstvu, kao i onim mirjanima koji se nadaju spasenju kroz bezrasudnu i nepromišljenu poslušnost jerestvujuščem i otpadničkom sveštenstvu.

Evo šta je ona rekla, obraćajući se sveštenstvu, zaglibljenom u vaseljenskoj jeresi nad jeresima – ekumenizmu i strašljivoj, ćutljivoj većini: „Gubitelji duša, koji ste Boga razgnevili, mač Gospodnji je nad vašim glavama. Prokunite ekumensku jeres, da budete primljeni u zajednicu sa Hristom, a ako ne učinite to, onda su vam otvorene dubine pakla, jer vam kasnije pokajanje neće doneti nikakvu korist. Amin“.

Rezbarija u slonovoj kosti sv. Carice Irine, za vreme njenog života, i mozaik njen.

ZAPISANO 09.02.2021. NA DAN POMENA SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG:

„Od nas iziđoše, ali ne bijahu od nas…“

(1. Jn. 2:19)

Iz reči sv. carice Irine: „Oni“ (napomena – episkopi) čine stvari o kojima je nemoguće govoriti, ali o kojima ću tebi reći: „Mrzost opustošenja na mestu svetom“ (Matej 27:15) i krv pobijenih „između žrtvenika i oltara“ (Lk. 11, 51), koja vapi Bogu. A onda će oni reći da je beseda o Hristu kao Spasitelju bila preuranjena i mnogi će im poverovati i primiti pečat. Bolje bi bilo da ovi Jevreji, obučeni u arhijerejske haljine, a sami otpadnici od krštenih, sami skinu svešteni čin sa sebe, jer kada dođe Beli Car, skinuće im mitre zajedno sa glavama, zbog onog što su uradili.”

Jeromonah:

U noći sa 19. na 20. avgust neko me je probudio govoreći: „Probudi se, probudi se! Sada će carica govoriti sa tobom!“

– Kakva carica?

– Onda je ona ušla i rekla: „Irina“

– Ja nisam čuo i ponovo sam pitao: „Ekaterina? Velika?

Sveta carica Irina: „Ne, Irina Vizantijska. Razgovaraćemo sa tobom“.

Jeromonah: „Kako ćemo govoriti ako ja ne znam ni kako da vam se obratim?“

Sveta carica Irina: „Obraćaj mi se sa „Ti“, kod nas je sve jednostavno, ja sam se umorila od ceremonija još na zemlji. Mene jedva da poznaju, uopšte me ni ne poštuju, ne daju moje ime devojčicama na krštenju. (Nije zvučalo ni kao uvreda niti kao žalba).

I, pošto ja nisam zauzeta razmatranjem molbi, imamo mogućnost da razgovaramo. Govori o svemu, postavljaj bilo koje pitanje, objasniću ti sve šta se dešava.

Stojite u Istini, budite čvrsti, govorite istinu i ne bojte se ničega!

Nazvaće te ludim i prelešćenim. Predivno! Jurodstvuj! Smej se nad ovim svetom, on to i zaslužuje. Ismevaj sve što prelešćuje ljude. Ljudi će te izbegavati, pa šta? Raduj se!

Jeromonah: Carice, sada mnoge zanima: ima li blagodati kod sveštenika, koji pominju jeretike?

Sveta carica Irina: Oni nisu sveštenici, oni su iznuđivači. Pre nego što bilo šta traže od Boga ili počnu da služe, neka prvo prokunu jeres i napuste opštenje sa jereticima. Oni ni za narod ne mare… Biće kažnjeni.

Jeromonah: U budućem veku?

Sveta carica Irina: I u budućem i sada.

Jeromonah: A jeres je ekumenizam?

Sveta carica Irina: Da, nju zovu vaseljenskom, jer strašniju od nje više ne mogu da izmisle, to je poslednja jeres u istoriji. Gospod više ništa ne zahteva i ne očekuje, samo veru i stajanje u istini, a oni, kao zla deca odbacuju od sebe sve Božansko.

Još jednom ću reći da se ta jeres mora osuditi, i bez toga se ne usuđujte da prizivate ime Božije, ne gomilajte nevolje na sebe, ne gnevite Boga!

Jeromonah: Sada se vode sporovi o tome po kome činu služiti Liturgiju, i uopšte postoje mnoge podele i sporovi.

Sveta carica Irina: Čin Liturgije je jedan, molite Gospoda da pošalje pravoslavnog cara, a on će već zavesti red u Domu Presvete Bogorodice. Gotovo! Nema tu šta da se raspravlja.

Jeromonah: U prošlom postu sam pročitao VIII beseda protiv Jevreja Svetog Jovana Zlatoustog, možda ja sudim o njima pristrasno i sa predubeđenjima?

Sveta Carica Irina: O, Jovane!!! Jovane!! Jovane! Šta da kažem za Jovana!?

Jeromonah: Carice, ti još ništa nisi rekla, a ja već plačem.

Sveta carica Irina: I mi plačemo kad ga vidimo. Plačemo od velike radosti, retka duša je tako proslavljena od Crkve. On je uvek kod Prestola Božijeg u molitvi za svet.

Što se tiče njegovih beseda, reći ću da nisi pogrešio, tvoje misli su tačne, ako izuzmemo neke greške.

Jevreji čine veliko zlo, i srećan je onaj ko to razume, inače se možeš izgubiti u onome što se dešava. Oni pletu laž na laž, i to je ranije znao svaki seljak, a sada se učenjaci ne stide da izgledaju glupo.

Na svet je pala noć. Mnogima će se činiti da je sve gotovo, reći će: „Bog nas je napustio, da li On uopšte postoji?“, a Bog će otići samo od onih koji su Ga izdali, a verni će biti u blagodati, i šta god Mu budu tražili, On će im ispuniti.

Jeromonah: Strašno je pasti u pomračenje uma, jer više ne znaš kako da se spaseš.

Sveta carica Irina: Onima koji stoje u istini će sve biti jasno kao beli dan, a izdajnici su odavno pomračeni, za njih se nemojte ni moliti, oni su postali zločinci ili iz zle namere, ili iz kukavičluka, ili iz strasti, ali sve svojom voljom; ali protiv njihove želje, kako ćeš im pomoći?

Jeromonah: Ali ima dece, staraca, bolesnika?

Sveta carica Irina: Prvo: moli se za sebe da bi izdržao i spasao svoju dušu; drugo, moli se za Belog Cara i za sve koji stoje u veri i istini, da bi kroz njih Gospod prosvetio svet Jevanđeljem, a sve ostalo predaj Bogu, On zna šta će s tim.

Jeromonah: A kakva nas iskušenja očekuju?

Sveta carica Irina: Nema potrebe da ih nabrajamo, sve ovo znaš od svetih. Maloverni će umreti od straha a verni će se radovati jer je spasenje sada postalo lako. Ja sam stradala u izgnanstvu i znam šta govorim. Pozovi me kad ti bude teško i ja ću doći da ti pomognem.

Jeromonah: A drugi?

Sveta carica Irina: Neka me i drugi prizovu, doći ću ja i njima, za nas je to radost. Prizivanjem svetih čovek nam daje za pravo da se umešamo u njegov život i okolnosti, i zajedno mi tvorimo čuda, mnogo različitih čuda.

Kad nastupi očajanje i čini ti se da više nemaš snage, imaj ovu spasonosnu misao za taj slučaj, reci sebi i drugima ovako: „Naše vreme je poslednje i ovostradanjeje poslednje, hoću li imati prilike da još jednom pokažem svoju ljubav prema Gospodu?“

Jeromonah: Šta je još potrebno u naše vreme?

Sveta carica Irina: Čuvaj slobodu!

Jeromonah: Kakvu slobodu i kako je sačuvati?

Sveta carica Irina: Oslobodi se svega osim vernosti Bogu i Belom Caru, izbegavaj pristrašće prema bilo čemu, odagnaj daleko od sebe plašljivost i maloverje, ne razmišljaj o zaradi, udobnosti i pokoju, ali nemoj ovo mešati sa ravnodušnošću. Videći sveopšte odstupništvo, sažali se u svom srcu na sve. Ovo će biti tvoja žrtva, ugodna Bogu.

Ako te vlastodršci pozovu i strogo upitaju: „Kako veruješ?“ Hoćeš se uplašiti?

Jeromonah: Pozvaću tebe, carice, i zašto onda da se plašim?

Sveta carica Irina: Dobro, prijatelju moj, dobro! Doći ću.

Jeromonah: Kako ja, grešnik, mogu biti prijatelj Svete Carice?

Sveta carica Irina: Ko iz straha Božijeg ispoveda istinu, taj nam je prijatelj, a ko se iz ljubavi uznese do mučeništva, taj nam postaje rod.

—

SLOVO SVETE CARICE IRINE Episkopima i Sveštenstvu:

Pravoverna Irina Avgusta, koja je pobožno vladala carstvom, sazvala VII Vaseljenski sabor, i postradala za istinu na Lesbosu, rekla je ovo: „Uništitelji duša, koji ste Boga razgnevili, mač Gospodnji je nad vašim glavama. Prokunite ekumensku jeres, da budete primljeni u zajednicu sa Hristom, a ako ne učinite to, onda su vam otvorene dubine pakla, jer vam kasnije pokajanje neće doneti nikakvu korist. Amin“.

—

Molitva Svete carice Irine

Gospode! Izbavi me od pečata antihristovog, i molim Te, po Svetoj Reči Tvojoj, da ne bude bežanje naše u zimu. Amin.

KRATAK ŽIVOTOPIS PRAVOSLAVNE CARICE – IRINE, ROMEJSKE ISPOVEDNICE

Sveta carica Irena je rođena u Atini oko 752. godine. Ostavši u ranom detinjstvu bez roditelja, odgajana je u porodici svog strica, patricija Konstantina Sarantopekosa. Odlikovala se spojem mudrosti, lepote i plemenitog porekla, pa je izabrana za nevestu naslednika romejskog prestola Lava, iz čijeg braka je rođen njihov sin jedinac 771. godine – Konstantin VI Porfirorodni, koji je kasnije postao poslednji car iz dinastije Isavrijanaca.

Odgajana u pobožnosti, Irina je bila poklonik ikona i bila je prinuđena da sakriva svoju veru skoro 15 godina. Njen muž Lav IV „Hazar“ bio je treći ikonoborački car na vizantijskom prestolu. Carica je umalo platila životom svoju ljubav prema pobožnosti kada je njen muž saznao da ona u spavaćoj sobi drži ikone. Njegova iznenadna smrt spasila je Irinu od kazne i uzdigla je na vrh moći; postala je regent svog mladog sina i vladala carstvom 10 godina.

Ovde su se u potpunosti otkrile njene najbolje osobine: bila je velikodušna, milostiva, dalekovida u politici i verna Pravoslavlju, čime je stekla ljubav naroda i sveštenstva, kao i mržnju jeretika. Ona je ceo svoj život posvetila borbi protiv jeresi ikonoborstva, a kruna njene vladavine bilo je sazivanje VII Vaseljenskog sabora, čija je priprema bila istinski duhovni podvig.

Letopisi i žitija svetitelja, njenih savremenika, predstavljaju nam svetlu sliku pravoslavnog samodržca: inteligentnog, odlučnog i velikodušnog, čiji su svi postupci usmereni na uspostavljanje pravoslavlja i olakšavanje života njenih podanika. Ona smelo sprovodi građanske i vojne reforme, podiže položaj Crkve i uspešno oživljava ideju simfonije carske i duhovne moći. Za izbor Patrijarha, ona je zapravo, okupljala nešto kao Zemski Sabor (ruski Zemski sabor, prim.prev.), uz učešće predstavnika svih staleža.

Zatim zaključuje sa Arapima nepovoljan mir za Vizantiju, radi toga da bi njeni agenti, tokom veštački odugovlačenih pregovora, stupili u kontakt sa predstavnicima Jerusalimskog i Aleksandrijskog patrijarha, koji su bili pod vlašću kalifata. Od njih su dobijena pisma i blagoslov za održavanje Vaseljenskog sabora. Sve ovo vreme carica je odolevala i snažnom protivljenju jeretika i njihovih inspiratora – Jevreja.

Godine 786. prilikom prvog neuspešnog pokušaja održavanja Sabora, kada se carska garda, koju su činili jeretici, pobunila i okrenula oružje protiv otaca Crkve, carica se ponašala tako smelo i požrtvovano da, zahvaljujući njenoj intervenciji, niko nije bio povređen, a ona sama je skoro poginula.

Poučena iskustvom, ona odlučuje da raspusti Isavrijsku legiju, koju su činili semitski elementi (Kavkazci i Sirijci), a podršku nalazi kod Tračana (Slovena, prim.prev), koji su obezbedili sigurnost VII Vaseljenskog sabora, koji je održan 787. godine u Nikeji. Toržestvo pravoslavlja je slomilo jeres, mir je došao u crkvu. Zbor svetih otaca – savremenika carice Irine, brojeći na stotine, jednoglasno su je smatrali za svetog ispovednika pravoslavne vere. Ali kasnije je morala u potpunosti da popije gorku čašu osude, klevete i zaborava.

Po svedočenju svetih otaca, zli savetnici okrenuli su sada odraslog cara protiv njegove majke, a on joj je oduzeo vlast i titulu „Avguste“ i počeo sam da vlada. Pošto je bio lakomislen, postao je marioneta u rukama jeretika koji su žudeli za osvetom zbog poraza. O vladavini dvadesetogodišnjeg monarha, monah Teodor Studit se izrazio rečima Propovednika: „Teško gradu nad kojim je dete postavljeno“.

Za kratko vreme svoje vladavine, on je uništio sve što je za 10 godina izgradila njegova majka, carica Irina, i doveo carstvo na ivicu duhovne i ekonomske krize. Svi znaci ikonoborstva, prebijanja monaha i uništavanja manastira, vratili su se u zemlju. Narod i sveštenstvo su se okrenuli od svog vladara, vojska je ostala uz njega, ali se posle niza poraza i ona pobunila. Brutalno suzbijanje pobunjenih legija bila je poslednja kap koja je prelila čašu strpljenja.

Carica Irina odlučila je da to pitanje reši silom. Njene pristalice su uhapsile cara i zatvorile ga u palatu u kojoj je rođen, a zatim ga oslepile. Pri pristrastnom pogledu, ovaj događaj kao da je poništio sve zasluge carice Irine pred Bogom i ljudima, i do danas je „kamen spoticanja” kada je reč o njenoj vladavini. Postoje dva pogleda na ono što se dogodilo.

Prema letopisu Teofana, čin oslepljenja je izvršen po naređenju Irine, istu tačku gledišta podržava i Sveti Dmitrij Rostovski. Sveti monah Teodor Studit i Konstantinopoljski patrijarh Metodije saglasno kažu da je, iako je carica silom preuzela vlast od svog sina, njegovo oslepljenje izvršeno bez njenog znanja. Georgije monah u svom „Letovniku” piše: „(I), budući na samrti, uz strašne zakletve, obavestila je sve prisutne da nije bila umešana u oslepljenje svog sina.“

Može se pretpostaviti da je ona postala talac okolnosti i onih ljudi koji su učestvovali u puču. Na taj način su se oni zaštitili i isključili mogućnost njegovog povratka na presto. Ovako ili onako, carica je morala da nosi ovaj težak krst do kraja svojih dana, a posle njene smrti ova kleveta nastavlja da baca senku na njen lik, a njeni protivnici tu činjenicu koriste protiv nje.

Potonja kratka Irinina vladavina nije donela Vizantiji nikakve gromke pobede niti jarke događaje; sa stanovišta istoričara, ona ne izgleda baš uspešno, ali treba napomenuti da je to bilo vreme mira i prosperiteta, o čemu svedoče i takvi Sveti oci crkve kao što su Teodor Studit, Sveti Josif Solunski, Patrijarh Carigradski Tarasije, ispovednik vere, letopisac Teofan i mnogi drugi.

Posle 800-te godine, carica se našla sama, okružena intrigama dvorskih partija. Rimska crkva, koju je predstavljao papa Lav, tražila je primat, a Karlo Veliki je tajno kovao planove da zauzme romejski tron. Od kleveta i briga koje su je zadesile, carica Irina se razbolela i bila blizu smrti, a zatim joj je trebalo dugo da se oporavi.

Godine 802. strasti oko prestola su se uzavrele do krajnjih granica, a 31. oktobra, jeretici ikonoborci, neočekivano za sve zainteresovane stranke, noću su opkolili Eleferijsku palatu, svrgnuli caricu, a logoteta Nikifora proglasili za novog vladara. Irina se ponašala dostojanstveno i, predavši kraljevsku riznicu, otišla je u mesto izgnanstva na ostrvo Prinkipo, a nakon nekog vremena na ostrvo Lezbos.

U izgnanstvu se potpuno posvetila molitvi i pokajanju; sećanje na njene duhovne podvige sačuvano je u lokalnoj tradiciji. U izgnanstvu je živela oko 8 meseci i umrla je 9. avgusta 803. godine. Ubrzo po njenom upokojenju, proslavljena je kao svetiteljka, sastavljeno je „Žitije prepodobne Irine Atinske“ i postala je jedna od zaštitnica ostrva Lezbos.

Mošti Svete Carice Irine prenete su o. Prinkipo u njoj osnovani manastir Svetog Nikole, a oko 863. godine svečano su prenete u Carigrad i položene u Hram Svetih Apostola. Na mestu gde se podvizavala, do danas je sačuvan izvor od kojeg se događaju isceljenja, a više puta se javljala meštanima i isihastima koji su nekada bili na ovim prostorima.

Prema Patmoskom i Jerusalimskom spisku IX i X veka Tipika Velike Crkve, spomen svete carice-ispovednice Irine praznuje se 7/20 avgusta.

Troparь gl.4

Umom prosveщennыm i čistыm serdcem/ ot obraza voshodя k pervoobrazu./ Vlastiю tebe Bogom dannoю/ Cedьmый Vselenskiй Sobor sostavila esi,/ Irino Vencenosnaя.

Kondak gl.6

Bogoimenitaя Irino,/ Vtorago Rima samoderžice,/ eresi sokrušitelьnice,/ cvяtыh ikon počitatelьnice,/ izografov pokrovitelьnice./ Prepodobnыh Otcev sobesednice,/ sirыh i ubogih popečitelьnice,/ uzы rodstva radi Hrista razsekšaя,/ mučeničeski ispovedala esi//Toržestvo Pravoslaviя.

Veličanie

Veličaem tя,/ ispovednice Hristova, pravovernaя carice Irino Vizantiйskaя,/ i čtim svяtuю pamяtь Tvoю,/ Tы bo moliši za nas // Hrista Boga našego.

Izvor: Pravoslavna porodica – https://3rm.info/main/84118-chudesnoe-javlenie-caricy-iriny-vizantijskoj.html