Св. Царица Ирина: „Молите Господа за православног цара. Он ће завести ред!“

ЧУДЕСНО ЈАВЉЕЊЕ СВ. ЦАРИЦЕ ИРИНЕ РОМЕЈСКЕ

„Молите Господа за православног цара. Он ће завести ред!“

…Ослободи се свега осим верности Богу и Белом Цару, избегавај пристрашће према било чему, одагнај далеко од себе плашљивост и маловерје, не размишљај о заради, удобности и покоју, али немој ово мешати са равнодушношћу. Видећи свеопште одступништво, сажали се у свом срцу на све. Ово ће бити твоја жртва, угодна Богу. Ако те властодршци позову и строго упитају: „Како верујеш?“ Хоћеш се уплашити?… Молитва Свете царице Ирине: Господе! Избави ме од печата антихристовог, и молим Те, по Светој Речи Твојој, да не буде бежање наше у зиму. Амин.

Напомена уредника (Москва 3. Рим). – Драга браћо и сестре у Христу! Пред нашим очима, и управо сада, јасно се појављују два царства о којима се говори у пророчанствима: Царство антихристово, које се састоји од непријатеља и издајника Христових, и Царство Христово, које се састоји од Њему верних, православних.

У овом рату са ђаволом и његовим слугама, Господ шаље Своје свете, који нас укрепљују и помажу својим упутствима, да нам помогну. Пре неколико дана догодило се јављање св. прав. Јована Кронштатског, који је указао на скоро спасење Русије, а сада вам предлажемо невероватно сведочанство о јављању свете царице Ирине, које је забележено 9. фебруара 2021. године.

Ово сведочанство је послао јеромонах из руске „забити“. Он описује како је његов сабрат доживео ово чудесно јављање…

…Света Ирина је дошла код сабрата овог јеромонаха – али не великомученица, него ЦАРИЦА Ирина. Она која је побожно владала Ромејским царством у време јереси иконоборства. Управо је царица Ирина сазвала VII Васељенски сабор. И она је својевремено прошла тежак земаљски пут и удостојила се покоја у небеским обиталиштима.

Сада, у наше последње време, света царица Ирина Ромејска, послата је од Господа нашег Исуса Христа за нарочиту помоћ Његовим верним, православнима. Поред јасних упутстава да се молимо за долазећег Белог Цара, који ће завести ред и у цркви и у држави, царица Ирина је оставила страшна упозорења епископату, свештенству, као и оним мирјанима који се надају спасењу кроз безрасудну и непромишљену послушност јерествујушчем и отпадничком свештенству.

Ево шта је она рекла, обраћајући се свештенству, заглибљеном у васељенској јереси над јересима – екуменизму и страшљивој, ћутљивој већини: „Губитељи душа, који сте Бога разгневили, мач Господњи је над вашим главама. Прокуните екуменску јерес, да будете примљени у заједницу са Христом, а ако не учините то, онда су вам отворене дубине пакла, јер вам касније покајање неће донети никакву корист. Амин“.

Резбарија у слоновој кости св. Царице Ирине, за време њеног живота, и мозаик њен.

ЗАПИСАНО 09.02.2021. НА ДАН ПОМЕНА СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ:

„Од нас изиђоше, али не бијаху од нас…“

(1. Јн. 2:19)

Из речи св. царице Ирине: „Они“ (напомена – епископи) чине ствари о којима је немогуће говорити, али о којима ћу теби рећи: „Мрзост опустошења на месту светом“ (Матеј 27:15) и крв побијених „између жртвеника и олтара“ (Лк. 11, 51), која вапи Богу. А онда ће они рећи да је беседа о Христу као Спаситељу била преурањена и многи ће им поверовати и примити печат. Боље би било да ови Јевреји, обучени у архијерејске хаљине, а сами отпадници од крштених, сами скину свештени чин са себе, јер када дође Бели Цар, скинуће им митре заједно са главама, због оног што су урадили.”

Јеромонах:

У ноћи са 19. на 20. август неко ме је пробудио говорећи: „Пробуди се, пробуди се! Сада ће царица говорити са тобом!“

–          Каква царица?

–          Онда је она ушла и рекла: „Ирина“

–          Ја нисам чуо и поново сам питао: „Екатерина? Велика?

Света царица Ирина: „Не, Ирина Византијска. Разговараћемо са тобом“.

Јеромонах: „Како ћемо говорити ако ја не знам ни како да вам се обратим?“

Света царица Ирина: „Обраћај ми се са „Ти“, код нас је све једноставно, ја сам се уморила од церемонија још на земљи. Мене једва да познају, уопште ме ни не поштују, не дају моје име девојчицама на крштењу. (Није звучало ни као увреда нити као жалба).

И, пошто ја нисам заузета разматрањем молби, имамо могућност да разговарамо. Говори о свему, постављај било које питање, објаснићу ти све шта се дешава.

Стојите у Истини, будите чврсти, говорите истину и не бојте се ничега!

Назваће те лудим и прелешћеним. Предивно! Јуродствуј! Смеј се над овим светом, он то и заслужује. Исмевај све што прелешћује људе. Људи ће те избегавати, па шта? Радуј се!

Јеромонах: Царице, сада многе занима: има ли благодати код свештеника, који помињу јеретике?

Света царица Ирина: Они нису свештеници, они су изнуђивачи. Пре него што било шта траже од Бога или почну да служе, нека прво прокуну јерес и напусте општење са јеретицима. Они ни за народ не маре… Биће кажњени.

Јеромонах: У будућем веку?

Света царица Ирина: И у будућем и сада.

Јеромонах: А јерес је екуменизам?

Света царица Ирина: Да, њу зову васељенском, јер страшнију од ње више не могу да измисле, то је последња јерес у историји. Господ више ништа не захтева и не очекује, само веру и стајање у истини, а они, као зла деца одбацују од себе све Божанско.

Још једном ћу рећи да се та јерес мора осудити, и без тога се не усуђујте да призивате име Божије, не гомилајте невоље на себе, не гневите Бога!

Јеромонах: Сада се воде спорови о томе по коме чину служити Литургију, и уопште постоје многе поделе и спорови.

Света царица Ирина: Чин Литургије је један, молите Господа да пошаље православног цара, а он ће већ завести ред у Дому Пресвете Богородице. Готово! Нема ту шта да се расправља.

Јеромонах: У прошлом посту сам прочитао VIII беседа против Јевреја Светог Јована Златоустог, можда ја судим о њима пристрасно и са предубеђењима?

Света Царица Ирина: О, Јоване!!! Јоване!! Јоване! Шта да кажем за Јована!?

Јеромонах: Царице, ти још ништа ниси рекла, а ја већ плачем.

Света царица Ирина: И ми плачемо кад га видимо. Плачемо од велике радости, ретка душа је тако прослављена од Цркве. Он је увек код Престола Божијег у молитви за свет.

Што се тиче његових беседа, рећи ћу да ниси погрешио, твоје мисли су тачне, ако изузмемо неке грешке.

Јевреји чине велико зло, и срећан је онај ко то разуме, иначе се можеш изгубити у ономе што се дешава. Они плету лаж на лаж, и то је раније знао сваки сељак, а сада се учењаци не стиде да изгледају глупо.

На свет је пала ноћ. Многима ће се чинити да је све готово, рећи ће: „Бог нас је напустио, да ли Он уопште постоји?“, а Бог ће отићи само од оних који су Га издали, а верни ће бити у благодати, и шта год Му буду тражили, Он ће им испунити.

Јеромонах: Страшно је пасти у помрачење ума, јер више не знаш како да се спасеш.

Света царица Ирина: Онима који стоје у истини ће све бити јасно као бели дан, а издајници су одавно помрачени, за њих се немојте ни молити, они су постали злочинци или из зле намере, или из кукавичлука, или из страсти, али све својом вољом; али против њихове жеље, како ћеш им помоћи?

Јеромонах: Али има деце, стараца, болесника?

Света царица Ирина: Прво: моли се за себе да би издржао и спасао своју душу; друго, моли се за Белог Цара и за све који стоје у вери и истини, да би кроз њих Господ просветио свет Јеванђељем, а све остало предај Богу, Он зна шта ће с тим.

Јеромонах: А каква нас искушења очекују?

Света царица Ирина: Нема потребе да их набрајамо, све ово знаш од светих. Маловерни ће умрети од страха а верни ће се радовати јер је спасење сада постало лако. Ја сам страдала у изгнанству и знам шта говорим. Позови ме кад ти буде тешко и ја ћу доћи да ти помогнем.

Јеромонах: А други?

Света царица Ирина: Нека ме и други призову, доћи ћу ја и њима, за нас је то радост. Призивањем светих човек нам даје за право да се умешамо у његов живот и околности, и заједно ми творимо чуда, много различитих чуда.

Кад наступи очајање и чини ти се да више немаш снаге, имај ову спасоносну мисао за тај случај, реци себи и другима овако: „Наше време је последње и овострадањеје последње, хоћу ли имати прилике да још једном покажем своју љубав према Господу?“

Јеромонах: Шта је још потребно у наше време?

Света царица Ирина: Чувај слободу!

Јеромонах: Какву слободу и како је сачувати?

Света царица Ирина: Ослободи се свега осим верности Богу и Белом Цару, избегавај пристрашће према било чему, одагнај далеко од себе плашљивост и маловерје, не размишљај о заради, удобности и покоју, али немој ово мешати са равнодушношћу. Видећи свеопште одступништво, сажали се у свом срцу на све. Ово ће бити твоја жртва, угодна Богу.

Ако те властодршци позову и строго упитају: „Како верујеш?“ Хоћеш се уплашити?

Јеромонах: Позваћу тебе, царице, и зашто онда да се плашим?

Света царица Ирина: Добро, пријатељу мој, добро! Доћи ћу.

Јеромонах: Како ја, грешник, могу бити пријатељ Свете Царице?

Света царица Ирина: Ко из страха Божијег исповеда истину, тај нам је пријатељ, а ко се из љубави узнесе до мучеништва, тај нам постаје род.

—

СЛОВО СВЕТЕ ЦАРИЦЕ ИРИНЕ Епископима и Свештенству:

Правоверна Ирина Августа, која је побожно владала царством, сазвала VII Васељенски сабор, и пострадала за истину на Лесбосу, ​рекла је ово: „Уништитељи душа, који сте Бога разгневили, мач Господњи је над вашим главама. Прокуните екуменску јерес, да будете примљени у заједницу са Христом, а ако не учините то, онда су вам отворене дубине пакла, јер вам касније покајање неће донети никакву корист. Амин“.

—

Молитва Свете царице Ирине

Господе! Избави ме од печата антихристовог, и молим Те, по Светој Речи Твојој, да не буде бежање наше у зиму. Амин.

КРАТАК ЖИВОТОПИС ПРАВОСЛАВНЕ ЦАРИЦЕ – ИРИНЕ, РОМЕЈСКЕ ИСПОВЕДНИЦЕ

Света царица Ирена је рођена у Атини око 752. године. Оставши у раном детињству без родитеља, одгајана је у породици свог стрица, патриција Константина Сарантопекоса. Одликовала се спојем мудрости, лепоте и племенитог порекла, па је изабрана за невесту наследника ромејског престола Лава, из чијег брака је рођен њихов син јединац 771. године – Константин VI Порфирородни, који је касније постао последњи цар из династије Исавријанаца.

Одгајана у побожности, Ирина је била поклоник икона и била је принуђена да сакрива своју веру скоро 15 година. Њен муж Лав IV „Хазар“ био је трећи иконоборачки цар на византијском престолу. Царица је умало платила животом своју љубав према побожности када је њен муж сазнао да она у спаваћој соби држи иконе. Његова изненадна смрт спасила је Ирину од казне и уздигла је на врх моћи; постала је регент свог младог сина и владала царством 10 година.

Овде су се у потпуности откриле њене најбоље особине: била је великодушна, милостива, далековида у политици и верна Православљу, чиме је стекла љубав народа и свештенства, као и мржњу јеретика. Она је цео свој живот посветила борби против јереси иконоборства, а круна њене владавине било је сазивање VII Васељенског сабора, чија је припрема била истински духовни подвиг.

Летописи и житија светитеља, њених савременика, представљају нам светлу слику православног самодржца: интелигентног, одлучног и великодушног, чији су сви поступци усмерени на успостављање православља и олакшавање живота њених поданика. Она смело спроводи грађанске и војне реформе, подиже положај Цркве и успешно оживљава идеју симфоније царске и духовне моћи. За избор Патријарха, она је заправо, окупљала нешто као Земски Сабор (руски Земски сабор, прим.прев.), уз учешће представника свих сталежа.

Затим закључује са Арапима неповољан мир за Византију, ради тога да би њени агенти, током вештачки одуговлачених преговора, ступили у контакт са представницима Јерусалимског и Александријског патријарха, који су били под влашћу калифата. Од њих су добијена писма и благослов за одржавање Васељенског сабора. Све ово време царица је одолевала и снажном противљењу јеретика и њихових инспиратора – Јевреја.

Године 786. приликом првог неуспешног покушаја одржавања Сабора, када се царска гарда, коју су чинили јеретици, побунила и окренула оружје против отаца Цркве, царица се понашала тако смело и пожртвовано да, захваљујући њеној интервенцији, нико није био повређен, а она сама је скоро погинула.

Поучена искуством, она одлучује да распусти Исавријску легију, коју су чинили семитски елементи (Кавказци и Сиријци), а подршку налази код Трачана (Словена, прим.прев), који су обезбедили сигурност VII Васељенског сабора, који је одржан 787. године у Никеји. Торжество православља је сломило јерес, мир је дошао у цркву. Збор светих отаца – савременика царице Ирине, бројећи на стотине, једногласно су је сматрали за светог исповедника православне вере. Али касније је морала у потпуности да попије горку чашу осуде, клевете и заборава.

По сведочењу светих отаца, зли саветници окренули су сада одраслог цара против његове мајке, а он јој је одузео власт и титулу „Августе“ и почео сам да влада. Пошто је био лакомислен, постао је марионета у рукама јеретика који су жудели за осветом због пораза. О владавини двадесетогодишњег монарха, монах Теодор Студит се изразио речима Проповедника: „Тешко граду над којим је дете постављено“.

За кратко време своје владавине, он је уништио све што је за 10 година изградила његова мајка, царица Ирина, и довео царство на ивицу духовне и економске кризе. Сви знаци иконоборства, пребијања монаха и уништавања манастира, вратили су се у земљу. Народ и свештенство су се окренули од свог владара, војска је остала уз њега, али се после низа пораза и она побунила. Брутално сузбијање побуњених легија била је последња кап која је прелила чашу стрпљења.

Царица Ирина одлучила је да то питање реши силом. Њене присталице су ухапсиле цара и затвориле га у палату у којој је рођен, а затим га ослепиле. При пристрастном погледу, овај догађај као да је поништио све заслуге царице Ирине пред Богом и људима, и до данас је „камен спотицања” када је реч о њеној владавини. Постоје два погледа на оно што се догодило.

Према летопису Теофана, чин ослепљења је извршен по наређењу Ирине, исту тачку гледишта подржава и Свети Дмитриј Ростовски. Свети монах Теодор Студит и Константинопољски патријарх Методије сагласно кажу да је, иако је царица силом преузела власт од свог сина, његово ослепљење извршено без њеног знања. Георгије монах у свом „Летовнику” пише: „(И), будући на самрти, уз страшне заклетве, обавестила је све присутне да није била умешана у ослепљење свог сина.“

Може се претпоставити да је она постала талац околности и оних људи који су учествовали у пучу. На тај начин су се они заштитили и искључили могућност његовог повратка на престо. Овако или онако, царица је морала да носи овај тежак крст до краја својих дана, а после њене смрти ова клевета наставља да баца сенку на њен лик, а њени противници ту чињеницу користе против ње.

Потоња кратка Иринина владавина није донела Византији никакве громке победе нити јарке догађаје; са становишта историчара, она не изгледа баш успешно, али треба напоменути да је то било време мира и просперитета, о чему сведоче и такви Свети оци цркве као што су Теодор Студит, Свети Јосиф Солунски, Патријарх Цариградски Тарасије, исповедник вере, летописац Теофан и многи други.

После 800-те године, царица се нашла сама, окружена интригама дворских партија. Римска црква, коју је представљао папа Лав, тражила је примат, а Карло Велики је тајно ковао планове да заузме ромејски трон. Од клевета и брига које су је задесиле, царица Ирина се разболела и била близу смрти, а затим јој је требало дуго да се опорави.

Године 802. страсти око престола су се узавреле до крајњих граница, а 31. октобра, јеретици иконоборци, неочекивано за све заинтересоване странке, ноћу су опколили Елеферијску палату, свргнули царицу, а логотета Никифора прогласили за новог владара. Ирина се понашала достојанствено и, предавши краљевску ризницу, отишла је у место изгнанства на острво Принкипо, а након неког времена на острво Лезбос.

У изгнанству се потпуно посветила молитви и покајању; сећање на њене духовне подвиге сачувано је у локалној традицији. У изгнанству је живела око 8 месеци и умрла је 9. августа 803. године. Убрзо по њеном упокојењу, прослављена је као светитељка, састављено је „Житије преподобне Ирине Атинске“ и постала је једна од заштитница острва Лезбос.

Мошти Свете Царице Ирине пренете су о. Принкипо у њој основани манастир Светог Николе, а око 863. године свечано су пренете у Цариград и положене у Храм Светих Апостола. На месту где се подвизавала, до данас је сачуван извор од којег се догађају исцељења, а више пута се јављала мештанима и исихастима који су некада били на овим просторима.

Према Патмоском и Јерусалимском списку IX и X века Типика Велике Цркве, спомен свете царице-исповеднице Ирине празнује се 7/20 августа.

Тропарь гл.4

Умом просвещенным и чистым сердцем/ от образа восходя к первообразу./ Властию тебе Богом данною/ Cедьмый Вселенский Собор составила еси,/ Ирино Венценосная.

Кондак гл.6

Богоименитая Ирино,/ Втораго Рима самодержице,/ ереси сокрушительнице,/ cвятых икон почитательнице,/ изографов покровительнице./ Преподобных Отцев собеседнице,/ сирых и убогих попечительнице,/ узы родства ради Христа разсекшая,/ мученически исповедала еси//Торжество Православия.

Величание

Величаем тя,/ исповеднице Христова, правоверная царице Ирино Византийская,/ и чтим святую память Твою,/ Ты бо молиши за нас // Христа Бога нашего.

Извор: Православна породица – https://3rm.info/main/84118-chudesnoe-javlenie-caricy-iriny-vizantijskoj.html

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!