Сусрет са „Белим“ контролорима у градском превозу у Београду
Мени је тај први сусрет деловао као лов на вештице. Ја сам запослена особа без могућности да добије новац за превоз и сама одлучи да ли ће да купи месечну карту или гориво за аутомобил.
То је некако функционисало док није почела уплата по новом систему, на мој приватни број мобилног телефона. И ту је за мене суштина проблема. То је задирање у приватност без питања. Нико није питао грађане да ли се слажу са таквим начином плачања. А о низу злоупотреба да се и не прича: Шта ако неко заборави телефон, испразни се батерија, „побрљави“ паметан телефон, узме се туђи телефон…? Помисао да извадим телефон у пуном аутобусу и незнанцима показујем у мени ствара нелагоду. То се и десило поменутог дана. Ушле су четири особе. Млади, дотерани у новим, лепо скројеним униформама са видљивим обележијама и пендрецима. Хладни и надобудни. На моју опаску да не могу да им покажем телефон, девојка зове колегу којем се у разговору примећује да није из ових крајева, тражи ми личну карту, коју не дам, спремни, ако треба и да ме хапсе зато што ометам службено лице… Морам да напоменем да није било ружних речи ни вике ни са једне стране. То што сам ја изнела свој став „Беле“ је изнервирало и момак је током наше полемике мени рекао да се прилагодим или променим државу, а на крају да сам и нервозна, што није тачно. Па на крају су ми и претили да ће да ме приведу. Полемика није дуго трајала, мада ме је прозвао и возач који је пре тога направио велики прекршај у саобраћају и угрозио све учеснике.
Ја сам им на крају показала карту, требало ми је времена да излистам телефон.
Да овај систем има будућност и да ће сви, БАШ сви да плаћају карту и да ће превоз бити бољи, ја бих се повукла и покушала да прилагодим. Да ли је у реду и по закону и Уставу да телефон буде једини начим измиривања обевеза према градском превозу, да ли су сви грађани опремљени и описмењени да користе мобилне телефоне, и да ли морају да буду? Мени ово за сада ништа не обећава!
Аутор: познат уредништву
