Суспендован часни наставник који се супротставио стварању “ковид школа“

Часни наставник, који је својим одбијањем да на свом часу носи маску и да на то приморава своје ученике, пробудио нам је наду у просветне раднике, који ових дана доживљавају најтежи пад. Као што је свима познато, просветни радници су одбацили савест и прихватили погубну одлуку министарства просвете да нашу децу терају да носе маске. Таква неодговорност и понизност оних који треба да брину и васпитавају децу, угрожавају њихово физичко и психичко здравље. Док су у Србији и Републици Српској школе претворене у “ковид школе“, где се наша деца приморавају да носе маске и да држе дистанцу, истовремено у већини земаља Европе, где постоји одговорност, школа се одвија нормално. Позивамо све одговорне родитеље, појединце и организације да пруже подршку и помоћ Славиши Спасојевић, наставнику физике и математике, који предаје у ОШ “Свети Сава” у Модричи и Врањаку (Република Српска), са надом да ће његовим примером кренути и његове колеге. У наставку можете прочитати објаву овог часног човека и наставника, који се храбро и одлучно супротставио систему који хоће да нам одузме и уништи децу.
Уредништво Борба за истину

“Помоз Бог браћо и сестре! Обавјештавам вас да сам данас, 8.9.2020. год. добио „Рјешење о удаљењу радника са рада“, тј. да сам суспендован до 1. 12. 2020. год. и да ће се у наредном периоду против мене водити дисциплински поступак. Рјешење нисам преузео, јер нисам хтио да остављам свој потпис, иако мислим да би тај потпис био само доказ да сам преузео рјешење, али ето, нисам хтио да ризикујем, јер како каже она народна „Кога крокодили уједају и гуштера се боји“, тако да ће ми то рјешење стићи кроз који дан на кућну адресу. Када рјешење стигне, копираћу га и поставити на зид. Чини ми се да имам одређени рок да се предомислим, међутим, ја само знам једно, а и ви – НЕ ЖЕЛИМ СТАВЉАТИ „КРПУ“ НА УСТА.
Још нешто… Чим стигох кући, звони телефон. Јави ми се адвокат којег је ангажовала школа. Предложила ми је састанак прије него покрене процес, јер, како је рекла, постоје други начини да водим ову борбу, а не овај који је за мене „унапријед изгубљен“. То је, наводно, за моје добро, како бих избјегао силне трошкове. Било је то веома пријатно обраћање, рекао бих добронамјерно, али… Овакве ствари вас поколебају, нарочито ако сте један од оних који се разумије у право као баба у струју… Упустих се у размишљање… да ли наставити борбу или сачувати мир и изаћи из те школе без излагања скупим судским процесима, јер ће ми, по свему судећи, ако наставим, требати и живци, и правна помоћ, а највјероватније и дубок џеп. С новцем сам на мртвој резерви (у случају да буде био потребан за овакве ствари са којима нисам имао додирних тачака до сада), а ако константно будем имао правног савјетника при руци, за живце је у том случају лако – мало бодрења са ваше стране и ето. Међутим, сестра Хелена ме је охрабрила подсјетивши ме да је ово борба свих нас и да не одустајем у име народа и све дјеце, јер ако попустим, цио случај борбе против маски оде низ воду, тако да сам одлучио да ипак тјерам даље… Вјерујте, мрцварења и притисци све више расту. Вјерујем да сте свјесни да сам, без ваше подршке, само један немоћни мали црв у мору аждаја… Помозите ми и наставите да будете моја покретачка снага… Обавјештаваћу вас даље и нека нам Господ буде на помоћи…“ Славиша Спасојевић