Strašno je gde nas vodi ta rijaliti kultura?
Opaska… Vreme ,,bauljanja i čarlijanja“
Dok je ,,ona“ za par meseci u raskoši zaradila 100.000 evra i plus dnevnicu za svaki dan… kroz ,,edukativni“ program na javnom servisu kroz bauljanje, čarlijanje, blud, razvrst, bahatost, uvrede, nemoral… i onako, kao ,,carica“ se okitila dobrom svotom novca i krunom za dalji uspeh… a sve to je podržao narod srpski.
Deo naroda noćima nije spavao, podržavajući taj nestvarni život i upijajući i prepričavajući svaku scenu bluda i razvrata.
I kada to sve skockaš i sagledaš kroz svoj okvir… vidiš sebe u društvu koje ne ceni tvoj sopstveni rad… dok se ona bahatila ja i đakon Dejan objavili smo i izradili tri filma od nacionalnog značaja (sopstvenim sredstvima uz ogriman rad i zalaganje), naravno to je bila naša želja… uz dodatni rad na sajtu Srpska istorija na dnevnom nivou (koji ne finansira niko, niti želi da pomogne taj rad)… i bez ikakve pimoći, pohvale, priznanja za sva tri filma (Košare, Duboka dolina, Stradanje monaha u manastiru Miholjska Prevlaka)… taj rad se u ovom društvu ne vidi, a traje deceniju (naravno, hvala portalima koji su preneli i prikazali film kao i televiziji HRAM koja je emitovala sva tri filma).
I tako vidiš koliko više vredi bljuvotina i nemoral.
Eto, u takvom društvu živimo… gde se sopstveni rad i zalaganje ne ceni mnogo… pogotovu kada sve sam finansiraš i ne tražiš da ti država pomogne… a danas najbolje prolaze ti koji samo gledaju da državu ojade i zarade što više.
Danas se naša omladina odušljvljava takvim individuama… kao što je ova ,,rijaliti carica“, Desingetica, Jala i Buba… da ne nabrajam ,,elitu“.
Pitam se gde su propusti naši, da naša deca slušaju takve individue i da im oni budu uzor?
Osećam se tužno i poniženo, ta deca su naša… mi moramo da ih zaštitimo od ovakvih bahanalija i ovakvih agresivnih nastupa kao nastupi Desingerice kad na koncertu ližu njegivu cipelu ili nastupi Jale i Bube kada su pre par godina na koncertu izudarali nedužnog momka.
Ali, strašno je gde nas vodi ta rijaliti kultura?
Najgledaniji program u Srbiji je rijaliti program (farma, veliki brat, parovi…). Nije ni čudo kada više skoro i da nemamo kulturno- obrazovni program, koji je nekada dok sam ja bio klinac emitovan svakog jutra od 9č do 11č.
Teško je danas, ma koliko se trudili da vaspitamo dete u pravom smeru, ako je društvo ,,bolesno“ ako institucije zatvaraju oči i ne mogu da se izbore sa vidljivim problemom, razboleće se i naše dete. Pogledajte samo naslovne strane novina, rijaliti programe… a to naša deca gledaju, to ne možemo sakriti od njih, možemo samo kod svoje kuće.
Živimo u vremenu kada našu decu vaspitavaju i jutjuberi, kao primer navešću ,,Baka Prase“ (ima oko milion pratilaca), i rima Desingerice, to je stil bahanalisanja, uvreda, psovanja, nemanje emocija, nemanje osećaja za porodicu. Moramo da otrgnemo našu decu od tih gluposti, koje nisu bezazlene, a deca obožavaju te jutjubere i imitiraju ih. Ne smemo decu ostaviti bez kontrole, moramo mi stariji biti jači i trezveniji od jutjubera, starleta i rijaliti igrača.
Ali, zato su nam puna usta o dečijim pravima, čak i roditelji koriste ta njihova prava, a nisu svesni da će im taj način vaspitavanja doći glave… a ta deca su sve agresivnija pa i direktore vaspitavaju batinama, vređaju učitelje, profesore (naravno ne sva deca, da me ne razumete pogrešno)… nije ni čudo kada su im ove ludorije dostupne u rijalitijma, najčitanijim knjigama, novinama, tv, internetu… a tu u određenom obimu se šire i pogrešne vrednosti, bez ikakve cenzure.
Čak i naše bake i deke, ne svi, su počeli da žive virtuelnim životima, suživljavaju se sa ljudima koji žive rijaliti život. Izgleda da smo stvarno zaslužili rijaliti život i starlete. Izgleda većini, mislim na odrasle, je zanimljivo da gledaju orgijanja, prostakluk, bahatost poremećenih individua kojima je pre mesto u psihijatriji i zatvoru nego na televiziji sa nacionalnom frekvencijom.
Porodica mora da bude glavni stub društva i poslednja odbrana države. Po ovom pitanju sve porodice moraju da se ujedine, tu ne sme biti podela i stranačkog upliva… tu moramo biti ujedinjeni zbog naše dece i opstanka Srbije.
Danas deca se statusno dele, ko ima bolji i skuplji telefon, original patike, garderobu, kome roditelji imaju veća primanja… sve su to teški problemi koji pečatiraju našu decu. A vidljivi su na svakom koraku, to se vidi, čuje i oseća… to roditelje boli, to izlazi iz kuće i porodice… ta statusna podela.
Kako se otrezniti iz tog bunila? Ali, kako spasiti decu od tog zla?
Prvi korak bi bio da se rijaliti ludorija emituje od 00č. do 05č. Ali pošto živimo u vremenu kada je profit na prvom mestu to će biti vrlo teško izvodljivo… nemoguće. Mene ne čudi postojanje rijaliti programa, i vlasnika tih medijskih kuća, oni imaju samo jedan cilj, profit. Čudi me narod koji to sa oduševljenjem masovno prati, prepričava i živi virtuelni život sa tim glumcima iz rijalitija.
Moramo kao roditelji da se zapitamo šta nam deca rade neprestano na FB, instagramu i raznim mrežama, bez kontrole, ako ih prepustimo, bićemo u velikom problemu., njih neko prati, a tamo je sve virtuelno, ko i zašto ih prati, to moramo znati… ali, ako se pozovu na svoja prava? E tu je cirkus i tragedija roditeljstva. Šta u tom slučaju…?
Neka nam Bog pomogne, i urazumi. I roditelj i profesor imaju isti zadatak… da decu usmere na ispravan i trezven put. Mi smo svi tu zbog njih, to su naša deca… njima sutra sve trebamo da prepustimo, ali ne i dok ih obrazujemo i vaspitavamo. Za taj trezveni put potrebna je disciplina i red… ali tu disciplinu urušavaju njihova prava sa kojima oni vešto manipulišu, kao i pojedini roditelji (naravno, nisu svi roditelji isti). Deca su ipak ogledalo porodice i roditelja. Vaspitanje ipak mora da bude ukorenjeno u porodici, loša ja polazna tačka ako roditelj i to traži od škole, koja naravno obrazuje i vaspitava, usmerava i nadograđuje… ali nije koren vaspitanja u školi, već u porodici. Veliku odgovornost za vaspitanje nose roditelji, pa tek škola i celokupan sistem.
Potrebno je da se pojedine institucije trgnu i počnu da rade svoj posao, činjenica je da se mnogo toga i promenilo na bolje, ali moramo upirati prstom na ono što nije dobro i hvaliti ono što je dobro kao i institucije koje rade dobro.
Ne smemo biti isključivi i sve vezivati za vlast, sagledajmo prvo sebe, svoju porodicu i okruženje… pa tek onda da kritikujemo druge. To neka nam bude polazna tačka.
Ima nade, doći će i ovi problemi na red, samo da ne bude kasno… u slučaju ako čekamo drugi da nam reše problem sa svojom decom i svojom porodicom. Zato uozbiljimo se, i počnimo da kontrolišemo i radimo više sa svojom decom i sa samim sobom.
Tu je možda i ključ!
Nećemo se predati, vaspitavaćemo i činićemo sve što je u našoj moći, da sutra naša deca budu dobri, čestiti, pošteni, vaspitani, rodoljubivi i obrazovani ljudi.
ZATO, NEMA MNOGO ČUĐENJA, ZAŠTO NAŠA DECA SLUŠAJU I DIVE SE Jali i Bubi, Baki prasetu, Desingerici i ostalim sličnim individuama… moramo da se menjamo iz korena i više da radimo sa svojom decom… a i sistemski mora da se napravi cenzura za ovakve nastupe, novine , sajtove i elektronske medije i pesme koje se snimaju i tako vulgarne (koje upućuju na nemoral…) postaju mega hitovi među omladinom.
Ne bih dalje… ali, idemo dalje!
Živela Srbija
Autor: Đorđe Bojanić
