Crkva

Što opravdavate i prihvatate bezakonje u SPC?

“Svaki koji prestupa i ne ostaje u učenju Hristovom, taj Boga nema, a koji ostaje u učenju Hristovom, on ima i Oca i Sina. Ako neko dolazi k vama i ovo učenje ne donosi, ne primajte ga u kući i ne pozdravljajte se. Jer ko se pozdravlja s njim, učestvuje u njegovim zlim delima. (2.Jovan 9-11)

        Prošlo je više nego dovoljno vremena, da bi se nerazumni urazumili, sanjari se probudili, a naivni shvatili kako su arhijereji SPC, neki otvoreno, a neki svojim ćutanjem, krenuli putem otpadništva, odnosno izdaje vere. Da su odbacili Hrista i prihvatili papu, da su odbacili veru Pravoslavnu i prihvatili sataninu tvorevinu ekumenizam. Da je samo jedan arhijerej nesumnjivo ostao veran Bogu i rodu, dostojan naših najvećih ispovednika vere, a to je vladika Artemije.

      Zbog toga danas imamo one koji idu putem Judine izdaje, putem papopokloništva- to su svi oni koji slede ekumeniste koji danas upravljaju SPC, i imamo verno Hristovo stado, koje ide putem hrabrog i beskompromisnog ispovedanja Pravoslavne vere, na čijem čelu je vladika Artemije. Između onih koji su se okrenuli ka zapadu u susret antihristu i onih koji su se okrenuli istoku, kako nas je Sveti Sava okrenuo, u susret Hristu, nalaze se oni koji kažu da se drže ISTINE, koju nam je Gospod dao preko apostola, svetih otaca, a pri tome su u molitvenom opštenju sa onima koji tu ISTINU nemilosrdno napadaju. Oni kažu da su protiv ekumenizma, a i dalje pominju episkope ekumeniste, koji su se otvoreno odrekli Hrista i koji su u tom ekumenskom ludilu spremni na svaki zločin. Iz samo njima znanih razloga, oni ne žele da se odvoje od ekumenista, zbog čega pravdaju ono što se ne sme pravdati, a to je ekumenističko bezakonje u SPC. Varaju i sebe i druge tvrđenjem da se u SPC ne događa ništa posebno, odnosno da nema razloga da se oni odvajaju od svoga episkopa koji otvoreno priznaje da je jeretik, odnosno ekumenista, i pri tome sanjaju o nekakvom povratku na staro, kao da se ništa nije dogodilo. Govore da su Vaseljenski sabori stubovi naše vere, a slučajno ili namerno se ne drže pravila tih istih sabora:

“Ne   sme   se   nikakvim  načinom  biti  potčinjen episkopima koji odstupiše ili koji odstupaju od Pravoslavlja.“ pravilo Treći Vaseljenski Sabor

“Sa  sladošću   primamo   božanska   pravila   i  svecelo   i nepokolebivo držimo odredbe ovih pravila izloženih od svehvalnih Apostola, svetih truba Duha, i od svih šest Vaseljenskih Sabora, i od onih koji su se pomesno sakupljali radi izdavanja takvih zapovesti, i najzad,  od svetih Otaca naših. Jer svi oni,  jednim i istim Duhom prosvećeni,  uzakoniše  ono što je korisno. I koga oni predaju anatemi, i mi anatemišemo,  i koga (predaju) svrgnuću,  i mi ga svrgavamo, i koga odlučenju, i mi ga odlučujemo.“ pravilo  Sedmi  Vaseljenski  Sabor.  

Vladika Artemije i horepiskopi Eparhije raško prizrenske u egzilu
“Crkva je tamo gde se čuva istinska i neiskvarena vera“

Kao potvrdu navedenog, podsetićemo vas na deo poslanice Svetog mučenika mitropolita Josifa Petrogradskog (+1938). On je ispovedanjem i mučeništvom posvedočio vernost Hristu i Crkvi, u vreme nemilosrdnog progona RPC, dvadestih i tridesetih godina prošlog veka od strane komunista, kada je mitropolit Sergije, da bi sebe zaštitio, doneo zloglasnu izdajničku Deklaraciju (1927.g.) o saradnji sa bogoboračkim komunističkim režimom, koji je progonio i hulio na Hrista. Poslanica Svetog mučenika mitropolita Josifa je napisana 1928. godine i upućena jednom arhimandritu, koji se u to vreme ponašao isto kao što se danas ponašaju oni koji su u molitvenom opštenju sa jereticima u SPC:

Sveti mučenik Josif Petrogradski gazi lažnog sergijanskog patrijarha

“…Mi nećemo predati Crkvu kao žrtvu izdajnicima, prljavim političarima i agentima bezbožništva i uništenja. Ovim protestom mi sebe ne otcepljujemo od Crkve, nego njih otcepljujemo od sebe i odvažno kažemo: mi ne samo da nismo otišli, da ne idemo i da nikada nećemo otići od naručja Istinske Pravoslavne Crkve, nego i one koji nisu sa nama i za nas, nego su protiv nas, smatramo njenim neprijateljima, izdajnicima i ubicama. Ne idemo mi u raskol zato što se nismo priklonili mitropolitu Sergiju, nego to činite vi koji ste mu poslušni i idete sa njim u ponor crkvene osude. Mi vas pozivamo i jačamo vaše moći za borbu za nezavisnoc Crkve, ali ne onako kako vi pretpostavljate da je potrebno: ne dogovorom sa porobljivačima Crkve i ubicama njene nezavisnosti (koja se sada pokazuje u njenoj svetoj obespravljenosti), nego glasnim i odlučnim protestom protiv svakog pristanka, protiv licemernih i lažljivih kompromisa i protiv izdaje njenih interesa interesima bezbožnog satanizma i gorke borbe protiv Hrista i Njegove Crkve. Da li ti zaista ne vidiš protivurečnost i nepodudarnost u svojoj dilemi? (Ti kažeš:  “Hoćemo li, ostajući poslušni tebi, otići u raskol, ili ćemo, pokoravajući se mitropolitu Sergiju, ojačati našu moć u borbi za nezavisnost Svete Crkve?“) Ja odlazim u raskol?! Pokoravanje Sergiju je borba za nezavisnost Crkve?! Dragi moj! Svaka lenjigradska starica će ti se slatko na to nasmejati!Možda vas to, ne osporava, “trenutno ima više nego nas“. I neka bude da “velika masa nije za mene“ , kao što ti kažeš. Nikoga, međutim, neću sebe smatrati za raskolnika čak i ako ostanem sasvim sam, kao što je to nekada bio jedan od svetih ispovednika. Ovde, ne zaboravi, uopšte nije reč o količini, nego o sledećem: Sin Božiji, Kada dođe hoće li naći veru na zemlji (Lk. 18;8)? A možda poslednji “pobunjenici“ priv izdajnika Crkve i saučesnika njenog uništenja, neće biti episkopi i arhiereji nego najobični smrtnici, baš kao što je na Krstu Hristovom Njegove poslednje, stadalničke uzdisaje čulo nekoliko običnih duša koju su mu bile bliske.Prema tome, dragi oče, ne sudite mi preoštro, a naročito ne posredstvom vašeg Valsamona. Ovde je reč o stvarima drugačijim od onih o kojima su govorili pisci svetih kanona i koje su, čak i bez tumačenja, svakome bile razumljive. U svakom slučaju, Valsamon u ovom slučaju ne može da bude autoritet, niti se njegovi komentari mogu primeniti na naše prilike, koje nikakvi komentari i kanoni nisu čak ni predvideli. Ne sudite mi tako strogo, i jasno shvatite sledeće:Ja uopšte nisam raskolnih i ne pozivam je na raskol, nego na pročišćavanje crkve od onih koji seju pravi raskol i izazivaju ga.Ukazati nekome na njegove greške i zablude ne znači raskol nego je to, jednostavno rečeno, stavljanje neobuzdanog konja nazad u uzde.Odbijanje da se prihvate ispravni prekori i uputstva zapravo jeste raskol i gaženje po istini. U oblikovanju crkvenog života ne učestvuju samo oni koji su načelu, nego čitavo telo Crkve; raskolnik je, pak, onaj što za sebe preuzima prava koja prevazilaze njegov autoritet i koji se u ime Crkve osmeli da kaže ono sa čim nisu saglasni njegova sabraća. Mitropolit Sergije se pokazao kao takav raskolnik, jer je daleko prekoračio svoja prava i odbio i prezreo glasove mnogih arhijereja, koji nisu zastranili.  …Sergijevi branioci kažu kanoni dozvoljavaju da se od episkopa odvojimo samo zbog jeresi koja je bila osuđena na Saboru. Protiv ovoga može se odgovoriti činjenicom da dela mitropolita Sergija mogu biti dovoljna da se uključe i u ovu kategoriju, ukoliko se ima u vidu njegovo otvoreno kršenje slobode i dostojanstva Crkve, jedne, svete, saborne i apostolske.“

     Zbog izdaje mitropolita Sergija i njegovih pristalica, mitropolit Josif Petrogradski je verni narod poveo u katakombe, koe su iznedrile ogroman broj Svetih mučenika-ispovednika, o čemu se može više saznati u knjizi “Svetitelji ruskih katakombi“ čiji su autori jeromonah Serafim Rouz i Ivan Andrejev.

     Pre nekoliko godina u svojoj knjizi “Zablude raskolnika, takozvanih starokalendaraca“ vladika Atanasije Jevtić, izuzetno se pozitivno izrazio o Deklaraciji mitropolita Sergija, pokazujući da su današnji ekumenisti istog duha kao i oni koji su stali iza navedene deklaracije, odnosno izdajnik izdaju pravda. U drugom vidu, takvo slaganje u odstupništvu ubedljivo projavljuje i Irinej Gavrilović, koji u potpunosti podržava izdajničku politiku kolonijalne uprave na čelu sa Vučićem,

      Završi ću rečima Svetog mučenika vladike Viktora Glazovskog(+1934), koja odslikavaju i naša osećanja i verovanja: “Neka Gospod ne otvrdne srca onih koji su potpisali Deklaraciju (danas ekumeniste-moja napomena), nego neka se pokaju i obrate da bi njihovi grehovi bili oprani. Ako, pak, ne bude tako, onda sačuvajmo sebe od opštenja sa njima, znajući da opštenje sa onima koji su otpali znači i naše lično odricanje od Hrista Gospoda. Prijatelji moji, ako istinski verujemo da van Pravoslavne Crkve čoveku nema spasenja, onda, kad se njena istina izopači, ni mi ne možemo ostati njeni ravnodušni bogoslužitelji u mraku, nego pred svima moramo ispovedati crkvenu istinu.“

Učinimo što do nas stoji, ostalo će Gospod dati!

Grešni rab Božiji Goran Živković

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!