Што ћутиш Србине, чему се надаш?
Велика ме мука и невоља стигла, бол и туга обузела, душа пати и плаче, због чега те имам нешто упитати брате Србине. Пре него што ти поставим питања, а да би ми дао искрене одговоре, прво ћу те подсетити на стварност у којој живиш, од које ти упорно очи кријеш гледајући телевизију коју ти сервира “Велик брат“.
Живиш у земљи која је претворена у Западну колонију, на чијем челу су највећи издајници од када Срби као народ постоје, евоунијатска колонијална управа која је спремна да учини сваку издају и свако друго зло.
Уз помоћ контролисаних медија шири се евроунијатска зараза, чиме постајеш део руље која заборавља на прошлост, живи за садашњост и није је брига за будућност, неосетно клизећи у статус роба чија судбина је запечаћена.
Породица као основна ћелија нормалне и здраве државе, због смишљених антипородичних закона и мера и погубног рада Центара за социјални рад, пред уништењем је.
У школама ти уче децу да те не поштују, да се стиде своје прошлости, да издајнике величају, да је срамота родољуб бити, да је назадно имати породицу и децу а напредно и хвале вредно подржавати хомосексуалце и посебно њихове самозване политичке заштитнике и борце за унапређење њихових права…Од твоје паметне деце праве дебиле који су склони сваком неморалу и разврату и којима је лако управљати и усађивати им у главу туђе мишљење и систем вредности.
У болницима служиш за експерименте, преко тебе испитују разне лекове и вакцине. Болнице су постала места где те уместо излечења нове болести снађу, а често и смрт као врхунац савремене медицине, чији је и циљ да нас мање има.
Пале ти и уништавају светиње (храмове и гробове), хоће сваки траг да ти затру. Отимају ти земљу прађедовску, која је крвљу запечаћена да је Србска: Српска Крајина, Република Српска, Црна Гора, Војводина, Рашка… Чупају ти Срце Србине, Косово и Метохију. Као што човек без срца не може живети, тако и Србија без Косова и Метохије не може постојати.
Твоје жртве, страдање, погроме, геноциде који су над тобом починили Запад и њихови извршиоци са благословом ватиканског крвника папе, умању и крију како се не би показало да си највећи страдалник у историји човечанства. Истовремено измишљају твоје злочине и проглашавају те геноцидним народом.
Трују те храном генетски модификованом и затрованом, трују те из ваздуха и са земље, због чега постајеш болестан и од које масовно умиреш, а да тога ниси ни свестан.
Часне Србе који ће и живот дати за свој веру и отачаство прогоне, тамниче и убијају, а оне који би и своју мајку издали величају и на високе функције постављају.
Убедише те да је “нормално“ да се хомосексуалци промовишу, као и разне друге изопачености, по улицама и на очиглед твоје деце. Направише од неморала морал и учинише ненормалне нормалним.
Подстичу блуд и све оне противприродне гадости што су директно у супротности са хришћанским моралом, при томе ти забрањују да, као човек који верује у Бога и Божије законе, изнесеш своје мишљење.
Пушташ долазак и насељавање хорде лажних муслиманских миграната, који је последица политике отворених граница и прети да од православне земље створи муслиманску џамахирију. Уз долазак цигана и шиптара које Запад протерује, убрзо ћеш постати мањина у сопственој држави.
Природа је против тебе Србине, оно што је остало после ових последњих ратова однеше земљотреси, поплаве, пожари, суше, а најгори су термити у виду евроунијатске колонијалне управе после које не остаје ништа. Извори воде, плодне оранице, шуме, природна богатства се продају у бесцење или боље рећи поклањају тајкунима и странцима, тако да ћеш врло брзо бити гладан и жедан, иако ти је Господ подарио богату и плодну земљу.
Војску више немаш, јер није у реду да ти деца буду здрави и војно способни родољуби као њихови часни преци, да бране своју земљу. Данас имаш професионалну војску, НАТО плаћенике који ће, ако то нареде газде, оружје на свој народ окренути.
Дозволио си да ти екуменисти (јеретици), који су узурпирали трон Светог Саве, Православну веру којом се једино спасаваш мењају. Да отпадници од Бога и рода, екуменисти Београдске патријаршије погазе завет Светог Саве са Господом, а који је крвљу Светог мученика кнеза Лазара и његове војске запечаћен на Косову да су Срби Христов народ, а не архијеретика папе кога екуменисти називају светим оцем, коме се клањају, љубе му руку и позивају у Србију.
Децу лечиш просећи милостињу преко СМС порука, по контејнерима све више гладних храну траже, велики број избеглица који су остали без ичега још увек држе по колективним шупама, а ти се дивиш криминалцима и старлетама на власти који те покрадоше и твоје богаство продадоше.
Отпадници од Бога и рода, дахије из Београда и разне аге по градовима су ти узели све, слободу и право, а земљу распродаше и поделише да би од тебе опет рају направили. Остало је још да уведу право прве брачне ноћи. И то би увели, али је проблем код ововремених дахија и ага што су многи од њих настрани, меркају наше синове, па и малу децу.
Живиш у земљи за коју су часни преци дали своје животе да би била слободна, а коју данас екуменисти и евроунијати претварају у велики резерват за уништење и сатирање једног од најстаријих и најчаснијих народа на свету, народа Србског!
И…
Ево ја сам те подсетио на само део страшне стварности, коју ти свесно или несвесно нећеш да видиш и све покушаваш да гледаш онако како ти то приказују кроз медије “Великог брата“. Дошао је тренутак да ти поставим питања.
Што ћутиш Србине брате? У шта верујеш, чему се надаш? Да ли си заборавио прошлост? Знаш ли ко си, одакле си и куда идеш? Да ли живиш за тренутак задовољства, не размишљајући шта ће бити после тога? Да ли имаш још вредности са којим нећеш трговати или је све на продају? Има ли у теби капи прадедовске крви?
Много питања брате Србине, а ти одговора немаш. Не, то што си спремио као одговор, то је само лаж којом умирујеш савест. Уместо да сада погнеш главу, јер одговора немаш, ти се буниш и гордиш, сматрајући да су та питања само провокација и одговор на њих, ма какав био, нема значаја за твоју будућност. Иако ти трунчица преостале твоје савести нешто говори да сам у праву, ти ипак настављаш.
Кажеш верујеш у Бога и славиш славу, и то је доста. Јадна је твоја вера брате Србине, кад се Бога сетиш више када псујеш, него у молитви, а у храм идеш једном годишње да однесеш колач и жито за славу. За пост си чуо, али не постиш. Понекад се догоди да постиш неколико дана да се причестиш обичаја ради, не знајући шта то значи, а о покајању нема ни помена. Ни да се прекрстиш не знаш, јер то што радиш је млатарање рукама и ругање Часном Крсту.
За претке кажеш: њих више нема и била су то друга времена. Тада је то могло тако, а данас морамо да правимо компромисе и да будемо прилагодљиви да би опстали. Да су наши преци били мудрији и сили се приклањали било би нас више, а и данас не би нас мориле ове муке. Сила је то, а против ње се не може.
Још се нисам ни освестио од оваквог размишљања, а ти Србине настављаш.
Шта би нам фалило да смо са папом унију правили, не би било толиког страдања у 20 веку. Да је Лазар био мудрији, па се са Муратом договорио боље би нам било. Видиш како Карађорђе хтео главом кроза зид, па без главе остао. Милош Обреновић водио “мудру“ политику, па је Србе сачувао и државу нам поново донео. А и шта нам је фалило док је Тито владао, имали смо свега, кућу да направиш, па и на море да идеш. Данас нам Европа нуди благостање, посао, паре-кредите, напредак, путовање без визе, а ми се бунимо што морамо неке услове да испунимо и да се нечег одрекнемо. Па ваљда нисмо само ми у праву, а цео Запад луд. Запад је моћна сила, а против ње се не може.
Сада је доста брате Србине, ако смо уопште браћа, јер мојим венама тече крв Лазарева, Карађорђева, а твојим тече крв Вука Бранковића и Милоша Обреновића, којима је једино било стало до себе. Лазар и Карађорђе се жртвоваше за спас Србског народа и Царство Небеско, да би сачували веру и да не би остали вечито турска раја. Вук Бранковић и Милош Обреновић издадоше и убише да би земљом владали и своје личне интересе остварили. Нажалост, данас су у Србији на власти потомци Вукови и Милошеви (Обреновић), па нас уче како Вук није издао, а Милош је својом “мудрошћу“ изборио независност Србије. А то чине да би своје издаје и своја убиства оправдали.
Заменио си црвену звезду петокраку (комунистичку) са мноштво жутих звезда петокраких (ЕУ), а идеологија је суштински иста, служење сатани. Постао си безлична маса коју обликују како коме одговора. Полудео си Србине од греха, постао си зомби и идолопоклоник “Великог брата“. Одрекао си се и Бога и рода, дотако си скоро дно са којег повратка нема.
Ако ниси спреман без страха и компромиса да браниш своју породицу, своју земљу и право на слободу, ако си себичан и живиш у заблуди да ће те неко други ослободити, онда ти нема опстанка и не заслужујеш да будеш ништа више од обичног роба који је умислио да је слободан. Ево Србине, клекнуо сам на колене и са сузама које се сливају низ лице, због бола од црне садашњост и још црње будућности Србскога народа, молим те уразуми се, сети се да си скупо плаћен крвљу Христовом, молитвама и сузама свих наших Светих и послушај шта ти твоји свети оци кажу:
“Срби народ мој, Христови су, а не папини! Само слога Србина спашава!“ Св.Сава
“Не заборављајте ни за минут, да Божије око стоји над вама и гледа дела људска. Зла се не бојте, ако правду творите. Ако сте згрешили, кајте се, кајте се брзо, да вас смрт не би застала у реху. Покајнике Бог љуби и све им прашта. И оставља имена њихова у Књизи Живих, која ће се прочитати на Суду Христовоме, кад Христос поново дође да суди свим живима и мртвима.… Нека се свако врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе; да га неби поклопили језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом. Нека се свако ко је српски родољуб, труди (пашти) да задобије Царство Небеско, којим се једино може одржати Царство земаљско на дуже време.“ Свети Николај Жички
“Срби кренули за Европом, за културом, за модом. Гле, како је тужна земља Србија, како је мрак попао земљу Србију. Каква тмина! Каква помрчина! Где су Срби? Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало… Србија је сусед Европе, али није Европа. Нека помогне Европи, ако хоће и може, али нека се не улева у Европу и не губи у Европи. Речју: нека буде с Христом, нека се хвали Христом и ничим више, па ће се небесна светлост просути пред њом на путу. И знаће куда иде. Видеће свој прави пут. Нека прославља Христа од сад као и до сад, и неће се постидети. Нека је од Христа Србији милост, а Христу од Србије слава и похвала на век века. Амин.“ Преподобни Јустин Ћелијски
“Нисмо бирали ни земљу где ћемо се родити ни народ у коме ћемо се родити ни време у којем ћемо се родити, али бирамо једно – да ли ћемо бити људи или нељуди... Живот треба осмислити по вери, угледајући се на претке и учинити све што можемо за добро свог народа и читавог човечанства.“ Блаженопочивши Патријарх Србски Павле
“Ако се ми као народ вратимо Богу кроз покајање, ако пригрлимо своју веру и свој Закон Божији, онда ће и Бог бити са нама и онда ће Бог уклонити ова страдања, ове невоље кроз које пролазимо, нарочито ми на Косову и Метохији и даће нам Господ по милости Својој и слободу и правду и бољи живот и мир међу собом и мир са свима. Али, пре свега треба ми да се измиримо са Богом и сами између себе јер сваки грех наш јесте, у ствари, непријатељство према Богу.“ Блаженопочивши владика Артемије
“Што ћутиш, ћутиш, Србине тужни?
Протљај очи! Слава те зове…
Грешниче тешки, тржи се, тресни
ланцем о земљу! Нек мине мрак!
Нек душман види, нек душман чује,
да Срб још живи, да је јунак!“ [1]
Учинимо што до на стоји, остало ће Госпо дати!
Раб Божији Горан Живковић
[1] Део песме “Нек види Душман“ песника Владимира Васића (1842-1864)