Степинац и прождирање Срба
,,Страшну најаву геноцида Срби су добили са највишег места. Папа Пије XI после обарања Конкордата од стране СПЦ, у службеном гласнику Ватикана „Oservatore Romano“ 17.12.1937. године практично најављује будући српски погром: „Доћи ће дан а волео бих да то не морам казати, али сам дубоко уверен – доћи ће дан када неће бити мален број душа које ће зажалити што нису широкогрудо, великодушно и активно примили велико добро као што је оно, што је заступник Исуса Христа (значи он, папа – Р.Г.) нудио њиховој земљи…“.
Тај србоцид је у клеронацистичкој НДХ обухватао биолошки, културни и духовни геноцид, што је академик Динко Давидов назвао Тотални геноцид. Остатак недокланог српског народа са простора НДХ листом је оптуживао представнике Римокатоличке тзв, цркве за своја страдања.
Једно од најпотреснијих докумената о том „удруженом злочиначком подухвату“ и улози Римокатоличке тзв. цркве у усташком животињском дивљању, стиже од италијанског генерала Александра Лузана, који у писму Дучеу о стравичном злочину у Пребиловцима сведочи: „На вечну срамоту наше, римске цркве – и један божији човек, један жупник, у свему томе је учествовао…“.
Да je плански смишљена и систематски спровођена акција против СПЦ и српског народа била базирана на претходном споразуму са Римском куријом, јасно се види и из једног акта Конгрегације за Источну цркву у Риму од 17. јула 1941. године упућеног Загребачком надбискупу. У овој Конгрегацији између осталог пише, да у Риму очекују велике успехе, “на обраћању неуједињених (тј. православних Срба у Хрватској) у покорност папи”, да je католичка црква захвална Загребачком надбискупу на успесима у досадашњој његовој акцији на покатоличавању Срба, уједно подстичући Степинца и његове бискупе да наставе рад на правилном развоју католицизма “пошто сада постоје толике наде за o6paћaње несједињених.”
У ПИСМУ ПАПИ ПОТВРЂУЈЕ ДА ЈЕ 244.000 ЉУДИ ПРЕКРШТЕНО!
Овај акт је састављен у Риму непосредно после посете поглавника НДХ др. Анте Павелића папи Пију XII (Пије XI се упокојио 1939. године и његов наследник био је Пије XII), у тренутку кад су српски народ и СПЦ били стављени изван закона. Степинац у једном писму папи наводи да је укупно 244. 000 људи прекрштено. Вероватно само Каптол и Ватикан знају тачан број, међутим, по неким показатељима и подацима појединих високих римокатоличких великодостојника, у клеронацистичкој НДХ прекрштено је преко 350. 000 лица.
О потпуној симфонији световне и ,,духовне” власти, то јест Павелићевог режима и Степинчевог клира, сведочили су и поједини Хрвати, бивши свештеници тзв. Римокатоличке цркве. Хрватски књижевник Ђуро Виловић, као бивши свештеник тзв. РКЦ одлично је познавао њено унутрашње устројство и рад свештеника и фратара између два рата, па у свом делу ,,Крвава црква” пише: ,,Хрватски попови и фратри, дали су усташком покрету за време Југославије несразмерно више и издашније у громорним беседама са олтара, проповедаоница, исповедаоница, конференцијских столова разних црквено-религиозних организација – него се то било каквим опипљивим документима даде утврдити. Тај је њихов усташки рад широк и многострук”.
Велики историчар Виктор Новак, овако је окарактерисао ту симфонију римо-католичанства и усташтва: ”Учествовање католичке цркве у усташком покрету дало му је пред широким масама сигуран изглед легитимитета… У својим сазнањима о усташтву често не можете разликовати што је усташко, а што клерикално, што је клерофашистичко, а што католичко. И странцу који би се нашао у НДХ за тих година окупације, морало је бити јасно да се у тој НДХ није нитко, ни једна странка, ни један друштвени ред, није толико ревносно залагао за усташтво као католичка црква”.
ПОСЛАНИЦОМ ОД 28. АПРИЛА 1941. ГОДИНЕ СТЕПИНАЦ ДАО ЛЕГИТИМЕТ ЗЛОЧИНАЧКОЈ НДХ
Већ 12.априла у поподневним часовима Степинац са пратњом у Банским дворима посећује и Славка Кватерника, да би му изразио своје најбоље жеље за срећу, бољитак и напредак хрватског народа у самопроглашеној држави НДХ. Степинац ће 16. априла 1941. године, одмах по доласку у Загреб посетити и поглавника НДХ Анту Павелића, пружајући му своју пуну подршку. Својом посланицом од 28. априла 1941.године, дао је Степинац пуни духовни легитимитет нацистичкој НДХ и као син хрватског народа и као првосвештеник „свете цркве“.
Питате се какве ово везе има са комунистима?
Комунистички, Титов покрет је много усташа тј. Хрвата преузео и прозвао партизанима те су тако наставили свој крвави, геноцидни пир над српским народом и после рата. Многи су били распоређени по српским земљама и вршили убиства над истакнутим, недужним Србима заједно са комунистима. Касније су за то бивали награђени титулом тзв. народних хероја и примали огромне пензије и уживали почасти. Која иронија, награђивати крвнике. Такође, за време комунистичке, Титиве Југославије католичка црква је несметано обављала свој рад док је српска православна црква уништавана, подривана, прогањана, почевши од свештенства, које је немилосрдни убијано. Само у ЦГ од 200 свештеника убијени је 182, заједно са владиком Јоаникијем и то на најсвирепији начин. Српски народ је кришом славио славе, обављао крштења… (моје лично крштење је бико тајно) због страха од одмазде док су катедрале биле пуне (опет ја видела лично у Загребу, Карловцима итд).
Дакле, ради се о организованом, заједничком подухвату Ватикана, страних сила и комуниста о уништавању српског народа што кроз свирепа убиства, што путем покатоличавања. На овај начин је, на простору данашње Хрватске, српски народ избрисан са лица земље. Душе које су успеле да преживе (или намерно остављене да преживе) су превођене у другу веру, католичку. Дозвољен им је живит не због људскости већ због монструозне замисли стварања нове нације од српске крви. Извршен је двоструки злочин. Да све буде још горе, деведесетих година, подивљале усташко-хрватске хорде, су поновиле злочин и успеле да и оно мало Срба побију и протерају. Сада су у злочинима учествовали и потомци покатоличених Срба, преживеле деце из Јасеновца коју су смештали у усташке породице, и постали Хрвати.
Данашња Хрватска држава је директни наследник нацистичке НДХ. Наследник и настављач једног од најсвирепијих и најобимнијих геноцида у историји човечанства! Комунистичка Србија је учествовала у злочинима и након завршетка рата наци хрватске злочинце не само да није казнила већ их је дебело наградила и обезбедила им лагодан и богат живот. Данашња Србија ћути. Власт, па чак и врх СПЦ, је у љубави са Хрватском и позива папу да дође у Србију. На челу Владе је унука усташког сатника Стјепана Брнабића, Ана Брнабић. Зашто онда чуди што је суспендован наставник који се поноси српством?
Процес се само наставља и питање је дана када ће Ватикан потпуно узети Србију под своје и испунити вишевековни циљ. Постоје лоша и добра вест. Лоша је да је остало мало времена а добра да смо разоткрили план и свесни смо шта нам се дешава. Који ће бити наш следећи корак?
Иначе, Степинац је био осуђен на 16 година затвора али је на мистериозан начин пуштен у кућни притвор. Од стране Ватикана је проглашен за кардинала 1952. године. Умро је у топлини свог дома 1960. године. Папа Јован Павле II га је 3. октобра 1998. године прогласио за мученика и беатификовао у Марији Бистрици код Загреба. Наравно, за своје заслуге, зверских убијања Срба и покатоличавања српске сирочади. За прождирање Срба!
Аутор: Невена Татић Карајовић
