Ставимо Христа изнад мање битних ствари и полуистине
Малобројни Срби који црквено живе, најчешће се баве мање битним стварима у црквеном животу (типа календар, редовност причешћивања и исповести, улога бадњака, пост, дружење на агапама, хорови и фолклор црквених празника). А оним што је најбитније у Цркви (догмама) – врло мало или нимало.
Зато, да се подсетимо шта су Патријарх Иринеј и сви епископи СПЦ (сем Владике Артемија) урадили на ЦИА-НАТО “Сабору“ на Криту 2016. под гвозденом палицом глобалистичког гаулајтера – лажног Патријарха Вартоломеја. ЦИА је заиста обезбеђивала “Сабор“. Веровали ви то или не!
У тексту са линка ког прилажем, наћи ћете у фуснотама све официјалне изворе Критског “сабора“ у којима се налазе сви јеретички екуменистички документи. Кога занима, имам и скениране потписе епископа СПЦ.
Пре свега, имајте у виду да је Вартоломеј са сваком од Помесних Цркава пре Крита договорио да је само потпис патријарха дате Цркве битан за валидност одлука, потпуно је небитно колико је осталих епископа потписало или не. Дакле, Варти је договорио да патријарси говоре и потписују у име свих епископа њихових Помесних Цркава, потписи осталих епископа могу и не морају да постоје, сасвим свеједно. То значи да није потписао само онај епископ који је јавно изашао и јавно осудио како Критски “сабор“ и његове одлуке, тако и његове потписнике. И који је прекинуо да помиње име свих оних који нису тако поступили, све док такви не промене понашање. У СПЦ сем владике Артемија, таквог нажалост још нема. Дакле, потписали су и наводни ревнитељи попут сремског Василија или банатског Никанора. О осталима не вреди ни говорити.
А онда ћу наредних дана о томе које би кораке требало да предузму верујући у другим Епархијама СПЦ како би минирали потпис СПЦ који стоји на Критском “Сабору“ и тако сачували нашу Помесну Цркву од пузајућег пада у тоталну апостасију, заједно са Епархијом рашко-призренском у егзилу која већ то чини.
То што екуменисти по парохијским храмовима уче народ да Цркву “ни врата пакла неће надвладати“ је полуистина. Црква као делом и небеска установа никада не може бити уништена јересју, али Помесна Црква на земљи итекако може да пропадне. Римска и Јерменска Црква су некада постојале као православне, али су због јереси својих главешина и пасивности народа одавно престале да буду Цркве и постале само јеретичке синагоге.
Зато, српски народ не би требало да се пеца полуистинама и патетиком. Ако је један паганин Аристотел могао да каже да му је истина држа од Платона (иако му је и Платон био драг), зар је могуће да је савременим Србима дражи парохијски свештеник, друг из хора, лепо осликани храм, удобан конак и гурманска агапа од Христа?
Делујмо мужевно у овом тренутку и ставимо Христа изнад сваке патетике и полуистине, исто онако како су радили наши преци.
Аутор: Марко Пејковић
