Старац Пајсије Олару: Сви који умиру заборављају овај живот

Старац Пајсије Олару

Не желим вам овде на земљи ни славу ни било шта што је пролазно, јер нас све то води у погибао. Али, творећи вољу Господњу, имаћете и овде доста користи, и загробно ћете имати вечно блаженство.

Имајте страх Божији и свакодневно постављајте добар почетак.

Који сте храмали, исправите се, а који нисте храмали, владајте собом благодаћу Господњом, да не бисте пали, јер није тако лако живети, али је јако тешко умрети. Сви који умиру заборављају овај живот и у часу смрти виде пред очима само што су учинили, добро или зло.

Једном сам се затекао крај постеље неприпремљеног човека, који се мучио да умре, и викао је к мени обезнањен: ”Не остављај ме, оче Пајсије, не остављај ме!” Настојао је да утекне и викао: ”Не остављај ме, оче Пајсије !” И умро је. Бог нека му душу прости !

Један, који је био одавно болестан, умро је тако лепо! Исповедио се, причестио, и захтевао је да га замонашим. У четвртак сам га замонашио на његовој паћеничкој постељи, и у суботу је отишао Господу. Али пре смртног часа послао ме је да позовем духовника како би му прочитао молитве при исходу душе. Затим је рекао: ”Упалите свећу! Брзо, свећу!”

– Упалио сам му свећу и хтео је да му је држим. А он ми је рекао: ”Нека, оче Пајсије, држаћу је ја.”

Држао је у својим рукама неколико минута. Погледао је налево и престрашио се. Затим је погледао надесно и порадовао се мало. На крају ми рече: ”Оче, угаси свећу јер имам још мало.”

Дошао је духовник и прочитао му молитве на исход душе. Било је у свитање. Сакупило се више њих око монаха Гервасија, јер се тако звао. Запалио сам поново свећу, заискао је опроштај од свију, дубоко је удахнуо и предао свој дух с миром. Ето монаха припремљеног за смрт за само три дана. Бог нека упокоји са светима оца Гервасија. Био ми је ученик.

Старац Пајсије Олару – “Духовни савети за спасење”

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!