Старац Пајсије Критски: О Украјини и Турској
Браћо и сестре, овде смо на Светој Гори са старцем Пајсијем Критским.
-Акције везане за понашање Турске. Народ се пита шта ће бити, Геронда?
– Гледајте, немојте ништа повезивати са Турском. Ђаво само жели да понављате и говорите само о Турској уместо о Исусовој молитви. По Светом писму Цркве, када нас Турци нападну, умешаће се светлокоси народ. Верујемо да су то Руси, који су сада братоубилачки прогоњени, убијајући себи сличне, хришћани, и Руси и Украјинци. Ови плавокоси после нападају Турке. Трећина (Турака) ће се покрстити, трећина ће пропасти, а трећина отићи. Турска неће моћи да понови оно што је урадила у земљама Грчке, она злодела која је чинила за време турског јарма. Чим покуша да нападне, биће уништено. Не бој се, ђаво нас надахњује страхом, да се не молимо, не исповедамо. Да причам само о Турцима. Они немају моћ. О овом рату се прича од 1990. године, сада је скоро 2023. године. Рат још није почео, јер Господ то не дозвољава. Све ће се десити по плану Господњем, а не по нашем. Пошто сада почиње, нећемо се спасити. Морамо се покајати, а ако се покајемо, онда неће бити рата. Предсказања говоре о рату, нигде се у предвиђањима не каже да Турци имају власт. Каже се да ће се трећина крстити, трећина пропасти, а трећина отићи.
– Геронда, људи су забринути, гледајући данашње догађаје.
– Забринути су јер немају духовни живот. Покушавају да спасу своје тело, иако су већ упропастили своју душу. Не знају ни за своју душу. Они не познају своју децу, а деца не познају своје родитеље. Људи се морају променити, покајати се за своје грехе, причестити се. Вратите се својим коренима, сетите се корена, традиције.
– Да ли је лако људима да се промене, Геронда?
– Како не, ако се сећају традиције? Грци су били најобразованији народ. Где су наши филозофи, где су људи који доносе светлост? А сада смо постали најгори од свих. Постали смо најнекултурнији. Морамо се покајати да би нам Господ помогао.
– Геронда, куда се крећемо, куда идемо?
До краја, зар не видиш? Живиш у свету и питаш монаха. Не видим ништа светско. Све је уништено, оскрнављено, зар не видиш?
– Ви, као духовни човек, Геронда, шта видите?
– Духовно видим да су сви отишли од Бога, не прихватају Христа. Видите како су напустили Цркву. Људи се рађају да употпуне војску Христове источне Цркве, да постану војска богоугодна. Ако је лек, онда је Богу угодно. Ако је полиција, онда је Богу мило. Ако образовање, онда богоугодно. Не, све је изнето из канцеларија – иконе, крстови и остало. Све забрањено. Не смеју ни да изађу напоље. Тада су власти својом одлуком, неки сатанисти, поступили по свом декрету – неки су рекли – да се не причешћују Светим лажовом. Она је сама Христос, — Један је Свет, један је Господ, Исус Христос… Све су оскврнили, зар не видиш? Где је права Црква? – Ускрс славе са јеретицима, са неверницима. Где је била наша Црква на Велику суботу?
– Идемо ли ка уједињењу цркава, Геронда?
– Ко хоће нека се креће. Ја нећу отићи. Нисам узео никакав ИНН, не помињем их после Критског сабора, настављам своју борбу, као и раније. Као и свих ових 46 година колико нисам изашао у свет, чим сам упознао Христа, седим и чекам Га. Све ће бити како је Христос рекао. Тамо после помена јеретицима који су примљени, видите, избио је рат у Украјини. Заједничко општење са јеретицима – знате ли шта ће уследити? А ко за њима иде, пасти ће и бити бачен у пакао. Пастири су постали јеретици. Како ћете се тад спасити?
-Ко, Геронда?
– Овај, Епифаније, који је Украјинац. Ако се с њима побратимиш, онда си са њима једно. Забрањено је општење са јеретицима. Или постаните једно са њима. На крају времена, Црква ће следити Звер. То су католици. Промењен у папски календар 24. децембра. Пали су у јерес. Не можемо да их следимо. Ја ћу ићи за Христом. Он је Истина. Данас, и у век векова. Амин. ја ћу умрети за њега. 46 година нећу се померити са овог места. Ево мојих канона, правила. И Бог је са мном. Нека свако почне од себе и види разлику.
-Геронда, како се осећаш после 46 година боравка овде у ћелији?
– Велика радост. Знам где живим. Ово је мој свет. Ово је сан, а не живот. Други свет, заувек и заувек, диван. И ово није сан, већ стварност. Нема потребе, нема промене годишњих доба, увек је пролеће, одећа је непролазна. Тамо ћемо ићи, тамо је живот, а овде је смрт. Хајде да се спремимо. Сада представљамо војску Христову. И испите полажемо у земаљској Цркви. После смрти, идемо на место које је припремио Христос. Тестирани смо, полажемо испите за проверу. Овде је смрт, а тамо је живот. Овде је тама, а тамо је светлост. Постоји пристаниште. Тамо ћемо се обући у Светлост Божију. Нема живота на овом свету. Постоје две Цркве Христове – земаљска и небеска. Ко може достићи тај живот? Као у школи, ко је држао лекције, положиће испит. Наравно, не постају сви ванредни професори…
– Хвала ти, Геронда.
Извор: Православље живот вечни – https://nasledie77.wordpress.com
