Istorija

Šta se tačno desilo na njivi kod Starog Grackog niko sem dželata ne zna

Šta se tačno desilo na njivi kod Starog Grackog niko sem dželata ne zna. Da li su žeteoci opkoljeni, pohvatani pa streljani, da li su pobijeni u brzom napadu, jedna od verzija koju u selu pominju jeste da su ubice bili presvučeni u uniforme KFOR-a
Godišnjica krvave žetve u Starom Grackom: Slavica je na današnji dan izgubila brata, oca i stričeve© TANJUG/ DOPISNIK KIM/bs

„Brata Novicu koji je imao samo 17 godina i tri dana kasnije trebalo je da napuni 18 i oca, stričeve, poslednji put videla sam 7. jula, na Jovandan, na našu slavu. Iz Gračanice tog dana smo suprug i ja na veliki rizik otišli do sela, do Starog Grackog, ovde je tih dana situacija bila jako teška. Nešto me vuklo tog dana tamo, kao da ću poslednji put da ih vidim. Bili smo na slavi, posedeli, ispričali se, videli se, i to je bilo poslednji put. Pobijeni su, masakrirani u petak, u ponedeljak je Novici trebalo da bude rođendan, u sredu je bila sahrana, bio je dobio poziv za regrutaciju…“

Ovako se u razgovoru za RT Balkan poslednjeg susreta sa ocem i bratom na 24-godišnjicu masakra žetelaca u Starom Grackom seća danas Slavica Janićijević Popović koja je tog tragičnog dana izgubila i oca i brata i dvojicu stričeva, komšije, prijatelje iz sela, kumove.

Nema dana, kaže, da ih se ne seti, najteži su joj ovi, julski dani, kad krene žetva, kad vidi kombajne, kad vidi ljude po poljima, tada je njene rane posebno bole, kao živa vatra.

„Nije tog dana nevino ubijeno 14 ljudi iz sela, tog dana ubijeno je 14 porodica, uništeno čitavo selo… Svaki dan je nova bol, nova patnja, i tako 24 godine“, priča danas Slavica.

„Njive na kojima se zločin desio i koje su na oko kilometar od sela, niko više ne obrađuje, od tog dana niti ih ko kopa, ni ore, niti seje niti sa njih šta žanje. Od tog dana u te njive više niko ne ulazi. Jednom smo, KFOR nas je pratio, otišli do tog mesta gde su naši pobijeni, i više nikad“, kaže Slavica.

Vest o stravičnom događaju, o tragediji koja je zadesila njenu porodicu, da njenih oca, brata koga je volela kao oči u glavi, stričeva nema, dobila je, kaže, te noći, tek u tri ujutru narednog dana, jer, u selu nisu imali telefonske veze da jave šta se desilo.

Posle tog dana čitavo selo bilo je u crnini, priseća se i danas Slavica tih teških i preteških dana.

„Ne znaš koga više da žališ, rođenog brata, mog Novicu, oca Momčila, stričeve, komšije iz sela, rođake, kuma… Svi smo se znali, družili se… Sa Odalovićem smo izlazili u grad, šetali po selu, svi smo u selu živeli kao jedan, kao jedna duša, danas, na žalost, tih dobrih ljudi više nema. Kum je izbegao iz sela gde sam i ja rođena, gde smo živeli, tamo su nam zapalili kuću, zauzeli našu zemlju da je oni rade. Za ove 24 godine ne smemo tamo da odemo, plodove naše zemlje tamo drugi ubiraju. To je selo Krajište, tamo sam rođena, tamo sam kršena, a otac je u Starom Grackom pravio kuću da bismo kad pođemo u školu mi deca bili bliže gradu, a kući u Krajištu mislio je da se vrati pod stare dane, sa mojom majkom, da tamo žive“, priča Slavica

I sve ono što se dešavalo posle ubistva 14 nedužnih ljudi, posle stradanja čitavih porodica, za Slavicu je jedna velika, ogromna rana na srcu.

„Onog Kušnera u selu smo videli samo na dan sahrane, i, nikad više se nije vratio iako je tada obećao da će svaki kamen da prevrne da nađe ubice. To je jedno zlo, želim mu goru sudbinu od moje. Samo toliko mogu da kažem. Meni je danas ostalo samo da stalno i iznova podsećam na naše nevine žrtve, na mog brata, oca, stričeve, na ljude iz sela. Možete samo  zamisliti kako mi je bilo kad je doneta odluka da se obustavi istraga o zločinu, da prestane potraga za ubicama“, kaže Slavica.

Podseća da je tih dana, po povlačenju srpske vojske i policije sa Kosova i Metohije KFOR bio zadužen za bezbednost Srba na Kosovu.

„Britanci su bili u Lipljanu, pet dana su naši iz sela išli na žetvu i tražili pratnju, i tog dana su otišli, tražili pratnju, iz KFOR-a im je rečeno – `idite vi, radite, završavajte vaše poslove, mi ćemo da vas obilazimo`, u stvari, nikad nisu ni došli da ih obiđu“, kaže Slavica.

Danas je, dodaje, uverena da su i Britanci krivci za zločin u Starom Grackom zajedno sa počiniocima.

„Niko ne može da mi  zabrani da kažem da su i oni krivi, da su odgovorni, osećam da jesu. Da su im dozvolili da to urade. Posle tog su oni došli, prvi bili na uviđaju, mi nismo glupi, znamo kako bi trebalo da se radi uviđaj, znamo da je neki trag morao da ostane, da su morali da ga pronađu, kako u svojim državama počinioce odmah pronađu, a ovde ne mogu decenijama. Bio je ovde jedan stranac, želeo je da pomogne, krenuo je da radi, ali, odmah je ispraćen sa Kosova„, kaže Slavica.

Jezivo boli, nastavlja, i što ljudi iz Starog Grackog nisu tog dana samo pobijeni, oni su, kaže – „masakrirani“.

„Ljudi to ne znaju… Paljeni su im oči na auspuh, udarani su tupim predmetima po glavama. O tome se ne priča. Obdukcioni nalazi bili su prazni, ništa o uzroku smrti, sahranili smo ih u metalnim kovčezima, nisu dali drugačije, verovatno da ne vidimo koliko su masakrirani“, kaže Slavica.

Njen brat Novica, kaže, mnogo je voleo tu zemlju koju je radio, otac i stričevi bavili su se građevinom, Novica je mislio da ostane na zemlji, da je radi, da  se bavi poljoprivredom, da od toga živi.

Za zličin u Starom Grackom do dana današnjeg niko još nije odgovarao. Pod istragom su bila sedmorica Albanac, ali ni protiv jednog nije podignuta optužnica. Specijalno tužilaštvo u Prištini, zajedno sa Euleksom je 2017. godine obustavilo je istragu zbog nedostatka dokaza i tako stavilo sramnu tačku na ovaj slučaj.U oktobru 2007. godine uhapšen je Miljazim Bitići iz sela Veliki Alaš kod Starog zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu srpskih žetelaca. Dva meseca kasnije Miljazim je pušten iz pritvora zbog nedostatka dokaza.

Prema zabeleženim svedočenjima Srba iz Starog Grackog, porodice žetelaca koji su tog dana iz Starog Grackog otišli na njive da žanju pšenicu, počele su tog dana, 23. jula 1999. godine predveče uznemireno da zovu štab KFOR-a u Lipljanu pošto se njihovi srodnici nisu vraćali sa njiva. Iz štaba im se navodno javio neki prevodilac, Albanac koji je rekao da oni ne znaju gde je selo, da nemaju dovoljno ljudi, vozila…

Pošto na taj način nisu mogli da dobiju pomoć, neki od meštana krenuli su ka Lipljanu da lično nađu nekoga od oficira Kfora, da traže pomoć, jedan momak iz sela seo je u vozilo, krenuo ka njivama ne bi li negde usput presreo žeteoce… Nedaleko od sela naišao je na traktor na kome je bilo jedno beživotne telo pa se okrenuo i vratio nazad da javi šta se dogodilo.

Sutradan, 24. jula, Kfor je saopštio da su prethodne večeri, u 21 i 13 britanski vojnici Kfora čuli pucnjavu, da su pozvali NATO snage koje su izašle na teren i našle tela 13 Srba pored kombajna i 14-to pored traktora u blizini. Ostalo je zabeleženo i da su tela žrtava bila unakažena udarcima tupim predmetima.

 Ubijeni su Milovan Jovanović (30), braća Jovica (29) i Rade (32) Živić, Andrija Odalović (32), jedinac, Slobodan (32), Mile (39), Novica (17) i Momčilo (43) Janićijević, Stanimir (44) i Boško (52) Dekić, Saša (36) i Ljubiša (60) Cvejić, Nikola Stojanović (63) i Miodrag Tepšić (48).

Groblje u Starom Gracku na kome su sahranjeni žeteoci, meštani sela, više puta je u međuvremenu skrnavljeno i rušeno.

„Politika“ je pre nekoliko godina došla u posed NATO dokumenata iz kojih se vidi da je jedinica OVK „Fortuna“ organizovala i izvršila napad na Staro Gracko.

„Britanski istražitelji su jasno i precizno otkrili kako počinioce – tako i komandni lanac koji ide do samog vrha OVK. Glavni čovek OVK Hašim Tači, nekadašnji predsednik Kosova, položio je, pre nekoliko godina, venac na spomenik ubijenim žeteocima i žrtvama“, naveo je ovaj list.

„Iz ove šume su došli, ona je u vlasništvu Zećirovića iz sela Alaš. Tog dana je jedan Albanac čuvao stoku ovde i on je video ubice, ranije je radio kao stražar u zadruzi. Njega su kasnije našli u mrtvog u istoj ovoj šumi, bio je naslonjen na drvo. Šta mu je bilo ko će znati“, ispričao je svojevremeno za „Politiku“, meštanin Dragan Torbica sećajući se detalja kobnog dana.

„Ovde su ih skupili na gomilu, bile su tu neke rupe u zemlji, krv je bila još sveža kad smo došli… Eno, tu niže, niz polje, dečak Janićijević je ubijen, bila je pšenica u njegovoj prikolici i na njoj krv. Onda, malo gore, bio je deo tela, skupili smo ga, zakopali. Mislili smo da se vratimo, da ga sahranimo, kad nam Kfor vrati mrtve. Pomeli smo se i nismo se vratili, ne znam gde je danas to mesto, počupali su neko trnje koje je bilo pored njive…“

Šta se tačno desilo na njivi kod Starog Grackog niko sem dželata ne zna. Da li su žeteoci opkoljeni, pohvatani pa streljani, da li su pobijeni u brzom napadu, a ispaljeno je na desetine hitaca, jedna od verzija koju u selu pominju jeste da su ubice bili presvučeni u uniforme KFOR-a i da su  zato uspeli da priđu toliko blizu žeteocima…

Autor: Zoran Šaponjić

Izvor: RT Balkan

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!