Србија и србске земље

Шта се одједном променило, па је дошло до великог хапшења међу пријатељима

Спектакуларна масовна акција специјалаца МУП и хапшење “организоване криминалне групе”

Видели сте Вулина јуче. Маршал Жуков је био скромнији од њега кад је освојио Берлин. А овај је ухапсио Невољу и био на граници министарске екстазе. Неће овде бити новог Земунског клана!

Наравно, нико није јачи од државе, а она се брани Вулином коме су допустили да у име њене легитимне силе изговара бесмислице. Тако он говори, то је највише што може. Његова лексика и нечиста биографија увек су у нескладу са стањем ствари и нико ту не очекује склад.

Можда је иступ полицајног министра био део пучке забаве, или само прелудиј за наступ водеће звезде. Влада је обележила првих сто дана постојања и положила рачуне свом творцу. Неки су министри добили прекоре, неки похвале, у целини, то је тим који доноси напредак и радост. Ана, свака част, само тако настави! Ана је благо поцрвенела и рекла: хоћу шефе.

Но ипак, хапшење “организоване криминалне групе” јесте тема дана. Нисмо сазнали шта све председник зна, али оно што је рекао јавно, јесте нови извор опште несигурности. Нестајали су људи, одсецане главе и делови тела. Било је комадања и растварање у киселини. Отмице, изнуде и промет опијата, само су услов за терапије нестајања.

Шеф БИА Братислав Гашић и министар полиције А. Вулин морали би знати све о активностима криминалне навијачке групе “Принципи”

Сетимо се оног весељака, који је после неке утакмице пред камерама јавног сервиса урликнуо: Вучићу Педеру! Ма како скаредна, то је била последња опаска на рачун Владаоца изречена тамо, која није била бљутави панегирик.

После тога, навијачке хорде су постале одане, њиховим хорским речником су се бавили батинаши. А они су их дресирали. Вође чопора су водили послове, зато су и били вође. Сукоби међу навијачким групама стављени су под контролу, а рад у подземљу постао је легалан.

Одакле долази и докле сеже моћ Хркаловићке

Председник, као навијач Звезде, уз помоћ хулиганских трупа постао је омиљен и код Партизанових Јањичара (са ’њ’ наравно). После убиства Александра Станковића (Сале Мутави), Јањичаре је наследио Вељко Беливук. Исти тај Невоља је касније формирао групу Принципи.

Др Дијана Хркаловић до скора најближа сарадница бившег министра полиције А. Стефановића

Моћна жена у МУП-у, Дијана Хркаловић, била је прилично блиска са Мутавим, и тешко је поднела његову смрт. Kао и тадашњи министар полиције, Неша из Београда, као и читав врх режима, уосталом. Његова смрт могла је да наруши ровиту навијачку стабилност и лојалност некадашњем хулигану.

Веза врха полиције са убилачком верзијом криминала, није уздрмала никога. Нико није трагао за прљавим значкама у МУП-у. Они са чистим биографијама (Слободан Миленковић, на пример, инспектор који је ухапсио Kолувију) провучени су кроз дисциплинску тортуру и ућуткани. Дијана је из министарства отишла можда сама, а можда и по наговору свог моћног ментора. Њена памет није спорна, ко зна шта све јесте. Лако је одбранила докторат из психологије, али не на Мегатренду. Непознати су њени путеви. Мало је вероватно да је она била претерано блиска са једним Вељом Невољом, није то иста класа.

Беливук, од сирове снаге за подршку, постао смртни непријатељ режима

Али, по тврдњама владиних таблоидима нашла се на истој страни са њим и осталима који су наводно прислушкивали Вучића и његове ближње, а наводно је стекла моћне пријатеље у водећим црногорским клановима. Радила је Вучићу о глави, тако се тврди. Нико не зна одакле долази и докле сеже њена моћ, настала пред разумевањем потресне инфериорности српске елите. Можда се, видећи пред собом гомилу мамлаза, окренула и отишла на другу страну. Где је та страна, можда не зна ни она сама.

Вође клана: Вељко Беливук, Веља Невоља и Марко Миљковић Маре

Не зна се како је Невоља, од сирове снаге за подршку, постао смртни непријатељ режима. Мало је вероватно да је он вођа било чега. Можда је само јавно лице криминала, онај сегмент који потврђује везу између власти и мафије. Вођа мафије, ако такав постоји у илегали, није ухапшен, нити ће бити, он је скривен у сивој зони такозване дубоке државе.

Шта се одједном променило, па је дошло до великог хапшења међу пријатељима? Зар је могуће да нико није видео шта се све догађа у београдском подземљу, које је било потпуно отворено и деловало без икакве задршке, сигурно пред инертном полицијом и моћним заштитницима.

Делатност Веље Невоље не индукује заверу против Вучића. Та група је само видљива инфекција, замашни чир изникао под негом полиције, онда се “отргао контроли” и почео да расте. Али, режим своје озбиљне противнике није тражио међу убицама, него међу ђиласима и новинарима.

Тренутак привођења Вељка Беливука на стадиону фудбалског клуба Партизан
Вучић страх није могао да сакрије

Много је већа опасност невидљиви обрачун далеко опаснијих људи од Невоље око поделе плена. Режиму не прети група сурових убица и релативно ситних мафијаша, него групације које вуку конце иза завесе, имају довољно пара и мозга да препадну такозвану политичку елиту и да јој озбиљно конкуришу у лукративним пословима.

У самом срцу режима има неколико сукобљених кланова. Страх од тога председник није успео јуче да сакрије. Због тога је покушао да заштити Дијану Хркаловић од медијског прогона. Она је његов проналазак.

Да ли је у питању препад криминалних структура на такозвану политичку елиту

Где је сада Хркаловић, и због чега страх од ње не престаје? Kолико зна и где чува своје тајне? Шта она и Небојша заједно крију? Шта је то што још не зна нико а могло би да поруши све њих?

Јуче је држава, од које нико није јачи, ухапсила део себе, јурећи свој реп. У великом страху да на ред долази глава.

Аутор: Љубодраг Стојадиновић

Извор: https://direktno.rs/kolumne/332751/ljubodrag-stojadinovic-kolumna-hapsenje-velja-nevolja.html

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!