Шта је опасно у индустријској храни и води?
Данас у куповину треба ићи са лупом у једној руци и телефоном у другој – састојци јела пишу сe нечитљивим минијатурним словима, а ако и успете да прочитате од чега је саткана намирница коју намеравате да унесете у тело, онда су појмови неразумљиви и треба вам Интернет да би знали који број Е значи шта, који емулзифијан, колорант, јесте опасан, а који не. Замке, преваре и рекламне обмане су безбројне.
Ево неколико најбруталнијих истина о агро-алиментарним мафијашким подметачинама.
Соја
Соја садржи у себи изофлавоне који постају природни женски хормони, фитоострогени, у физиолошким процесима – то су хормонски пертурбатори. Пертурбатори могу да да уруше квалитет сперме код мушкарца и да феминизују одрастајуће дечаке, да подстакну раст груди и спрече нормалан развој мушких полних органа. Kод девојчица изазивају прерани пубертет, поремећај циклусa, смањење сопственe производњe острогена (feedback-regulation) и редукцију фертилитетa.
Неверовантан експоненцијалан пораст стерилитета и LGBT заједнице на Западу се поклапа управо са почетком масовне продукције соје и њених продуката. Да ли је то индустријски наметнут, програмиран стерилитет, мушки homo-/асексуализам, морали би научници да се изјасне.
У рекламама за сојине деривате се констатно истиче њен високи процент протеина и чак се представља као замена за месо, што је у најмању руку криминално, с обзиром на погубно дејство хормоналних пертурбара на фертилитет. Месо и месни производи се не замењују сојом, него јелима која садрже
-сочиво које има 25% протеина и 7 пута више гвожђа него месо (треба га јести са витамином Ц, свежом паприком или кивијем),
-пасуљ (22% протеина)
-грашак
-леблебију
-киа семе
-орах, бадем, лешник… од којих се лако праве млека, природна, без индустријалних додатака (само самлети с једном урмом и водoм и процедити) или биљни сиреви (додати у самлевене орахе који су преостали при прављењу свежег биљног млека, маслиново уље, со, бибер, кари…)
…
Иако је узгој генетски промењене соје забрањен у Европи, увоз овакве не-природне биљке, GМО-соје, је ипак дозвољен. Соја и њени деривати се систематски додају у већину свих готових, индустријских јела. Aко се јела не зготове са соспствеим рукама, скоро jy je немогуће избећи. Тако, лецитин соје се додаје у чоколаде, супе, мајонезе, чипсеве, грицкалице, зготовљена јела… Протеини соје се чак гурају у месна ћуфтета, пљескавице да би се смањила цена месног производа. А како изгледају мишеви храњени генетски модификованом сојом и колико су тумори разорни под утицајем ове канцерогене биљке (1), можете да видите овде:
https://www.youtube.com/watch?v=g4M-5_qqJD4
Данас се животиње хране генетски модификованом сојом, углавном произведеном у Бразилу, где су најплодније црвенице са Монсанто технологијом потпуно затроване. Пошто генетски модификована соја не апсорбyје пестициде, бацају се на земљу огромне количине отрова који остају заувек на бразилским фазендама (поседима) гигантских величина. Дакле, сама продукција овог отрова је токсична и погубна за планету.
Сојино млеко хендикепира децу
2003. године у Израелу је избио велики скандал – педиатри су саветовали мајкама да хране децу са сојиним млеком и хиљаде деце је осталo хендикепирано. Одојчад нису моглa да развију неуро-моторне способности. Tако неприродно храњено дете не може да седи ни са годину дана, не може да пуже… Нарочито су ортодоксне јеврејске фамилије у Јерусалему биле погођене овом страшном трагедијом. Ако дете не може да расте са овим протеинима и ако не може да се нормално развије, онда они не служе ничему. Тада су све интернационалне новине говорилe о хиљадама неуролошки доживотно оштећених одојчади. Данас се само налазе трагови на Интернету о “неисправној дечијој формули“ којој је као недостајао тиамин (Б1-витамин), али није јасно зашто је фалио, ако га сама биљка поседује.
Google Вам неће дати информације о овом скандалу. Да би се добиле информације, мора се ићи преко JerusalemPost где још постоје неки подаци:
https://chareidi.org/archives5764/vayera/ababy.htm Међутим, ту пише да се грешка у дозирању витамина десила само један пут, што је немогуће, с обзиром да су деца била оштећена и пре 2003. године. Лично сам у лето 2002. године видела једно такво оштећено, десетомесечно, дете храњено сојиним млеком у Јерусалему и пратила скандал. 2005. израелски лист Wellbeingjournal пише: “Израелско министарство здравља је снажно препоручило да се потрошња хране од соје ограничи за малу децу и одрасле и да бебе у потпуности избегавају сојину формулу“: https://wellbeingjournal.com/ministry-issues-soy-warning/
Ако Mинистарство здравља Izraela потуно забрањује соју за децу и саветује ограничење употребе за ОДРАСЛЕ, КАКО СЕ ВИДИ ИЗ САОПШТЕЊА, проблем није “мањак вит-Б1“ јер би се са корекцијом овог витамина, могла деца и људи и даље хранити са сојом. Проблем је сасвим други, који је могао лако да се предвиди и спречи. Моја хипотеза је једноставна, логична и једино могућа – соја нема доста масти којe су важнијe за развитак мозга и нервног система него протеини, којиx соја има превише у поређењу с мајчиним млеком. Концентрација виталних масти је далеко мања у соји него код мајчиног или крављег млека, па мозак детета који са две године достигне скоро величину одраслог човека, не може да расте, с обзиром да је нервни систем саткан искључиво од масти. Tо су лекари морали знати. Нутриционисти, такође. Очигледно скривање овог скандала и узрочно-последичне везе, говори да се отров намерно и даље намеће свима, без разлике. Сакаћење је легално, глобално, масивно… у тишини коју доктори и научници одржавају иза својих катедри, радова и конференција.
Ниједно млеко не може да замени мајчино млеко. Алтернативно млеко не би требало да буде биљно млеко за децу испод 5 година, кажу амерички педиатри на бази два случаја (једно млеко од пиринча, једно од соје) у овом ретком раду о тој теми:
Педиатри у Немачкој саветују као најбоље млеко за замену код одојчанди магареће млеко које је најсличније мајчином.
Носите лупе са собом и кад прочитате да се “лецитин соје“, “протиен соје“, “соја“ налазe у производу, не купујте. Бојкот производа је ефикасна одбрана.
Адитиви
Шта се крије иза Е100, Е 220… ? То су хемијске супстанце без нутритивне вредности које улепшавају / бојe индустријску храну, конзервирају je да може годинама да се продаје по прашњавим полицима супермаркета, супстанце које мењају текстуру хранe, појачавају joj укус на вештачки начин… Ове супстанце су дозвољене за употребу, али нису увек безопасне и имају лимит токсицитета који је врло релативан.
Међу колорантима који боје бонбоне, сладоледе, торте, воћне сирупе / пића… се сматрају опасним, нарочито за децу и могу да изазову хиперактивитет: Е102 (тартразине, додатна опасност од алергије), Е104 (жута боја, канцерогена), Е110 (жута, канцерогена, изазива астму), Е122 ( појачава алергију на аспирин), E 123 (amaranthe, cancerogen), Е124 (црвена боја, астма, уртикариа, спречава раст детета, повећава смртност деце), E 126 (забрањен у ЕУ, узрокује тешке алергије), E127 (црвена боја, érythrosine, cancerogen), Е129 (неуротоксичан и канцироген), E131 (плава боја за храну која је забрањена у Сједињеним Државама, Аустралији и Канади), Е142 (зелена бриљантна боја S,астма, канцероген), Е154 (повећава алергију на салицилате (аспирин), Е173 (алуминијум, забрањен у Аустралији)…
Дакле, многи вештачки колоранти, могу да проузрокују хиперактивитет код малишана – е, онда, долазе психијатри, који “лече“ проблем, АDD/АDHD, са амфетаминима који имају на мозак исто дејство као и кокаин. Уместо да се колоранти забране, да се родитељи и јавно мњење обавесте, “лечење“ деце узрокује стварање једне легално дрогиране генерације чији мозгови су промењени. Насиље, криминалитет, неморал… се тако одржавају. Лекари/психијатри који у овоме учествују морају да одговарају као и они који хвале трансплантације органа без да открију да срце носи емотивну меморију (2) која се преноси на примаоца док даваоци одлазе у “вечна ловишта“ без сећања ко су и шта су… и лекари који кастрирају дечаке (син Мusk-а) и преокрећу полове, иако свака ћелија организма носи мушки или женски генетски код, морају да се доведу пред суд.
Немогуће је меморизовати све те опасности које вребају само од колораната. Зато треба увек преконтролисати на Интернету: ставити број Е и дописати реч “опасност“ или “danger“ — поред речи “опасност“ се добију споредна дејства на Google, иначе добијете само лаже. Између хиљада и хиљада адитива, ево неколико најопаснијих:
Поливинилпиролидон: Е1201 и Е1202 који се користе за густину пића, узрокују спонтане абортусе и канцер.
Дифенил Е230: синтетички конзерванс који се такође користи као пестицид, забрањен у Аустралији. Опасност по здравље: мучнина, иритација ока, алергије итд.
Аспартам Е951: широко се користи у лаким производима (пића, колачи, жваке итд.). Ризик по здравље: дигестивни поремећаји, главобоља, несаница, дебљање, бол у зглобовима, поремећаји памћења, напади панике, неплодност итд.
Цикламна киселина Е952 и Nа, C соли: синтетички заслађивач за замену шећера. Здравствени ризик: Рак (Аддитив забрањен у Сједињеним Државама 1970. године, одобрен у Канади и другим земљама.)
Сукралоза Е955: заслађивач 600 пута слађи од шећера. Ризик по здравље: проблеми са јетром и бубрезима.
Сахарин Е954 и соли Nа, К, Cа: заслађивач 300 пута слађи од шећера. Опасност по здравље: многе алергије.
Аспартам Е962 со и ацесулфам-К: слична функција као аспартам и ацесулфам-к. Ризик по здравље: погледајте ризике за аспартам е951 и ацесулфам к.
Ксилитол Е967: синтетички заслађивач признат као канцероген у Сједињеним Државама од стране Управе за храну и лекове. Здравствени ризик: проблеми са бубрезима, несвестица, ацидоза, проблеми са оријентацијом, итд.
Бензојева киселина Е210: хемијски је конзерванс.Здравствени ризик: проблеми у расту, несаница, проблеми у понашању, итд.
Ацесулфам-к Е950: заслађивач 200 пута слађи од шећера. Био би опаснији од сахарина и аспартама. Здравствени ризик: повећан холестерол, рак, проблеми са плућима, хипогликемија итд.
Азодикарбонамид Е927а или Азоформамид: адитив забрањен у Аустралији и Немачкој. Здравствени ризик: астма, хиперактивност, несаница итд.
Оксидовани полиетиленски восак Е914: Користи се као средство за премазивање за третирање цитрусног воћа, поврћа, воћа. Ризик по здравље: велики ризици ако не перете воће/поврће, а такође и своје руке.
Естри монтанске киселине Е912: биљни восак који се користи као средство за облагање. Опасност по здравље: алергије.
Пропил галат Е310: синтетички антиоксиданс. Здравствени ризик: проблеми са јетром, хиперактивност, рак, алергије итд.
Е905 микрокристални восак: од нафте или лигнита, присутан у жвакаћим гумама и многим посластицама. Ризик по здравље: проблем са апсорпцијом витамина и минерала, проблем са лимфом и јетром.
Диметилполисилоксан Е900: силиконско уље против пене. Ризик по здравље: проблеми са јетром, бубрезима, рак.
Глицин Е640: подршка за синтетички адитив који може заменити со. Здравствени ризик: успоравање раста, повећана стопа морталитета.
Малтол Е636: појачивач укуса. Ризик по здравље: ризик од уништења црвених крвних зрнаца.
Инозинска киселина Е630: појачивач укуса. Здравствени ризик: проблем астме, кожне реакције, алергије итд.
Динатријум гванилат Е627: појачивач укуса за подстицање апетита. Ризик по здравље: иритација слузокоже, астма итд.
Моннатријум глутамат Е621 или ГМС: широко коришћени синтетички појачивач укуса. Здравствени ризик: уништење неурона.
Магнезијум силикат Е553а: средство против згрушавања. Ризик по здравље: проблеми са дисањем.
Талк Е553б: средство против згрушавања. Ризик по здравље: проблем са дисањем.
Натријум алуминосиликат Е554: средство против згрушавања које се користи као средство за бојење. Здравствени ризик: Алцхајмерова болест, проблеми са плацентом.
Глутаминска киселина Е620: широко коришћен адитив за замену соли. 3дравствени ризик: астма, проблеми са осетљивошћу леђа и руку, кардиоваскуларни проблеми.
Поли калцијум фосфати Е544: користи се за повећање масе хране, забрањен у Аустралији. Опасност по здравље: алергије, проблеми са варењем.
Октил галат Е311: синтетички антиоксиданс. Ризик по здравље: копривњача, алергије, проблеми са хемоглобином итд.
Натријум кисели алуминијум фосфати Е541: користе се у пецивима, представљени као неуротоксични. Здравствени ризик: проблеми са бубрезима, Алцхајмерова болест, проблеми са срцем итд.
Алуминијум сулфат Е520: дериват алуминијума. Ризик по здравље: штетан за бубреге, Алцхајмерова болест
Сорбинат моностерат Е491: средство против пене који се користи као средство за бојење, на пример. Ризик по здравље: оштећење(а) органа, дијареја итд.
Сукроестри Е473: антиоксиданс, присутан у храни за бебе. Ризик по здравље: проблеми са варењем и дијареја.
Микрокристална целулоза Е460: згушњивач. Ризик по здравље: канцероген
Полисорбат 20 Е432: подршка за синтезу која се користи у десертима. Ризик по здравље: проблеми са каменом у бубрегу, тумори, алергије итд.
Едта Е385: антиоксиданс, користи се у медицини за лечење тровања тешким металима. Ризик за здравље: проблем са варењем, згрушавање крви, итд.
Желатин Е441: широко се користи у млечним производима и слаткишима. Ризик по здравље: бројне алергије, астма.
…
Јести што природнију, свежу храну, јесте одбрана живота и здравља.
Додавање шећера у сву индустријску храну је узрок дијабетиса типа II
Глукоза, фруктоза, декстроза, малтоза, лактоза, сахароза… су брзи или мање брзи шећери, који се данас налазе како у заслађеној тако и сланој храни. Зашећерена пића, обојена тосичним колорантима, без трунке воћа, су убитачна по здравље, али се неометано рекламирају са дивним сликама правог воћа.
Огромне количине шећера садржане у индустријској храни и пићама, констатно, на неприродан начин, бомбардују панкреас који неуморно мора да лучи инсулин како би спустио количину шећера у крви. Кад се панкреас умори и кад не успева више да спусти шећар на нормалу – настају сметње у виду, жеђ, лагана дегенерација крвних судова која неосетно води ка слепилу, уништењу бубрега, ампутацији… Болест је у богатим земљама у експоненцијалном успону и осим доживотне терапије која не води излечењу, лекари / нутриционисти / политичари не практикује превенцију. Индустријалци слободно заслађују своје производе са све већим концентрацијама најразличитијих шећера а медицинска превенција не постоји.
При читању састојка хлеба, житаричних производа који се реклимарију за доручак деце (криминално!), зготовљених јела, димљеног лосуса… свугде ћете наћи шећере. Индустријска, неприродна храна је узрок дијабетеса II. Кад вам лекари кажу да идете да трчите да спалите сувишне калорије – то није превенција, него обмана. Шећери се морају апсолутно избегавати, нарочито брзи шећери као глукоза и фруктоза који су најопаснији. Зависност од шећере се лечи лаганим смањењем уноса – треба рачунати 6-12 месеци, да се жудња за вештачким заслађивачима yбије. Деци не правити колаче него сервирати урме с орасима, смокве с орасима, бадеме који су одстајали преко ноћи у води, акадамија орахчиће, слатко свеже воће…
Засићене, животињске, хидролизоване масти
У неким земљама додатак хидролизованих, засићених масти у јела и колаче су забрањени (Швајцарска), јер узрокују артериосклерозу која се испољава као инфракт, мождани шлог (АCV), парализа… Међутим, за укус масти су најважнији елеменат и индустријалци изналазе разне начине да што јефтиније “омасте“ своје производе (палма). Ове масти се морају апсолутно избегавати. Такође, сва рафинисана уља се токсична. Високе температуре разарају уља – пржена храна није здрава као она спремљена на пари, или просто свежа, некувана, несмрзнура, неферментирина храна. Нажалост, данас се на сваком кораку продају пом-фрити који се прже у увек истом токсичном уљу, које се једноставно не мења.
Куповати треба само уља из хладне, механичке пресије која нису била подвргнута високим температурама при процесу рафинисања. Дуговечни Mедитеранци користе маслиново уље. Авокадо даје одојчадима и деци најбоља природна уља, упакована у природу. Кашичица кокосове масти ујутру на празан стомак је одлична превенција Аlzheimer-a код старијих. Др Johanna Budwig Graf која провела цео живот изучавајући масти и била неколико пута номинована за Нобелову награду, је саветовала да се болесницима даје кокосова маст/уље са испрженим луком (сумпор) као иницијатор лечења рака. Нарочито је ланеново уље реактивно и Др Јохана га је нудила у својој дијети неизлечивим пацијентима (Leinöl-quark diet). Ланеново уље може и да чисти артерије, делује превентивно против артериосклерозе, али се тешко чува од оксидације чак и у лименим кутијама, па је конзомација ланеновог семена као додатак у салате сигурнија опција. Осим тога и ланеново семе је фитоостроген — не сме се користити у већим количинама (осим код жена у менопаузи). Кокосово уље има превише засићених масти (лоших) али нервни систем га треба и мора се такође користити у умереним количинама.
Канцерогене месне прерађевине
Све статистике су деценијама показивале да оне културе које HE једу месо (Индија, неке сиромашне афричке земље…) немају коло-ректални рак који је највећи убица међу канцерима у богатим земљама. Наука је тек недавно натерала Светску здраствену организацију да означи месо као канцерогенo:
Најопаснији месни производи по здравље су управо индустријске прерађевине отпадака животињског тела, коже, подкожне масти, длака, копита… који се пакују у паризере, виршле, саламе… и рекламирају као храна, која то уопште није. Прерађевинама се додају нитрити да би боја имитирала неоксидирано црвено месо, најопаснији “конзерванси“ свих врста и чисти отрови за “побољшање укуса“. Сушена храна на диму јесте канцерогена.
Препечена, загорела храна је такође, канцерогена : роштиљ, звани на енглеском bbq од француске речи barbecue што значи “од браде (јарца) до репа“ (печено)
Вода
Ко је био у Аустралији, могао је да види у живо последице тровања воде државним методама. Тамо се води додају токсичне соли флуора. Ти исти флуориди који се стављају у пасте зa зубe, против кариеса и због којих кажемо деци испери добро уста после прања зубa, да не би гутали овај отров, тај флуор, држава Аустралија сасвим легално продаје народу кроз систем снадбевања воде.Тамо све чесме дају само отровну воду са флуоридима.
Тако можете да видите младе Аустралијанце са белим тачкицама на зубима што су симптоми флуорозиса. Нису само зуби погођени тровањем флуора. Цео скелет је изрешетан са рупицама и то лекари виде на радиографијама. Али, ћути се. Тровање иде даље. А чиста, добра вода са околног острва Фиђија, кошта око 4 долара, за четврт литра. Напојити породицу, једанпут, на аустралијанској врућини, са добром водом, је далеко, далеко скупље него било што друго.
Многобројне кинеске медицинске студије су доказале да деца која пију флуоридисану воду (3) имају оштећење интелигенције: менталну заосталост (генуини идиотизам: IQ <70 или гранични идиотизам (bordeline intelligence: IQ= 70–79). У оквиру мета анализе праћења деце у Кини у периоду од двадесет година (1988-2008), нема сумње о штетности флуорида на људе. Али, амерички CNN, ове недеље, изјављује да трампови “конспирационисти“ ето, циљају на укидање флуоридисања воде. Истина се скрива… као и увек, активистима се лепе негативне етикете а тровање иде даље.
Италија користи за конзервисање флаширане воде чак и бром – елеменат са јаким дејством на психу; смирење, пасивност, апатија, конфузија, халуцинације.. су нека од дејства овог елемента.
Продаје се и флаширана вода са арсеником у азијатским земљама.
Хлорисана вода код нас и у највећем делу света такође није без споредних дејстава али нико се не интересује за бољитак људског рода. Сaмо је профит важан. Индустријалци трују реке, језера… а мултинационалне компаније откупљују још чисте изворе воде као монополи (Nestlé) па вода због мафијашких, нељудских манипулација економије постаје недоступна људима. Отровани и болесни ћуте. Лекари такође. Правници не бране право на чисту воду.
Oдржава се криминални наратив о томе “да нема доста воде за све нас“, али ,зачудо, у исто време, има воде која се из ваздуха у пустињи Ирака извлачи са машинима да напајају читаве трупе америчке војске. Чисте воде, чак из ваздуха, има (google: atmosferic water generator). Али, воље да се народи, деца и људски род бесплатно поје са најчистијом могућом водом, нема.
Пестициди, инсектициди, хербициди, фунгициди, роденциди…
… супстанце које убијају живи свет, да би као произвели храну, су затровали све обрадиве површине планете. Данас нема хране без отрова, па чак и они производи који се означавају као “биолошки“ или „органски“ то углавном нису.
Нажалост, и пестицидима затрована храна али природна, је боља од било које индустријски произведене вештачке хране, па се мора ипак конзумирати.
Француска обрадива земља је мртва. Холандска, швајцарска, немачка… са високим, не-природним приходима, силовањем плоднице деценијама такође. ЕU ће ускоро увозити јефтинију храну из Јужне Америке. Сељаци Европе су на улицима, али увоз је поодавно договорен и потписан од Европске комисије која није изабрана демократским процесима. Бразилска отровна храна, са хормонима, са GМО… ће на силу бити доведена и већина људи ће је јести, сасвим јефтину, онако како Аустралијанци пију своју отровну, јефтину воду. Привилеговани ће имати скупу биолошку храну, резервисану за своју психопатолошку сорту људи, који живе и умиру за профит.
Бити Питагоријанац…
…или “веганац “ или просто речено, постити целе године као наши свеци, јесте најбоља одбрана од мафијашке обраде и трговине прехрамбеним производима. Хармонизовати своју иcxрану са православним постовима, лагано побољшавати квалитет унесене хране и уз то садити на сваком ћoшку, на герилски начин воћке за бесплатну здраву храну, која је право сваког Човека на овој дивној планети – то може да нас спасе. A добровољни рад без профита, за бољитак свих, мења мафијашке парадигме, без револуција и ратова (покрет МОБА). Бесплатна храна се може садити сада одмах, по вертикалним терасама на балконима (погледајте Youtube), на сваком педљу необрађене земље, по парковима… градске баштоване треба убедити да саде воћке уместо нејестивих биљака, како би се спречала испројектована глад. Не увозе psihopate EU-e храну са другог континента, само зашто је јефтинија, него, да би убили домаћу производњу и заробили људе у замци зависности њиховог система који нас исмејава у беди, незнању и болести. Смањење броја људи је испланирано и објављено. Убилачке методе лаганог масовног истребљења су сасвим видљиве.
Кад би сви садили, учитељице са ђацима, сваки појединац на свој начин… претворили би наше просторе у бесплатну башту где свако може да се послужи кад жели и колико жели. Нико не би могао да купи никога за плату. Социјалне болести и перверзије, психички поремећаји би се залечили спонтано… а бесплатна башта, јесте рај.
“Нека борба буде непрестана“
Свима с благословом,
Др мед Јасмина Вучић Пеев
у срБској 7533. години, у грудену 30-ог
(1)
Soya Mutagen effects:
‘McClain et al. (2006) reported mutations in mouse lymphoma cells. Clastogenic (genistein, daidzein) and aneugenic (daidzein, equol) activity was observed in a micronucleus assay with Chinese Hamster V79 cells (Di Virgilio et al., 2004); DNA strand breaks were induced by genistein in the Comet assay, using cultured human lymphocytes (Ullah et al., 2009).“
(2)
Др мед Јасмина Вучић Пеев: Зашто да не дамо органе за трансплантацију?
https://borbazaistinu.rs/zasto-da-ne-damo-organe-za-transplantaciju/
(3)
“Higher drinking water fluoride levels were significantly associated with higher rates of mental retardation (IQ <70) and borderline intelligence (IQ 70–79). :
https://fluoridealert.org/wp-content/uploads/xiang-2003a.pdf
https://link.springer.com/article/10.1007/s12011-008-8204-x
PS.
С обзиром да издајничка влада Srbije, мафијаша АV-а, има средства да плаћа криминалце да фабрикују видее на Yоutube-y са лажним информацијама о мени и мојој породици и да чак плаћа Google да се такве информације пласирају на врх претраге, иако имају само 5 прегледа, док се моје дипломе, радови и чланци, блокирају, сечу и прекројавају, прилажем доње линкове који излазе на алтернативним претражним машинима и који сведоче о мом образовању и позивам све колеге са дипломама да практикују оверу имена на овај начин како би се систематска дискредитација образованих, дипломираних, научника, специјалиста… обелоданила и евентуално зауставила
Мој докторски рад из неурохирургије објављен као Goole-књига:
Моја немачка диплома лекара:
