Шта је наш људски проблем

По мени – мисао, да је човек раван Господу Богу, чак и већи и паметнији од Господа Бога.

Коју ђаво подметну Еви, уметнувши јој то у главу, те она у то поверова, да може бити иста, чак и већа од Господа Бога, те из тих разлога, она наговори и Адама, да и он узме и куша воћку из рајског врта, иако јој је то као и Адаму од Господа Бога, било строго забрањено. И по кушању јабуке то би први човеков грех и то по наговору ђавола – луцифера. То расрди Господа Бога, те уз ђавола – луцифера, тог похлепног и дрског анђела, светлоносца, истера Бог и човека из Раја, те допадосмо на Земљу, али и под власт ђавола.

И баш од тада, те ђавоље мисли да човек може бити раван Господу Богу, чак и већи од њега, почиње људско страдање, као и сви овоземаљски проблеми, који се и до дана данашњег, дешавају човеку. Који због своје наивности, лаковерности, али и похлепе, као и гордости, одбаци све Божије законе, те поче измишљати људске и овоземаљске законе и то по наговору ђавла. Када погледмо и упоредимо Божије законе, који су малобројни, једноставни, јасни, тачни и лако спроводиви, са оним људским и то многобројним законима, који су компликовани, тешко разумљиви и непрецизни и који се увек могу тумачити на разне начине, можемо закључити, да су овоземаљски и људски закони и те како штетни, али и велика превара и подвала човеку. Уместо да на Земљи, имамо задовољавајући људски живот и то по Божијим законима, ми имамо по људским законима лаж, крађу, убиства, ратове и свако друго зло, као и неправду, или похлепу, мржњу и разна страдања. И то из разлога, што наручиоци закона: Краљеви, цареви, кнезови, председници држава, председници влада, министри и разни други сеоски и градски функционери, направише од себе и то по наговору ђавола, вишу класу и господаре над мирним и ћутљивим људима и народима. Све то урадише уз велику припомоћ судија, тужилаца, правника и адвоката, као и полицијских шефова и полицајца, али и свештеника, којима припомоћ пружају и новинари, као и они, који те законе пишу или доносе. Те се ретко кад деси, да неко од поменутих владара, или функционера и њихових помагача и послушника, по тим законима буде суђен и кажњаван. Тако да се по тим овоземаљским и људским законима суди само “нижим” и обичним људима, радницим, сељацима и осталим грађанима који нису припадници те њихове “ више и ђавоље класа ”. А што је противно свим Божијим законима.

Не само да је противно, већ је то и људски и човечији улазак и у грех, али и у савез са ђаволом, који је сваком своме следбенику, узео душу. И то душу у коју је Господ Бог, када је стварао човека, уметну љубав, храброст, самопоуздање и сва друга добра осећања, без којих човек, као Божије створење, не може добро, а ни исправно да ради, живи, мисли и функционише, те из тих разлога, имамо подоста људи на Земљи, који одбацују Божије дело, и Божије законе, те добровољно и из похлепе, пристају да служе лукавом ђаволу. Без обзира на сву моћ и материјално богатсво, које им ђаво, као својим следбеницима и то лукавством, лажима и преварама, као и крађом, али и великом неправдом удели, ти људи никада не могу задовољити себе, као ни своје породице. Поготово никада не могу да угоде драгоме Богу, јер су предајом своје душе ђаволу, постали бездушни, незасити и проклети за свога боравка и живљења на Земљи. Од таквих људи, никакво добро на Земљи и међу људима не може очекивати. Ради свега онога, што се дешава међу нама људима и на Земљи, треба и те како знати, да је Господ Бог и то онога трена, кад је открио свог анђела и светлоносца луцифера – ђавола, да је побуњеник и да хоће да га збаци са његовог Божијег трона, а да он ђаво, у Божије престоље као господар седне, могао истог тренутка, да уништи ђавола, као и све оне анђеле, који су ђавола у тој његовој сулудој и похлепној побуни следили. Уместо уништења, Господ Бог је донео исправну одлуку, да све пале анђеле, као и човека, наравно и вођу побуне ђавола – луцифера, протера на Земљу, дајући при томе ђаволу – луциферу могућност, да влада Земљом, као и грешним људима, те да тако покаже свим осталим световима, као и живим створењима која у тим световима живе, како би он ђаво, владао и господарио са свим оним, што је господ Бог створио.

Од тога по човека несретнога збивања и времена, ми живући људи на Земљи, имамо ђавољу владавину зла и неправде, као и разних других проблема и страдања, које ми људи и то као ђавоље слуге, једни другима, на задовољство ђавола свакодневно чинимо. Пошто ђаво – луцифер, није створитељ ничега, нити то може икада бити, ми имамо оно што он поседује, али и са чиме над људима држи власт. Држи је помоћу своје памети, оштроумности и лукавсти, као и могућности, да се у свашта и у свакога међу људима претвори, али и да их на свашта и на свако зло наговори. Сем тога, ђаво у себи носи и љутњу, као и мржњу према Господу Богу, Божијем делу, као и Божијим законима. Ђаво се уз помоћ човека и људи, које придобије, свакодневно бори против Господа Бога, као и свега онога што је Господ Бог на Земљи створио. Са намером, да уз човекову помоћ, сву природу, као и сва жива створења на Земљи уништи, а потом, да уништи и човека.

Ради тога, ђаволу, као и његовим људским седбеницима, не требају Божији закони, већ људски и овоземаљски, који су и те како лажни, многобројни и неправедни, али и штетни по људе. Тако да сем људских закона, њима треба и лаж, страх, полицијска сила, као и неправда, а уз то и похлепа, као и крађе, али и убиства, као и блуд и свакави разврати, али и многи ратови, као и друге разне пошасти и људска страдања. А уз које ђаво, и његови људски следбеници и те како и лако над људима владају, поготово од оног дана и тренутка, кад људе изделише на класе и то оне радничке, слуганске и сељачке, као и оне више – владалачке и господске класе. Које и данас човеку, људима и народима подваљују, иако се човек, од тих ђавољих следбеника и ђавоље политике и те како може да одбрани, али и спаси. Да би у томе, човек успио, потребна му је исконска вера у Господа Бога, који је сваком човеку, сем душе, доделио ум и разум, као и чисту мисао, али и слободну вољу, да одлучи и одабере; шта ће и ко ће бити ??? Слободан, вредан, породичан и поштен човек, који ће поштовати свога створитеља – Господа Бога и његове законе, као и сва Божија дела, која ће на сваком месту, некада сам, а понекада и са сличним људима себи, а понекада и уз многоверни народ да брани и то без и мало страха, не само од ђавола, већ и од његових људских следбеника.

Аутор: Милосав Кнежевић Миле

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!