Шта је Истина а шта легенда у вези „Београђана у Истамбулу“
ИЗМЕЂУ ИСТИНЕ И ЛЕГЕНДЕ Да, можда би и тако могло да се каже! Први пут сам причу о овој икони прочитао пре 10 – 15 година и она гласи отприлике овако: Деспот Стефан Лазаревић сазда град Београд на ушћу Саве у Дунав и посвети га Пресветој Богородици.
У граду се налазила црква посвећена Богородици, незнано где.
У доба владавине Турака у Београду у некој црви Пресвете Богородице у Београду постојала је Чудотворна икона Богородице која је у народу била омиљена и народ јој се често молио и обраћао за помоћ.
Београд је често прелазио из руке у руку те Аустрија, те Турска. Приликом једног повлачења Турака из Београда Турци су са собом у Цариград повели мајсторе са собом који су одржавали водовод.
Београд се још из доба Римљана снабдевао водом са многобројних издашних извора у Мокром Лугу. Водовод се протезао дуж цариградског друма све до Калемегдана. Вода се кретала зиданим засвођеним „тунелчићима“ озиданим циглама римског формата. Веће, а тање него данас стандардне. Делове тог „водовода“ у који је могао да уђе човек и данас постоје у старим зградама дуж данашње улице краља Александра (Обреновића), непарна страна. О томе може да се прочита у књизи „Београд испод Београда“.
У моменту када су Турци морали да напусте Београд, они су побили сво србско становништво! АЛИ су живот поштедели мајсторима који су одржавали тај водовод. Зашто?
У Цариграду је био сличан водовод изграђен готово на истоветан начин, још је имао и вијадукт. Поштедели су живот мајсторима и члановима њихових породица, АЛИ су их све повели у Цариград да им тамо одржавају и зидају водовод! Тако су Срби из Београда кренули пут Цариграда, не својом вољом, већ под морање. Или иду, или ће и њих све побити! Срби су тада са собом понели и чувену, чудотворну икону Пресвете Бодородице – Београдске.
По доласку у Цариград, Срби су смештени у насеље покрај извора из којих се град снабдевао водом. Ах да, извори су били у шуми која је носила име Кошутњак, по угледу на Београдски, јер се неком турском великодостојнику, док је владао у Београду, необично свидела та шума па је такву исту (сличну) направио покрај Цариграда. Ту су Срби себи сазидали дрвено насеље и дали му име Београд, по угледу на постојбину одакле су тамо дошли. Наравно сазидали су и цркву, која је такође била дрвена. У неком пожару који је избио у насељу запали се и црква и од тада се икони губи сваки траг! Тако гласи та прича о чудотворној икони Богородице – Београдске.
У Београду су касније живеле три сестре: Марица, Ружица и Цвета. Биле су имућне, али без потомства, па како су биле добре хришћанке оне од три барутане у Београду направише три цркве. За цркву Ружицу и данас знамо она је једина црква поред цркве Св. Петке на Калемегдану. Ове друге две су вероватно биле у доњем граду и у току многобројних борби око Београда су нестале!
У Цркви Ружици, данас десно од олтара, налази се икона Пресвете Богородице, заштитнице Београда, која је урађена у знак сећања на ту чувену икону која је нестала у Цариграду.
Како нико не зна како је она изгледала, урађена је по узору на Богородицу заштитницу Свете Горе. Ето то је прича о тој чудотворној икони Пресвете Богородице – Београдске. Туђи текстови о Србима Београђанима у Истамбулу И ту би могла да се стави тачка на целу причу. АЛИ! Ових дана сам дошао до два чланка на исту тему, па желим да их прокоментаришем. https://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3166/nesto-drugo/4031296/istambul-crkva-bogorodice-belgradkapi.htmlhttp://www.tt-group.net/video/beogradska-kapija-i-suma-u-istanbulu/ Два текста о истом догађају. Па да видимо шта кажу текстови: Први је текст неког студента у Истамбулу који прича о Београдској шуми и несталој икони Богородице. Други текст баца нову светлост на реликвије које су Срби донели са собом из Београда. Студент, Владимир Божиновић, докторанд Универзитета у Истанбулу, у свом тексту каже отприлике овако: После освајања Београда Сулејман Величанствени расељава Србе из Београда, а део Срба води у Цариград. Он тврди да је део Срба одведен да одржава цариградски водовод и смештен у шуму која се и данас зове Београдска гора или шума. Други део Срба је, наводно, насељен у делу Цариграда покрај Београдске капије. Зaшто је њих са собом повео скоро 1000km, није речено! Владимир Божиновић помиње да Стојан Новаковић, дипломата описује да је обилазио село Београд које се налазило у Београдској шуми. Да је посетио зидану цркву и да у њој и у њеним књигама није ништа нашао од реликвија које су понели са собом из Београда! На основу записа Илариона Руварца, Новаковић наводи да су међу њима биле мошти Свете Петке, светитељке из 11. века родом из околине Цариграда, затим мошти Свете Теофаније, прве супруге византијског цара Лава VI Мудрог, рука Свете Варваре, светитељке из 4. века, као и једна велика, позлаћена и посребрењена икона Богородице која је сматрана чудотворном и била једна од највећих београдских светиња.
Значи, Стојан Новаковић је знао шта тражи код расељених Срба из Београда! (дипломата у Цариграду 1885 – 1900, у два наврат) Ову београдску чудотворну икону помиње архиепископ Данило II у Житију краљице Јелене Анжујске. . . Порекло ове иконе није познато, али се претпоставља да је реч о истој икони која се у записима о Београду помиње још 1073. године. Наводно се део Срба из Београда населило и поред Београд капије у Београдску махалу. И ту добили дозволу да саграде своју цркву. Да би, наводно, ту сместили реликвије донешене из Београда!? Зашто када су у београдској шуми у селу Београд имали цркву. У шуми, далеко од Турака и без могућности похарања реликвија?
Чиме су Срби из Београдске махале заслужили да ТУ подигну своју богомољу није објашњено и није јасно! Даље се наводи да је црква сазидана на темељима старе, порушене, ромејске цркве. (Византија као појам у „историју“ уводи Немац Heronim Volf, текстом ~ Основа Византијске историје; и Фанариоти, ахајски – грчки свештеници који су се захваљујући новцу повезали са Цариградском патријаршијом и почели да спроводе гркизацију славенског – српског становноштва на подручју данашње Грчке.
Такође и Константинопољ је њихова измишљотина. Не постоји званичан докуменат из тог доба који помиње Константинопољ и Византију. Постојало је само Источно Римско царство или Ромејско царство; и Источни Рим, Нови Рим, а тек од 1923. године Кемал Атарурк му даје име Истамбул! Погледај књигу „Срби у Грчкој“)
Божиновић наводи: „На основу усменог предања“ тек у 19. веку се помиње црква код Београдске капије. Али и у неким ранијим писаним подацима (1583, 1604, 1669 и у 18. веку). И каже да се одмах поред Београдске капије налази данас:
Panagia tou Veligradiou – Госпа од Београда или Theotokos Belgradkapı – Мајка Божија Београдске капије. ДА добро сте приметили „Београдске капије“! (фотографија ниже) По тој капији је и махала добила име, а не по неким Србима који су се ту доселили доласком 1521! Да Вас подсетим Турци су из Београда морали пред Аустријанцима да се повлаче бар 3 пута, па је могуће да су и тада неке Србе повукли из Београда и населили уз капију.
Дероко је прегледао иконе 1953. и установио да би иконе могле бити из приода око 1521. али да икону Богородице није видео. Током Кипарске кризе, 1955. године, Турци пале правопславне цркве, јер у то доба и не постоје друге цркве осим грчких!! Србске цркве су Грци Фанариоти затрли, и све претворили у грчке! И тако је све у тој Theotokos Belgradkapı – Мајка Божија Београдске капије – изгорело и заувек нестало, шта год да је било. Мени је остало доста тога нејасно из целе приче, али о томе бих касније. Други прилог Неке tt grup пише о Београдској шуми и о Србима у њој и око ње. Ту се поново помињу реликвије: мошти Свете Петке, икона Богородице и мошти царице Теофаније (рука Св. Варваре се не помиње дал’ због аљкавости или не знања – не знам). АЛИ, оно што до сада нисам нигде прочитао је: „Тадашњи патријарх је те светиње откупио од њих, пошто је султан запретио да ће их уништити.
И даље испод пише следеће: Према овом извору који баш и није поуздан стоји да су Срби насељавали део око данашње Београске капије која носи име баш по њима, јер их је Сулејман, наводно, населио у непосредној близини. Нетачно.
Уколико се будете шетали Истанбулом и дођете до Београдске капије тамо ће јасно писати да уопште није изграђена у част Сулејмановог освајања Београда, нити су је изградили Срби пошто су доведени у Истанбул. Тачна прича гласи да је ту капију изградио деспот Ђурађ Бранковић пре него што је Цариград пао у турске руке и постао Истанбул.
Легенда која се препричава у Турској и није баш легенда, јер има своје историјске изворе да је Сулејман довео Србе у Истанбул да би му одржавали византијски водовод који је град снабдевао пијаћом водом из Београдске шуме која се у то време није тако звала. То је учинио, јер је у Београду видео сличан систем који је радио без грешке.
Извори кажу да су Срби из Београда доведени као робље код Сулејмана Величанственог имали бројне бенефиције. Сем одржавања водовода, бавили су се и изградњом.“ У историјографији Свете Петке (Википедија) се каже да: 1641. године Молдавски господар Василије Арбанас звани Лупула је одкупио њене мошти и пренео у место Јаши, данас у Румунији где се и данас налазе, осим два прста који су у Цркви Св. Петке на Калемегдану. Он је исплатио дугове светог гроба у Јерусалиму, дуг васељенске патријаршије и подмитио турке у Цариграду, да би могао мошти Свете Петке да изнесе из града и пренесе у Јаши! Да ли је тада оданде однео и чудесну икону Београдску и мошти царице Теофане, ништа не пише. И сада смо ту; између истине и легенде: У Истамбулу постоји Београдска шума:
На предходној мапи је погрешно обележена (Belgrad Ormanı) на једном од истамбулских аеродрома. На следећој карти су топоними са називом Београд у тој шуми .
У шуми постоје остаци зидане цркве коју они погрешно зову Англиканска – Енглеска црква. Колико ја знам тамо Енглези нису боравили, становали никада. Вероватно су хтели да кажу Ортодоксна црква. А можда је њима то све једно. Уочљиво је да је ТА црква грађена од камена и цигала „римског“ формата, односно од материјала којим је одржаван водовод и вијадукт за транспорт воде у град. Тако да је потпуно јасно КО је градио цркву – Срби „водовоџије“.
Потпуно је логично да је црква у непосредној близини насеља – села Београд.
Црвена тачка је место цркве, па вероватно и насеља – села Београд. „Срби су у ту живели све до краја 19. века и појаве куге.“
А у тексту Владимира Божиновића кажу да су Србе из шуме преселили због куге у насеље (Bahçeköy) Бахчекој (жута тачка).Бахчекој је кованица башта село, значи да су Срби били, сматрани баштованима. Северно од Бахчекоја се виде језера, резервоари воде које су одржавали Срби из Београда односно њихови потомци. Тако да ни после преселења нису били далеко од извора, али су били низводно од извора воде за Истамбул. Данас више не живе ни у Бахчекоју. Иселили се за време последњег Турско-грчког рата!Зашто? Па зато што Грци не признају српску мањину у Грчкој, па Турци Србе као православце третирају исто што и Грке!Грци су Србима одузели све цркве и оне су сада грчке. То се види о по цркви у Истамболу: Theotokos Belgradkapı – Мајка Божија Београдске капије, у којој су и Стојана Новаковића и Александра Дерока дочекали грчки свештеници – лепо пише! Српски свештеници не постоје! (Ах да, да нешто разјаснимо, ја бих рекао да се црква сасвим правилно зове: Мајка Божија Београдске капије. Потпуно је јасно да је црква добила име по Београдској капији, а не по чудесној икони Пресвете Богородице из Београда!!! Највероватније је да та икона никада није ни боравила у тој цркви, или предходној, већ да је са Србима водовоџијама однета у Београдску шуму, и била у ондашњој цркви.) Лако је могуће да је са моштома Свете Петке изнета из Цариграда! Могуће да је и она однета у Јаши. То сам Бог зна. Време чини своје и паучином покрива незаписане трагове кроз векове. Зато сам и рекао између истине и легенде! Ово Koşu Parkuru, може да вас подсети на парк Кошутњак, али није то је рекреативни парк, парк за трчање! А ово Geyik Koşuları би била јеленска стаза за трчање, ми би смо рекли шумска трим стаза, рецимо?! Како су Београдска Шума и Београдска капија удаљене преко 30km тешко се може рећи да су неки Срби становници Београдске махале могли да буду корисни за одржавање водовода у шуми, па је тако и не реално да је султан тада доводио неке Србе и насељавао око Београдске капије. Лакше му је било да их још у Београду побије или отера. Требало је сво то људство хранити и превозити, а то кошта. Стварно не знам зашто би их довлачио скоро 1000km, када је робље могао да нађе у ширем реону Цариграда!?
А ево и Цариграда из доба Ромејског царства.
Тако да данас свако ко каже да је та и та црква грађена у византијском стилу каже неистину, треба рећи да је грађена у ромејском стилу,јер је Византија, у латинским списима и картама, ушла у употребу тек негде у 18 – 19 веку. У оригиналним картама се назива Ромеја, Источно Римско Царство. И на крају: Шта је Истина а шта Легенда у вези са „Београђанима у Истамбулу“? Па да пробамо да разлучимо шта је у овој причи Вероватна ИСТИНА: – Срби, Београђани доведени у Цариград да одржавају (римски) водовод; – Београдска шума по њима добила име; – мајстори из Београда су одржавали и изграђивали Цариградски водовод; – Београђани основали насеље (село) у шуми и назвали га Београд; – Београђани подигли зидану православну (ортодоксну) цркву уз насеље у шуми; – црква је изграђена од камена и римских цигала од којих је грађен и вијадукт и водовод; – потомци Београђана због куге у 19. веку пресељени низводно од извора и језера; – насеље је названо Bahçeköy– Бахчекој – Башта село; – Срби – Београђани (потомци) су у њему живели до последњег Грчко – турског рата када су се раселили због турске одмазде јер су их Турци као православце сматрали Грцима (грчки свештеници служили у црквама); – Београдску капију је сазидао Ђурађ Баранковић пре него што је Цариград пао у турске руке (пише код капије); – црква поред капије се зове: Theotokos Belgradkapı – Мајка Божија Београдске капије, по називу капије; – а Београдска ма(ха)ла је добила име по капији поред које се развијала, а не по Београђанима; – ако су неки Срби и живели у Београдској Ма(ха)ли онда су то били потомци градитеља те капије под Ђурађем Бранковићем; – у цркви су Стојан Новаковић и Александар Дероко затекли грчке, а не србске свештенике, када су је посећивали; (1885-1895. и 1953.) – тада су затекли неке старе иконе са словним ознакама година, карактеристично за старо време и Србе; – Фанариоти, Ахајци-Грци су новцем придобили Цариградску партијаршију, и у њој заузели значајна места. Њихови људи су укинули Пећку патријаршију и Охридску ариепископију, У циљу негирања постојања Срба у данашњој Грчкој. У Грчкој не постоји никакава србска мањина и ако постоје људи који су како они кажу Србофони, говоре српски; А шта је Могућа ЛЕГЕНДА:
– Сулејман са собом из Београда довео велики број Срба од чега се један део населио око Београдске капије; (Зашто би неко вукао са собом велику рају скоро 1000km да би их населио као робље уз Београдску капију; хранио, појио, превозио, трошио новац на њих, када је исте такве робове Србе могао да неђе у околини Цариграда?); – Београд капија добила име по тада доведеним Београђанима – Србима – то смо већ рекли у истинама, – капију је подигао Ђурађ Бранковић, капија из које се ишло према Београду, као београдска Стамбол капија, а и то је накарадно јер Истамбул постоји тек од 1923.г.; – ако су ту уз капију и живели неки Срби онда постоје три могућности: да су ту од раније живели (као и по целој данашњој Грчкој), да су доведени неки други пут са Турцима – што је мало вероватно, или можда да су то Срби који су ту дошли приликом изградње капије; – ако су Стојан Новаковић и Александар Дероко у цркви разговарали са грчким свештеницима а не србским, онда то јасно говори да је то грчка црква, а НЕ србска! Значи ту код капије не постоји србска црква; – не наводе се никакви докази да су у Београдској махали, код Београдске капије становали Срби – пореклом из Београда. Не, само се помиње Београд ма(ха)ла; – те старе иконе имају словне ознаке јер су у целој данашњој Грчкој поготову на периферији, у унутрашњости биле србске цркве, које су Грци присвојили; – то кићење икона разним сребрним и златним предметима је руска и грчка навика, у Срба баш и није заступљено. И сада када све ово сагледамо, можемо се запитати, какве везе имају Београдска капија у Цариграду, данашњем Истамбулу, становништво око ње; са Србима, Београђанима који су дошли да одржавају водовод Цариграда, настањени у селу Београд у Београдској шуми, са људима удаљеним 30 и неки километар од те капије? Ја мислим баш никакве!! Рекао бих да је то данашња легенда да је Сулејман Величанствени водио са собом неке Београђане до Цариграда, само зато да би их населио код капије која се зове по њиховом граду?? Ја мислим да тај део приче има везе само са легендом. Људи који о свему овоме пишу и причају, гледају ствари из данашњег, савременог угла а не из времена када су догађаји настајали! П:С. Браниоци Београда упорно су пружали отпор, али због недостатка људства и ратног материјала морали су да предају град 28/29. августа 1521. године. Према дневнику султановог похода то се десило 29. августа, а по извештају млетачког посланика при угарском двору, 28. августа. Јаничари су 29. августа први ушли у град. Султан је у Београд ушао 30. августа. Угари су бродовима послати у Сланкамен где се налазио Бали-бег. Према једном извору, Бели-бег их је ту побио. Овај наводни покољ Угара десио се у другој половини септембра, а познато је да су Угари послати у Сланкамен 30. августа, тако да је немогуће са сигурношћу закључити да ли је Бали-бег држао Угаре код Сланкамена више од 15 дана или је реч о покољу неке мање групе која се касније повлачила. Такође је немогуће утврдити да ли је ово учињено са султановим одобрењем, јер је он 18. септембра напустио Београд Српском становништву није дозвољено ни повлачење ни задржавање у Београду. Султан је 9. септембра наредио да се ратници из Београда одведу у Цариград под стражом. Око 10. септембра српске породице кренуле су из Београда. По одобрењу Турака они су са собом понели своје светиње: мошти свете Петке, мошти царице Теофане и икону Богородице.https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B0%D0%B4_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_(1521) ——————————- Шта је овде тако Важно???Па важно је да је султан Сулејман Величанствени у град ушао 30.8.1521.године!А Србе је послао за Цариград 10.9.1521.године!После само ДЕСЕТ ДАНА БОРАВКА У БЕОГРАДУ!!! Па јел’ султан био стручњак за водовод када је поред свих државничких послова успео да схвати да су Срби у Београду одлично одржавали водовод, па је зато одлучио да их пошаље у Цариград да тамо доверу у ред доста руинирани римски – ромејски водовод??? Султан је за 10 (ДЕСЕТ) ДАНА схватио да су Срби такви стручњаци за одржавање водовода и одма их је послао у Цариград!?Зар није малко чудно та чињеница???Зато и кажемда су Срби – Београђани у Цариград поведенинеки други пут (и тада понели све те реливије о којима се овде писало!!) када су се Турци под нападом Аустријанаца и Угара повлачили из Београда!!! После вишегодишњег боравка у Београду Турци су могли да закључе да се водовод добро одржава, и град неометано снабдева водом!То је потпуно логично!То да је султан на „блиц“ после само седам дана боравка у потпуно непознатом граду закључио да Срби добро одржавају водовод – једноставно НЕ ПИЈЕ ВОДУ!!!
П О З Д Р А В !!
Драагооољуб
