Српски свет међу јавом и сном
КОСОВО И МЕТОХИЈА
ФРАНЦУСКО-НЕМАЧКИ СПОРАЗУМ (даље у тексту ФНС) и ОХРИДСКИ АНЕКС
Парола на којој почива напредњачка кампањска пропаганда апропо КиМ, сублимирана је у следећој реченици:“Нисам ништа потписао. Имам снажан бол у руци и тај бол ме неће проћи док год сам председник државе.“
За просечног гутача тв сплачина, ово је изјава моћног лидера суверене државе, силе! За мене, као правника пре свега, а потом и као здраворазумског бића, ово је најљигавија обмана посрнулог ума. Па, да развејемо мало завесу глупости и осветлимо пут ка колективној провалији са пар чињеница.
СРПСКИ СВЕТ МЕЂУ ЈАВОМ И МЕЂ’ СНОМ
ЈАВА:
Међунардно право на папиру (у пракси је издахнуло 1999. године, али га мртвозорници још балзамују не би ли одржало привид живости, до окончања распарчавања Србије) не претпоставља писану тј. ПОТПИСАНУ форму одређеног међународног споразума, да би такав споразум био правно обавезујућ за уговорне стране.
Било чији потпис или одсуство истог не значи ништа, уколико су се уговорне стране, јавно и пред сведоцима, изричито усмено обавезале да одређени споразум прихвате. Једнако, одређени међународни споразум се сматра обавезујућим и уколико стране, претходно га не потписавши, прећутно односно без јавног изјашњавања, почну да тај споразум примењују.
Власник-узурпатор Републике Србије је ФНС, како смо чули од 4 директна учесника у „преговорима“, усмено прихватио и обавезао се на његову имплементацију (примену). За потребе домаћих гутача сплачина, изнете су разноразне опције, за групе различитог интелектуалног капацитета, и то:
– За упућене и освешћене: Категорички сам одбио
– За мање упућене и неопредељене: Делимично сам одбио
– За неупућене и уснуле: Прихватио сам нешто
Шта се сервира на домаћој трпези, није од значаја. Од значаја је већинско претежање, а то је прихватање и обавезивање. Доказ о томе да је ФНС већ примењен и самим тим, неспоран, јесте екстремно важна чињеница о којој Србија доминантно нема благе везе, а која је наступила још 2. маја: Између Србије и тзв. Косова закључена је једна од декларација, која проистиче као обавеза из ФНС-а: Декларација о принудно/присилно несталим лицима на територији КиМ. Ради се о лицима која су, током 90-их година, на тирански начин, принудом и присилом „решена“ по чисто етничкој основи. За тумачење тога шта се подразумева под тиранским, принудно-присилним радњама и лицима, као меродавно мишљење за обе стране узима се мишљење Међународног црвеног крста, за који је опште познато да је нама наклоњен до црне земље – уби нас њихова љубав.
У чему је значај ове декларације: У моменту када тзв. Косово уђе у СЕ (Савет Европе), а ФНС-ом се Србија обавезала да то не спречава и да се уздржи од саботирања тзв. Косова, овај терористички патрљак стиче право да тужи Србију за геноцид и да захтева енормне одштете због наших навидних масовних злочина.
Исплатом која нас неминовно чека, признаћемо да смо силеџијско-губитнички народ који плаћа за своје „несташлуке из младости“. Додатно, када тзв. Косово уђе у УНЕСКО (јесам ли, беше, напоменула да не смемо да саботирамо?), питање од милион долара за читаоце који су имали стрпљења да читају довде јесте: Шта мислите, коме ће припасти сакрално-културно-историјска баштина Српске православне цркве, са својих више од 1600 објеката и метоха? Принцип је исти као у Македонији. Ко зна како смо тамо ономад изгубили духовно парче меса и крви, знаће шта следи. Ко не зна, нека се информише и освести.
Додатно: 4. новембра је истекао, па због интересовања поново продужен рок, у коме се сва возила са севера морају пререгистровати на РКС таблице, а досад је то реализовано на око 500 возила – људи нису за осуду, избор им није остављен, да подсетим да је то она наша „велика победа“ од пре пар месеци. РТС-у и Пинку маца прогутала језик.
Додатно: План за мрежу база тзв. КПС-а је разрађен и ових дана, шиптарска јуришна банда повећава број својих „полицајаца“ за нових 1000, за потребе распоређивања по северу. То је, разуме се, још једна наша „велика победа“ јер смо успешно урадили НИШТА да активирамо наше право да се на север врати до 1000 припадника наше војске и полиције. РТС и Пинк глувонеми.
САН:
Док нам је на јави држава до колена загазила у хлороводоничну киселину, једино што се још не топи у њој су ботови, партијски ухлеби и изманипулисани добронамерници. Свеукупно чине уцењену, принуђену или купљену биомасу, без икаквог знања о томе шта се дешава у држави на чијим јаслама се хране и у чијој управи „раде“.
Добацујете ли, сендвич-родољуби, макар центиметар даље од саламе?
Разумете ли, барјактари зла, да вам је мозак опран центрифугирањем, али је сва та прљавштина спала на ваше руке – на вашим рукама је прашина од срушеног темеља државе, чија сте ви „нада“. Чујете ли ишта мимо шупљег урликања ваших робовласника како Србију нико не сме да уцењује, како односимо победу за победом, како штитимо српске интересе мудро и стабилно???
Е, па… Шибате давно мртвог коња, слепи, глуви људи. Јер, то са Пинка се не важи. Важи се оно што се увелико примењује. Велике речи се не броје, броји се оно што вам је робовласник прихватио у белом свету.
Тешко је празној врећи стајати усправно, а још теже сендвич-родољубу разумети написано.
Пријатна вам била кампања, несрећни сународници…
Аутор: Сашка Љубичић
