Српске земље су место централних историјских збивања у III, IV, V и VI веку наше ере

уторак, 12. 12. 2023.понедељак, 11. 12. 2023. Kefalo

Највећу количину остатака римске културе, изван данашње Италије, наћићете код нас у Србији.

Још увек не постоји свест, како код нас тако и у свету, шта све од римских остатака имамо данас у Србији и ко све од Римљана који су мењали ток људске историје потиче са простора српских земаља.

Сирмијум, Виминацијум, Медијана, Јустинијана Прима, Феликс Ромулијана, Улпијана, Трајанов мост, Виа Милитарис итд. само су нека од места на којима би Србија од римског туризма могла лепо да зарађује.

Као што знате, Римљани избијају на Дунав и завршавају освајање Балкана негде у време прелаза из старе у нову еру. Од тада почиње процес романизације становника Балкана, изградње римских путева, инфраструктуре, градова, као и досељавање римских ратних ветерана, који на Балкану добијају своје заслужене латифундије.

Е најчешће у тим фамилијама римских ратних досељеника рађају се римски цареви од којих су неки мењали ток целокупне људске историје.

Дајемо вам списак свих римских царева или како су их Римљани називали „илирских царева“, зато што долазе из римске провинције „Илирикум“, које је насељавало романизовано становништво старог Балкана, као и породице војних досељеника. Њих историја још назива и „војним царевима“ јер је већина њих одрасла на војним имањима широм Балкана и проглашавана за цареве из редова римских легија.

Поред 18 царева рођених на територији данашње авнојевске Србије, ми додајемо и неке рођене на ширем простору српских земаља.

Ово је списак римских царева рођених у српским земљама са годинама њихове владавине (све године су после Христа, с обзриром да Римљани избијају на Дунав и завршавају освајање Балкана негде у време прелаза из старе у нову еру).

Трајан Деције (249-251) рођен у Sirmium-у, данашња Сремска Митровица.
Хереније Етрускус (251.) рођен у Sirmium-у, данашња Сремска Митровица.
Хостилијан (251.) рођен у Sirmium-у, данашња Сремска Митровица.
Клаудије II (268-270) рођен у Sirmium-у, данашња Сремска Митровица.
Квинтил (270.) рођен у Sirmium-у, данашња Сремска Митровица.
Аурелијан (270-275) рођен у Sirmium-у, данашња Сремска Митровица.
Проб (276-282) рођен у Sirmium-у, данашња Сремска Митровица.
Диоклецијан (284-305) рођен у Doclea, данашња Подгорица.
Максимијан Херкулиус (285-310) рођен у Sirmium-у, данашња Сремска Митровица.
Констанције I Хлор (293-305) рођен у Nais-у или Naissus-у, данашњи Ниш.
Галерије (305-311) рођен у Felix Romuliana, данашњи Гамзиград код Зајечара.
Максимин II Даја (305-313) рођен у Felix Romuliana, данашњи Гамзиград код Зајечара.
Константин I Велики или Свети равноапостолни цар Константин (306-337) рођен у Nais-у или Naissus-у, данашњи Ниш.
Лициније I (308-324) рођен у Felix Romuliana, данашњи Гамзиград код Зајечара.
Констанције II (337-361) рођен у Sirmium-у, данашња Сремска Митровица.
Ветранион (350.) рођен негде у Moesia Superior, данашњој централној Србији тј. Шумадији или Поморављу.
Грацијан (367-383) рођен у Sirmium-у, данашња Сремска Митровица.
Флавије Јовиан (363-364) рођен у Singidunum-у, данашњи Београд (нема ни споменик, ни трг у свом родном граду).
Валентинијан I (364-375) рођен у Cibalae у близини Сирмиујума, данашњи Винковци.
Валенс (364-378) рођен у Cibalae у близини Сирмијума, данашњи Винковци.
Флавије Констанције III (421.) рођен у Nais-у или Naissus-у, данашњи Ниш.
Јустин I (518-527) рођен у Nais-у или Naissus-у, данашњи Ниш.
Јустинијан I Велики или Свети правоверни цар Јустинијан (527-565) рођен у Iustiniana Prima, недалеко од данашњег Лебана.

Познато је да су српске земље обилазили славни људи античког времена од Александра Великог, па преко Хадријана, Трајана, Светих Апостола—Христових ученика попут Светог Апостола Павла, па све до Светог Константина Великог који је у Нишу, у срцу српских земаља и рођен.

Један од највећих римских царева Марко Аурелије (161-180) живео је у својој палати у Сирмијуму, данашњој Сремској Митровици, између 170. и 180. године одакле је и владао и где је на крају умро. У чувеном филму „Гладијатор“ се погрешно, можда и намерно, уместо Сремске Митровице, наводи Беч или Vindobona који је за разлику од Сирмијума у античко време био један небитан војни камп.

Неколико римских царева који нису били родом из Сремске Митровице су ефективно владали из тог града, који је једно време била једна од четири престонице Рима и један од највећих римских градова, са све велелепним хиподромом, колосеумом, вијадуктима и чак 4 моста преко реке Саве.

Као што видите, српске земље или тадашњи римски Илирикум биле су место централних историјских збивања у III, IV, V и VI веку наше ере.

Доста римских царева и значајних личности не само да је потицао из српских земаља, већ је из њих и владао померајући тежиште римске политике из Рима ка осталим деловима царства.

Такав приступ је довео до тога да Сирмијум или Сремска Митровица у време римске Тетрархије буде једна од четири престонице Римског царства, а град Наисус или Ниш буде у најужем избору за Нови Рим—када је цар Константин наумио да пренесе престоницу царства из старог града Рима у неки нови, који је касније постао Константинопољ. У том избору са његовим родним Нишом су били и градови попут Јерусалима, Сердике или данашње Софије, Никомедије или данашњег Измита, Троје или данашњег Чанакала и Солуна—но победио је антички град Византион на Босфору у који се сели Нови Рим, касније добивши назив Константинопољ или међу Словенима—Цариград.

Извор: Историја Срба