Српска ћирилица, лингвисти, књижевници и смртоносна надстрешница
По много чему са својим великим пријатељем и добрим (објективним) историчаром (овом приликом нећу му споменути име) ушао сам у обимну пријатељску и другарску полемику, наравно с обостраним циљем да дођемо до праве истине у вези с кривицом за помор српске ћирилице до данас чак 90 одсто у Србији.
Моја маленкост и по мени пријатељева великост су имали мало друкчија мишљења о томе ко је већи кривац зато што је Србија једина земља у Европи, а готово исто и у целом свету у којој су матични народ (Срби) и матично (ћириличко) писмо угрожени и на тај начин што у Србији после Новосадског договора о српскохрватском, хрватскосрпском језику и „равноправности латинице и ћирилице“ (трећа тачка потписаног Договора Срба и Хрвата, а већ су тада „овлаш“ били споменути и Црногорци као нација, што су до тада били само део српског народа, као што су део српског народа били тада и, рецимо, Шумадинци. (То с Црногорцима много је дугачка прича, па је овога пута изостављамо. За овај случај с ћирилицом, важно је да су Црногорци који су се „миловски“ исписали из Српства начисто заменили своје ћириличко писмо латиничким (у пракси хрватским, а теоријски новим цррногорским латиничким писмом с нова два знака: меким и тврдим ш и ж, па им је правописно прописано да не говоре као раније „секира“ него с меким изговором између „ш“ и „с“. То што су раније део Срба у Црној Гори тако изговарали у једном од дијалеката, сада је то унето правописно у „црногорски језик“ да би се у нечему разликовали од Срба, јер нису могли друкчије постати „несрби“ или „антисрби“. Црногоство се друкчије није могло издвојити из Срба којим су се раније они поносили више од других Срба, сада су могли „миловски“ да постану несрби преко антисрпства. Како би друкчије могло од истог народа направити два.
Дакле, тај мој пријатељ који је вољно остао Србин из Црне Горе, каже ми овако:
Драго,
Ово (Новосадски договор, 1954) пре 70 године није потписано у Матици србској, потписано је у Покрајинском комитету партијском, у Улици Модене 6, наспрам хотела „Путник“, под будном пажњом „важних“ комитетлија, можда и са полицајцима у резерви ако би неком од србских представника пало на ум да се не сагласи са партијским захтевом проистеклим из онога броЗЛОвог налога из 1944. године да се његови морају „у Србији понашати као окупатори, Србија нема чему да се нада“.
И није то трајало три дана, трајало је док се не потпише. Ако негде и пише да је трајало три дана – писало је и на тараби. Можда ти није познато да се све може фалсификовати осим деловодног протокола – записник о наводним тродневном скупу могао је бити сачињен и на пијаци. Могле су се измислити и „изјаве“ оних чије су „мисли“ објављиване за „званичну употребу“. (Скраћујем један делић мање важан за ћирилицу, па настављам речи свог пријатеља, а где је тачно потписано, па и ко је потписао није много важно, важно је шта је потписано и шта је оно што је спровођено и изван потписаног – напомена: Д. З.).
Књижевници, практично, наносе већу штету но лингвисти
Кажеш, Драго, да су њима „то дозволили и легализовали лингвисти својим двоазбучјем“ – а како то нијесу теби и мени. Својим (не)деловањем, књижевници, практично, наносе већу штету но лингвисти. Да они сви користе ћирилицу, рекох, и ђеца би се окренула ћирилици, па би и лингвисти нешто научили. Њих треба са свих страна нападати и ружити, нарочито као антисрбе. Да они раде како ваља, било би друкчије.
Узгред, кад сам ја јануара 1990. преузео дужност директора поштанског саобраћаја Војводине, прво што сам урадио, било је да се на писаћој машини моје секретарице, латинична „глава“ замени ћириличном. Током наредних неколико недеља, то су учинили и директори осталих сектора.
То, као пример.
Моја маленкост сматра да је на први поглед све тачно што претходно рече пријатељ и добар историчар. Али мислим да је пуна истина мало још иза тога па се нисмо у потпуности и коначно сагласили у вези с кривицом: ко је и колико кривац за планирано затирање ћирилице у Србији до данашњих 90 одсто.
Студирао сам и дипломирао српски језик и књижевност, па мислим да прецизније морам знати ко је кривац или макар ко је неупоредиво већи кривац што је Србија за стотинакг година у пракси од ћириличке земље постала 90-процентно латиничка, и то у хрватској латиници. И то у највећем степену тек када смо се невољно ослободили Југославије. Стога не издржах да пријатељу не изложим своје мало друкчије гледање о кривици за нестајање ћирилице која је Србима много важна за културу, цивилизацију, идентитет и опстанак, поготово што су католички народи у улози окупатора Срба и Србије последњих више од хиљаду година настојали да Србе претворе у латиничаре да би их, онда, корак по корак, лакше асимиловали у неки католички народ. С делом Срба то је коначно учињено под владавином Броза, а данас се то кроз најновије латиничење „тихо“ наставља у „демократској Еуропи“, тачније у бившој југословенској републици Хрватској, али не само у њој. То се, нажалост а за многе и на чуђење, догађа и данас у Србији.
Одговорих овако свом пријатељу по други пут после његовог кратког отписа на мој први му одговор који нећу цитирати, јер ми је други одговор, у ствари, понављање и прецизирање првог одговора на његов цитирани важан део нетом предоченог одговора.
Волимо истину, па смо обојица упорни
Како смо обојица, отприлике подједнако, упорни као прави Срби да докажемо своју „непогрешивост“ у оцени ко је кривац или ко је већи кривац за смрт 90 одсто ћирилице у Србији, одговорих му:
Наравно, много је до знања, савести, родољубља појединаца. Али, сети се зашто проблем са својим писмом имају само Срби. Зашто на Космету посебан проблем имају Срби. Зато што смо на Космету добили (међународним изиграним договором) туђу војску и полицију, тј. паравојску и параполицију. А Србима је тамо то постало туђа, углавном непријатељска НАТО-ова војска чије су државе признале Косово за „државу“ изван Србије.
Тако и у вези с писмом. Само српски лингвисти су и само Србима увели туђе писмо, тј. параписмо и оно потискује српско писмо. Зашто? Зато што тачно 70 година се форсирала хрватска латиница с циљем да се српска ћирилица замени. И замењена је у јавности, као што свако може да види, око 90 одсто. Да нису српски лингвисти задржали и у српском језику од 1993. и поново од 2010. године из српскохрватског језика нормирали, прописали употребу (и) туђу латиницу, било би као у Хрватској и у свакој другој држави. Једно писмо у једном језику. А језиком се по професионалној обавези и струци баве лингвисти и тај свој рад буде плаћен. Ко је онда кључни кривац што књижевници у већини пишу наметнутом нам латиницом. (Наравно, ово између заграда сада додајем: за књиге и њихово писмо углавном одлучују издавачи књига, а они од лингвиста знају да се књиге могу писати и ћирилицом и латиницом, па иду на то да ће више зарадити од Хрвата ако књиге штампају хрватском латиницом, а Србе нико од издавача и не пита, јер се Срби неће бунити пошто су ионако већински научени и навикнути на хрватско писмо.)
Неозбиљно би било рећи да лингвисти нису кључни, главни, па и једини кривци данас за писање Срба туђим писмом. Народ цео никада не може било за шта да буде кривац. Само појединци су криви. Рецимо, ти и ја не можемо бити кривци, јер знамо из историје како нам је и зашто наметнуто туђе писмо. Народ у већини не зна, јер је смишљено обмањиван. Зато он прима оно што стручњаци (лингвисти) кажу и пропишу по службеној дужности. А они кажу у правопису и струци да су „наша оба писма“. То није народ протумачио тако и спровео. То су учинили само лингвисти. Наравно, у време Броза то су морали тако да тумаче и лажу. Данас не морају.
А не треба да понављам ко је и када и како хрватску латиницу преименовао у „српску латиницу“, па обманути у народу кажу: „Па шта ако нам нестане ћирилица. Остаће нам наша латиница.“
И хрватски лингвисти су могли увести два писма, али нису и зато се Хрвати не деле по писму као Срби
Хрватски лингвисти су исто могли да из хрватскосрпског уведу у „хрватски језик“ оба писма. Али њихови лингвисти то нису учинили.
Претпостављам да знаш да питање писма спада у језичке теме. Јер, писмо се користи у језику.
Верујем да ти схваташ ко је кривац за убијање надстрешницом 15 људи. Наравно, стручњаци за градњу. Друга је ствар ако је неко моћан притискао стручњаке да погреше. Тај би, наравно, био такође одговоран и крив.
Дакле, прво стручњаци увек. За писмо су стручњаци лингвисти и они су за језик и за писмо једини плаћени и школовани. Раније их Брозова владавина притискала да се писмо мења и зато тада нису били криви само лингвисти. Данас их власт не притиска и не меша им се у лингвистичка питања. Стога су данас криви само лингвисти. Други су у томе само „лингвистичка колатерална штета“ и(ли) глупост. Други нису кривци јер нису ни стручњаци за језик и писмо, па нису ни плаћени да се тиме баве. Ти си историчар и нико те неће ни питати ни платити да решиш питање писма. Тамо где је од тебе зависило, а како си знао историјат сатирања ћирилице, ти си, као директор у пошти у време разбијања Југославије заменио латиничке тастатуре ћириличким. И за то ти нико није платио јер ниси морао да то урадиш. Други нису урадили као ти.
То се може поредити с тобом и лингвистима. Да су они национално и знанствено довољно упућени и вољни, а и национално, нормално усмерени, они би као ти заменили у правопису два писма једним, српским писмом. И тада би у школи деца учила и знала да имамо једно своје писмо. Овако због лингвиста и њиховог правописа и струке ђаци не знају које је српско писмо, него знају од лингвиста да су „оба наша писма“. И имамо то што имамо, па и ово да ти мислиш да нису лингвисти кључни кривци. Књижевници који пишу латиницом своје књиге, као и сви други, то су само „будале“ (у смислу неупућени), несвесне шта чине. Али тако чине зато што су лингвисти, и само лингвисти, и само српски језик нормирали са два писма. То нису учинили ни књижевници, ни правници, ни физичари, ни математичари. То су по струци и за паре урадили само лингвисти.
Ако ти мислиш да су исто и још више криви књижевници, напиши текст о томе па објави. Ја се сматрам дипломираним стручњаком за језик и у том својству кажем да су српски лингвисти суштински данас једини кривци за настављање затирања српске ћирилице у Србији. Други могу бити само „будале“, али не могу бити, заједно с лингвистима, кривци. Нестручњак за неку област којом се по дужности и плати не бави не може бити кривац за проблем у дотичној области. Кривац је онај ко је за то учио школу и који се за тај посао плаћа. За надстрешницу и смрт 15 људи криви су стручњаци из грађевинарства, а не ти и ја, на пример. За нестајање и замењивање ћирилице криви су и једини плаћени стручњаци за то – лингвисти. А криви су зато што су посао којим се баве радили погубно за ћирилицу. Грађевинџи су кривци за смрт 15 људи у Новом Саду од нестручно и ризично постављене надстрешнице. За смрт до сада 90 одсто српске азбуке криви су стручњаци – лингвисти. Лингвисти су криви јер су у српски језик увели – задржали хрватско писмо.
Нисмо пријатељ ми и ја, за сада, наставили разговор о кривцима. Изгледа да је он паметнији од мене, а народ каже: „Паметнији попушта.“
Аутор: Драгољуб Збиљић је језикословац са 17 објављених књига о поломима у српском језику и затирању српске ћирилице, оснивач првог Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ и, практично, у име „Ћирилице“ са Б. Брборићем, коаутор нормалног, у складу с праксом у Европи и свету, важећег уставног решења питања писма у српском језику и писма у другим, мањинским језицима у Србији.
