Срећан Видовдан
Када се упокојио блаженопочивши патријарх Иринеј после пар дана је неко од озбиљних аналитичара рекао: „Смрт патријарха је била и смрт српске медије!“. Разлог ове сасвим исправне изјаве је била гомила лапсуса углавном нашминканих водитељки таблоидних телевизија које су јасно показивали тешко незнање српских новинара (ваљда тако могу да се назову) о најосновнијим појмовима везаним за хришћанство и Веру. Не пада снег да покрије брег него да видимо трагично ниски ниво опште културе и образованости оних који су ту да васколиком српству преносе информације и објашњавају догађаје.
Ова неписменост наравно није само ограничена на „српску медију“ него и веома распрострањена међу целокупном популацијом. То је исто лепо видљиво из популарних порука која се поводом разних прилика шаљу народу, а онај који их саставља и прослеђује сигурно замишља ја де паметан па то сада треба да пренесе на друге. Ранији пример ми је била честитка која ми стиже са више страна: „Срећан Вам Велики петак“, бар посетиоцима вашег портала не морам да објашњавам ову будалаштину.
За Видовдан добијам честитку: „Срећан Видовдан, браћо Срби и сестре Српкиње!“. Ту постоје видим два размишљања, да је то сасвим у реду јер је празник па га честитамо. Међутим нашао се и православни теолог који нам објашњава да је то дан када се служи парастос за јунаке погинуле у боју, па да се честита парастос са „срећан“ баш и не иде, ретко (можда ови са Пинка и Хепија) ко да те назове, на пример на дан упокојења твога оца, па да ти каже : „Срећан ти парастос оцу“, али можда и тога у новим временима има. Ипак ова дилема да ли је Видовдан срећан је коначно решена, ту дилеме више нема јер је Председник и сам рекао : „Срећан Видовдан“, значи ипак је то у реду, Бог нек прости.
Уз честитку за срећан Видовдан иде и кратки видео где српски витезови у крви и оклопима јуришају на Турке, а виори им се на косовском боју српска тробојка са грбом!
Ако ко се погледа историја српских застава први пут се садашња тробојка јавља од сретењског устава, значи око пола миленијума после косовске битке. Наша тробојка је наређена младој српској држави од масона јер су то три масонске боје: „Слобода, једнакост, братство“, па онда зато и бела, плава и црвена, а тако је да нам буде лакше наређено и свим другим новонасталим државама па ту тробојку данас имају и Словенија, Хрватска, Црна Гора, Словачка, Русија … . а виорење ове заставе на косовском боју опет казује хиљаде речи.
Аутор: Предраг Вучинић
