Сребреница је пропагандни пројекат Запада уз помоћ домаћих издајника на власти
Да се пригодно подсетимо да је 31. марта 2010. године, на иницијативу тадашњег председника Бориса Тадића, у Скупштини Србије изгласана Декларација о Сребреници.
Пет година касније Александар Вучић се поклонио “жртвама геноцида“ у Сребреници и издвојио пет милиона евра за Сребреницу уз образложење: “Србија гледа у будућност и ми Срби желимо најбоље односе са Бошњацима, да градимо најбољу будућност, да наредних стотину година проведемо у миру, да свима буде боље, да живимо боље. Ово је за нас мали допринос таквој заједничкој будућности и уверен сам да ће увек бити више разлога за радост, срећу и живот и да ћемо много више мислити на то, а да никада нећемо заборавити и да ћемо увек умети да осудимо оно што је у прошлости било лоше“. (ОВДЕ)
Девет година касније уместо обећане “најбоље будућности“, у Уједињеним нацијама се изгласава “резолуција о Сребреници“ којом се Срби жигошу као “геноцидан народ“, а што ће Западу тек послужити као “морално“ и “правно“ упориште за даље мрцварење и комадање Срба и Србије. Ето какав је епилог “гледања у будућност“ коју су својим иницијативама омогућили и Тадић и Вучић (па се овај други сад као “лавовски бори“ против “резолуције“).
Не могу Срби да причу о Сребреници не започињу дефанзивно: “У Сребреници се јесте догодио злочин, али злочини су се чинили и над Србима…“
У великој сте заблуди ако мислите да ће Запад и његови овдашњи поборници и пропагандисти уважити то што са своје стране признајете “српски део кривице“, очекујући да ће и они са своје признати да су се злочини вршили и над Србима. Ако нико ништа не признаје са своје стране, нема ни најмањег разлога да ми признајемо било шта са своје. Јер Запад и његови поборници у земљи и окружењу не знају за обзире, нити их занима Истина и Правда, они све то немилосрдно газе да би по сваку цену опослили само оно до чега им је стало.
Сребреница је пропагандни пројекат који Запад форсира са једним јединим циљем – да се Срби занавек стигматизују као “геноцидаши“ како би се не само оправдала сва зла чињена над Србима од 1941. до 1999, већ стекло “морално“ и “правно“ упориште за оно што се Србима тек намерава чинити – гашење Републике Српске, одвајање Војводине, одвајање Рашке области (Санџака) итд. Ако се Срби буду бунили против било чега од побројаног, Запад ће увек потезати “резолуцију о геноциду“ као морални и правни адут, у смислу: Шта очекујете после Сребренице? Починили сте “геноцид“ и ми не смемо дозволити да се он понови, зато морамо укинути Републику Српску као творевину која је “настала на њему“, као што морамо да “штитимо мањине“ у Војводини и Санџаку.
Аутор: Светислав Пушоњић
