Србски народни поздрави и отпоздрави
Опште познати и опште употребљавани поздрав код србског народа јесте: Помози Бог ! То је познато. Познато је то чак и странцима. Кад је турски предсједник владе долазио у Београд и Крагујевац, он је поздравио …
…масу народа на станицама србским поздравом и на србском језику: Помози Бог! Истим поздравом поздравио је недавно шеф француских ратника окупљени народ свуда, од Београда до Кајмакчалана.
Међутим, искусили смо, у више прилика, да се тај класични србски поздрав изобичајава и заборавља код наше омладине. У више прилика, при доласку на неку црквену свечаност, ми смо поздрављали школску дјецу са Помози Бог! , на шта су дјеца ћутала ( јер ваљда нису умјела да одговоре ), или пак одговарали су са: Добар дан! и Здраво! И тако доживљујемо једну аномалију да оно што је код нас добро странци цијене и држе а ми сами заборављамо и одбацујемо.
Свети Владика Николај је пред Други свјетски рат расписао свештенству Жичке епархије сљедећих неколико ставки које се и данас могу упутити како свештенству тако и мирјанима.
1. Нека се свештеници, и сами што чешће у сусрету са људима служе са овим поздравом: Помози Бог! Нека то нарочито чине кад ословљавају масе и групе народа.
2. Нека свештеници поучавају своје парохијане, а нарочито омладину, како сеоску тако и варошку, особито школску, да се служе са овим добрим поздравом.
3. Нека свештеници, вјероучитељи, приме ово к срцу и науче ђаке да на поздрав: Помози Бог! одговарају: Бог ти помогао!
4. Тамо, гдје свјетовна лица предају вјеронауку, нека надлежни пароси упознаду их са овим нашим расписом, и подејствује да се и они потруде у овој ствари у истом правцу.
Свети Николај, у вријеме писања овог расписа, ни слутио није да ће породицу, као непомични камен темељац друштвеног и државног живота кроз стољећа, која је наџивјела и вјекове царовања и вјекове робовања, коњи блиједи, са коњаником коме је име смрт, претурити српски дом, потабати огњишта, погасити славску свијећу, раздвојити и разјурити чељад на све стране…
У предвечерје Другог свјетског рата распис епископа Николаја, писан са пастирском бригом за своју духовну дјецу дотакао се само једног класичног србског обичаја. Свакако и најдоличнијем србском народу. Друге није ни поменуо. Оно безбожничко З д р а в о у вријеме комунистичке страховладе, потпуно је изобичајило све српске поздраве.
До нашег модерног времена не само народи, него и разне друштвене заједнице су тежиле да у поздрављању унесу неке своје особине које ће их истицати од других, или које носе печат њиховог друштвеног живота. Разумљиво је онда да се могло о поздравима код појединих народа.
Тако су и Срби имали своје народне поздраве с којима су се свакодневно поздрављали. Ове поздраве је србски народ створио у прошлости исто онако како је створио и успио да формира цјелокупни свој народни живот. Но онако како су данашњи Срби почели да запостављају свој народни поздрав и како су почели да га прилагођавају страним поздравима, тако су почели и да преводе туђе поздраве.
Ујутро се Срби поздрављају са: Добро јутро! или Добро ти Бог дао! На то други одговара: Добра ти срећа! Некада се чује и овакав јутарњи поздрав: Сунце ти на Исток, Господ Бог на помоћ! – нашта овај други одговара: С тобом заједно! Ријеђе се чује поздрав: Здраво уранио! и одговор: Здраво, како си ти ?
Преко дана се Срби поздрављају са: Помози Бог! или Помога ти Бог!, други одговара: Бог ти помогао!, Бог ти добро дао! или Добра ти срећа! Госту се увјек послије поздрава каже: Добро дошао, а он одговара: Боље те нашао! Путник се пита послије поздрава: Ако Бог да?, а никад се неће питати: Куд си пошао?
При растајању на питање: Када ћемо се видјети? , одговарамо: Ако Бог да и Божије здравље… тада и тада! У нашем језику је данас остало само оно неправилно као на примјер: Видјећемо се, чучемо се, Отишао сам, Ћао, Ајде, Бај Бај…
У посљедње вријеме, а и дошло је задње вријеме, уобичајено је поздрављање без аваза. Било како да поздравите пролазника, он као да је без језика, одговара климањем главе или подизањем руке, попут нациста. Тај нови поздрав назвасмо « климоглав « !??
Поздрав Добар дан, који се данас употребљава није народни поздрав него је превод из других језика, тј. није изражен у духу музике нашег језика. Узимамо на примјер стих из наших пјесама: « Па он њему Бога називаше «, а ако у све то намјестимо « Добар дан» отприлике најприближније добијамо: « Па он њему добар дан викаше « ( што у сваком случају не одговара нашој терминологији ).
У току дана, је да још једном поновимо, најчешћи Србски народни поздрав је: Помози Бог !, а отпоздрав: Бог ти помогао!, а веома често се може чути и отпоздрав: Бог ти помогао нико ти ништа не могао.
Старјешина своје војнике увјек треба да поздрави: Помози Бог јунаци, а војници одговарају: Бог ти помогао!
Умјесто Србских народних поздрава код нас се укоријенила и ријеч Здраво која је страна нашем србском језику. Ова неодговарајућа ријеч је толико присутна у нашем ријечнику тако да се користи како при сусрету: Здраво, како си !, тако и при растанку : Ајде здраво. Приликом разних такмичења поједини спортисти се поздрављају чак са три пута: Здраво, Здраво, Здраво.
Од заранака – кад је сунце при заласку, Срби се поздрављају са: Добро вече или Добро вече ти Бог дао, а овај одговара: Добра ти срећа или Бог ти добро дао.
На празнике поздрави су: Помози Бог и срећан ти…Поздрављени одговара: Добра ти срећа и све ти срећно и честито било.
– За вријеме Божичних празника се поздрављамо са: Христос се роди, а отпоздрављамо са: Воистину се роди.
– За вријеме Васкршњих празника се поздрављамо са: Христос Воскресе, а отпоздрављамо са: Воистину Воскресе.
– За Богојављење се поздрављамо са: Христос се јави, а отпоздрављамо са: Воистину се јави.
Када нам саговорник каже да нас је неко поздравио ми одговарамо: Од Бога му здравље.
Кад домаћин на дан славе дочекује госте пред кућом или на прагу свог дома на поздрав гостију: Срећна слава, он одговара: Хвала, добро дошли.
При растанку Срби се преко дана поздрављају са: Збогом или Збогом остај. Ријеч збогом је скраћеница од: С Богом. На ове поздраве слиједи одговор: Збогом пошао и Срећан ти пут или Бог то био на путу.
Увече се поздравља са: Добра ноћ или Лака ноћ, нашто се одговара: Био ти Бог на помоћ. Поздрав довиђења је новијег датума и народ га ријетко употребљава, осим у градским срединама. Понекад се рече на растанку: У здрављу да се видимо.
Приликом дизања здравица по Србском народном обичају се каже: Здрав си или Здрав да си, умјесто стране ријечи: Живјели, која се нажалост одомаћила у нашим поздравима.
За вријеме обједа каже се: На здравље, а одговор је: Здрав био. У многим крајевима је обичај, да се за вријеме обједовања не диже иза трпезе. Наравно прије и послије сваког обједа слиједи молитва. Иначе у свакој другој прилици, кад човјек долази и назива Бога, обичај је да онај који га дочекује устаје на ноге. У правим домаћинским србским кућама при улазу госта сви укућани устају на ноге, ап макар тај гост био најнезнатнији. Ово поштовање се указује не толико самом госту, колико Богу кога овај при улазу назива.
За поздрављање приликом смртних случајева, односно како би се рекло изјављивање саучешћа сродницима преминулога, народ је такођер створио поздрав: Хвала је Богу, или скраћено: Хвала ј` Богу, а ожалошћени одговара: Коме но Богу. У неким крајевима србским каже се и данас, кад неко иде на жаљење: Пошао је на Хвала је Богу. То је у сагласности са оним почетним стихом србских јуначких пјесама: Боже мили на свему ти хвала. Све се подводи вољи Божијој и Богу се захваљује унапријед без обзира да ли ће се у пјесми износити наша погибија или наша побједа. Изрази: Саучествујем у жалости или Моје саучешће су новијег или вјероватно страног порјекла, али су се иако непожељни веома укорјенили код нас. Када слушалац сазна да се неко упокојио он одговара: Бог да му душу прости.
Највећи број Србских народних поздрава и отпоздрава употребљавамо и приликом телефонских разговора, гдје такође треба водити рачуна о примјени и изговору наших Србских поздрава и отпоздрава.
Србски народни поздрави су израз вјерског осјећања. У њима су изражени благослови и уплетено име Божије. Они даље означавају присност и љубав између људи. С новим временом и новим идејама које су стране народном духу, увлачили су се у наш народ и страни поздрави, међу које долазе и они : клањам се, мој наклон, слуга покоран, љубим руке и тд. Као све наказне новотарије, народ је и туђе поздраве тешко усвајао и те поздраве је сматрао припадношћу « модерних људи «. На њих је гледао као на бесмислене, празне, безвојне, па се зато држао својих поздрава којима је везан за своју прошлост и који одишу његовим духом.
Свети владика Николај је говорио да свему што није добро дође крај, и кад се на рушевинама почне зидати, породица ће опет морати бити камен темељац цјелог нашег друштвеног живота.
Да, породица србска, као освештани храм Господњи. Ако се не поврати стари србски породични живот у свим својим детаљима…у духу и истини старе србске породице, на којој је почивао благослов Божији, неће се појавити ни зрачак свјетлости спасења за православни род србски.
Пред будућим поколењима сви ћемо бити одговорни ако дозволимо да нам се оштром сјекиром одсјече корјен живота народа Србскога.
О свему до сада наведеном и на начине како смо објаснили треба говорити у свакој прилици. Јер, добро је познато, да код нас Срба ни једно од помодарских навика није било дугог вијека.
Дај Боже да и овом злу као и сваком другом дође крај. АМИН. Дај Боже.
Приредио: Дејан Мирић
Извор: https://srbija.1forum.biz/t129-srpski-narodni-pozdravi-i-otpozdravi
