Србски духовници, пређите са речи на дела у исповедању Православне вере
“Довољан је само један човек распаљен огњем Божанске ревности
па да цео један народ преобрази“ Свети Јован Златоусти
Ово је молба оним духовницима СПЦ који су до 2010. године, односно до прогона владике Артемија и његовог монаштва од стране екумениста, гласно и јасно говорили против екуменистичког безакоња, а данас се њихов глас утишао или су потпуно заћутали, а део њих је променио правац и тон своје приче. Свети Теодор Студит је рекао:“Заповест је Господња да не останемо неми у временима када је вера у опасности. Када је вера у питању нико нема право да каже: Ко сам ја? Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати, а ти зар да останеш нем и незаинтересован?“
Када је Божијим промислом 2010. године отпочео отворени прогон верног Христовог стада у СПЦ, прво владике Артемија и његовог монаштва, па онда и других ревнитеља, тада су се небеса затресла од труба анђела који су позивале на борбу за Православну веру. Тог момента је требало прећи са речи на дела, односно отворено се супроставити екуменистима у СПЦ. Мудри владика Артемије, знајући да је то преломни моменат, када је најтеже човеку који се колеба, који није сигуран, прећи са речи на дела, стрпљиво је сачекао да екуменистичко безакоње потпуно сазри. Тих 6-7 месеци од протеривања владике са КиМ до његовог отвореног супростављања екуменистима било је потребно да протекне, да би и мало дете могло препознати да екуменистичком злу нема краја, да нико не може да каже „нисам знао“, и да се колебљивци определе. Претпостављам да су ти месеци били најтежи у животу владике Артемија, јер је био принуђен да ћути и трпи лажи и понижења, због свог народа који заслепљен сопственим грехом није одмах препознао где је истина. И онда, кад се време испунило, Божији изабраник владика Артемије је храбро и одлучно, како и доликује ономе који је достојан трона Светог Саве, рекао доста безакоњу и устао у борбу против екуменистичке аждаје која на себи има главе недостојних србских архијереја. То је тренутак, када сте Ви, србски духовници, уместо да пређета са речи на дела и да заједно са својом многобројном духовном децом станете под омофор владике Артемија, урадили супротно. Остали сте само на речима, а потом сте почели и да осуђујете поступке владике Артемија (Дубоки Поток….), а србски народ који је омађијан екуменистичко – глобалистичким лажима, још више сте збунили.
Са великом тугом и болом у души, подсетићу Вас на благослове и поуке које сте нам давали у борби за Православну веру, а који су нам дубоко прирасли уз срце и којих се ми чврсто држимо и данас, а које сте Ви изгледа заборавили или их другачије тумачите данас:
– Не треба ићи код екумениста на службу, посебно не код оних који су љубили папи руку и који су учествовали са римокатолицима у заједничким молитвама. А и ако одемо на такве службе, када узмемо нафору од екуменисте да му потом пљунемо на руку.
– Не треба ићи на службе на којима служе новотарци, односно где се служе Свете Литургије и друга богослужења измењена, посебно се не сме код њих причешћивати. Мислићеш да си се причестио, а оно ће бити хлеб и вино.
– Екуменисти-новотарци наносе проклетство на народ, а народ је саучесник док ћути. Од њих ни случајно не смемо узимати благослов, јер је то проклетство. Уместо да буду сарадници Божји у домостроју спасења, многи су постали вуци у јагњећој кожи, задржавши само изглед побожности, а силе Божије су се одрекли, те је благодат Божија одступила од њих.
– Требало би да екуменистима поцепамо мантије и да их избацимо из храмова, као што су чинили наши преци. Многи данас у мантији служе не Христу, него антихристу.
– Сви који су одступили од Православља не спасавају се, ако се не врате у Православље…
– Нема компромиса када је у питању Православна вера и сви смо дужни да је по цену живота бранимо. Наша вера је крвљу запечаћена и зато нема одступања! За веру се умире!
– Највећа је наша пропаст данас то што немамо исповедника за веру. Што нисмо готови да пострадамо. Да будемо лишени много чега материјалног. Да будемо прогоњени! Да будемо затварани! Да будемо исмевани, пљувани! То је Православље! А није Православље… да пристајемо на све и свашта. Да идемо папи на поклоњење да би били у миру с њим. У миру са ђаволом. Папа је највећи претеча антихриста… Папска институција је највећи претеча антихриста!
– Један једини епископ може спасти цркву ако остане да исповеда веру поштено – да га секу на комаде. За њим ће кренути и остали, и спасиће Бог оне који су … који треба да се спашавају… и који су свесни да без Јеванђелског пута нема другог пута у Царство Небеско.
– Православље је правоверје и правоживљење. Не може једно без другог! Хришћанин који нема и једно и друго као да има једну ногу, да је ћопав.
– За истински Православне хришћане мерило свега остају догмати и канони утврђени на седам Васељенских сабора.
– Сада разјарено и огорчено Христову веру прогоне они који врло добро знају Христа и Његово учење. Често су то свесни отпадници од вере, који су продали душу сатани за земаљска блага. Нека Милосрдни Господ заклони остатак оних који верују Њега. Но остатак је тај мален и биће све мањи и мањи. Црква ће остати Црква, са свим обећањима која јој припадају и са пуноћом благодати чак и ако у њој остане само један епископ са малим бројем верујућих. Сви остали ће бити “уздрмани“ и ‘пашће, биће “надвладани вратима пакла“, без обзира што ће наставити да себе називају црквом“.
Наводили сте нам цитате из буквара борбе за Православну веру, књиге “Света Ревност“ Архиепископа Аверкија Џорданвилског и давали нам благослове да на сваком месту разобличавамо јеретике и њихове лажи. Говорили сте пре прогона владике Артемија да он треба да буде одлучнији и отворенији у борби против екумениста. Када је почео прогон, говорили сте добили смо свога владику. А када је дошло време да се раздвоји жито од кукоља, јер је претило да чисто жито буде угушено од мноштва кукоља, да сви истински православни исповедници стану под омофор владике Артемија, ви сте Христово стадо поделили. Тим чином сте помогли екуменистима да успешно остварују своје планове, јер сте одбили да се придружите владици Артемију, нити сте то дозволили својој духовној деци. Просто је невероватно да Ви нисте препознали да су се испуниле речи Архиепископа Аверкија Џорданвилског: “Апостасија или отпадништво, сада је у пуном замаху и тешко ономе ко то не види или, што је вероватније, не жели да види, ко из неопростиве лакомислености затвара очи на све што се догађа у свету и умирује себе и друге како ничега посебно сада нема, како је све природно“. Због тога је народ Србски, који се ваља у брлогу греха и који је постао безлична маса коју обликују глобалисти и екуменисти, био на корак да прихвати папу, а преко њега и самог антихриста. То би се и догодило да владика Артемије, по Божијој вољи, није целу Србију ставио под свој омофор и да није посејао катакомбе по Србији и свуда где Срби живе, у којима народ налази утеху и заштиту од екуменистичке магије. У храмовима СПЦ где господаре екуменисти, уместо речи истине, могу се чути ватрени проповедници екуменистичких лажи, који распаљени неразумном, неправедном и нечастивом ревношћу, спремају народ Србски за унију са сатаниним намесником на земљи, папом.
А, ви Србски духовници, уместо да изађете из манастира и кренете са владиком Артемијим у заблудели народ да га спасавате и да му речи истине пренесете, ви се затвористе у ваше манастире, заборављајући на речи преподобног Теодосија кијево-печерског: “Ако видиш, чадо, иноверце, како се споре са Православним и желе лажима да их одвоје од Православне Цркве – помози Православном. Тиме ћеш избавити овцу од чељусти лава. А ако прећутиш и оставиш без помоћи, дође му на исто, као да си отео искупљену душу од Христа и продао је сатани“. Покушавате да се оправдате како нећете напустити ваше манастире без борбе, док вас не избаце, при томе заборављајући да су важније људске душе од зидина манастира. Уосталом, говорили сте за монахе владике Артемија да не треба да напуштају манастире док их силом не буду избацивали. Када је игуманија Јелена из манастира Вазнесење са својим сестринством тако поступила, и кад су их из њиховог манастира избацили свештеници и полиција, на начин на који нису чинили ни комунисти[1], Ви сте онда говорили за игуманију Јелену да је пренаглила у својој ревности, зато што није остала послушна владици екуменисти, да би боље било да је ћутала и тада је нико не би дирао. Треба да се запитате зашто Вас не истерују из ваших манастира? Одговор је једноставан, јер им не сметате у остварењу њихових планова.
Србски духовници, Вама смета што разобличавамо екуменистичке лажи и исповедамо истину. Кажете, “вама нико не одговара, ви све осуђујете“. А ми се само држимо благослова који сте нам Ви давали, осуђујемо зло у људима, осуђујемо богоодступништво, осуђујемо екуменистичке лажи, држимо се речи Архиепископа Аверкија Џорданвилског, који сте и Ви често цитирали: “…Осуђивање не само да је допустиво, него и неопходно, будући да га прописује и сам Закон Божији и савест, пошто истински хришћанин не може да се према отвореном злу и греху односи равнодушно, не примећујући га и мирећи се са њим, лукаво се изговарајући “неосуђивањем“, “хришћанском љубављу“ и “свепраштањем“. Сваки истински хришћанин – не мири се са злом, ма где и ма у коме га сретао“. Са друге стране, духовник кога су својевремено прогласили за живог пророка, причао је како ће митрополит Амфилохије бити светац и да ће његове мошти бити код њега у манастиру. Без обзира на истинитост или не тог пророштва, тај духовник је требало прво да разобличи екуменистичко безакоње поменутог митрополита, који је био један од носиоца јеретичког зла које разара СПЦ. Посебно што је тај духовник често папу називао правим именом сатаниста, а није знао да објасни како то да његов будући “светац“ митрополит Амфилохије упорно води србски народ под окриље тог истог папе, и назива га “светим оцем“.
Шта Вам значе речи без дела? Осуђујете јерес, а помињете јеретике на Светим Литургијама. Да не очекујете можда да Сабор СПЦ прогласи екуменисте у својим редовима за јеретике. То је просто немогуће, јер баш у Светом Архијерејском Сабору СПЦ огромну већини чине они који су кренули путем компромиса и издаје, који су одбацили Крст који су носили, који су одбацили Христа а прихватили папу. Зар сте заборавили да се догађало и у ранијим временима наше Православне Цркве, да Сабор није увек бранио истину. О томе постоје јасна сведочанства у случајевима Св.Атанасија Великог, Св.Јована Златоустог, Св.Василија Великог, Св.Теодора Студита, Св.Максим Исповедника и других. Уместо што себе и друге заваравате да ће се екуменисти у СПЦ уразумити, да ће се покајати, сетите се речи Св.Игњатија Брјанчанинова: “Јеретику је недоступно покајање и познање Истине. Лакше је прељубочинцу и криминалцу покајати се и Бога познати него јеретику и расколнику, нарочито уколико је реч о ученом човеку или подвижнику… Обраћење јеретика и расколника, њихово приступање правој вери велика је милост Божија која се по особитом Промислу Божијем пројављује само на изабранима, познатим Јединоме Богу. Људска, пак, средства за обраћење расколника и јеретика су немоћна“.
Србски духовници, које смо сматрали стубовима Православне вере, дозволили сте да Вас заслепе интелектуалци који су некада заступали мишљење да када је у питању борба за веру нема компромиса, до оног момента када су осетили да могу бити угрожени материјално, па су ту исту борбу преформатирали у причање прича које, нити ће народ пробудити, нити ће спречити екуменистичко безакоње. Они тиме, у ствари постају помагачи екумениста у СПЦ. Заборавили сте да је конкордат Свети Николај Жички срушио не у манастиру, него на улици и то са обичним народом сељацима, занатлијама и радницима, а не са високошколованим који су и тада, као и данас, у већини случајева спремни да се боре за веру и Србију само до момента када се тражи жртва. Свесно или несвесно, ти интелектуалци су одрадили посао за екуменисте, разбили су Православни фронт за борбу против екуменизма. Уместо да је целокупна Светосавска Србија стала под један омофор, она је разбијена и подељена и међусобно супростављена.
Да бисмо се на прави начин супроставили екуменистичком безакоњу које спроводи већина архијереја у СПЦ и њихових послушника у мантијама, нема другог начина него да се одвојимо од њих. Одвајајући се од екумениста, ми се не одвајамо од Христове Цркве, него је прихватамо пуним срцем, а не подељено или како каже 15 канон: “А они, који се одељују од општења са својим епископом због какве јереси, која је од светих сабора, или од Отаца осуђена, то јест кад он јавно проповеда јерес и отворено о њој у цркви учи, такви не само што неће подлећи казни по правилима за то, што су прије саборнога разбора оделили се од таквога епископа, него ће напротив бити заслужни части која православнима пристоји. Јер они нису осудили епископе, него назовиепископе и назовиучитеље, нити су расколом порушили јединство Цркве, него напротив похитали су да ослободе Цркву од раскола и раздељења“. Служите Богу, а на Светим Литургијама помињете оне који са свејерешћу хуле на Бога, при томе сте заборавили на речи Св.Василија Великог: “Ако се неки чине као да исповедају здраву веру, но опште са другачије мислећима (са јеретицима), такве ако после опомене не престану, не само да их не треба имати у општењу, него их ни браћом не називати“. Што саблажњавате народ Србски и помињете оне које се не кају, који отворено јерес пропагирају. Кажете па и Свети Јустин Ћелијски се тако борио. Али прећуткујете да у време Светог Аве није било овако одступништво, да патријарх и већина Архијереја отворено себе називају јеретицима, односно екуменистима, да се лажно Богу моле по катедралама и храмовима СПЦ са римокатоличким јеретицима и да без имало стида вичу да је неопходно да се уједине “сестринске цркве“. Ако вам то све није довољно, и чекате да се они јавно причесте из истог путира, онда ће већ бити касно и народ Србски ће то прихватили као нормално и уместо Христа прихватиће папу. Јер, све док нам је наша вера чиста и неукаљана, дотле има наде за сваког Србина понаособ, и народ Србски у целини. Зато не треба да чувате зидине, Ваше манастире, већ да одговорите на Божији призив који, нажалост, нисте препознали, да изађете у народ као владика Артемије и да сведочите и браните Православну веру.
Када дође до отворене издаје Цркве и завођења верујућих на погрешан пут, нема простора за прављење компромисa. У часу када борба за Православље долази до врхунца, Ви немате права да се затварате у своје манастире и мирите своју савест грмећи у својим беседама које чује мали број људи или штампајући књиге које народ Србски слабо чита.
Часни духовници којима смо захвални за оно што смо данас, Христова војска у борби за Православну веру, молимо Вас пређите са Богом надахнутих речи на Богом надахнута дела, одвојте се од екумениста из Београдске патријаршије, станите под омофор достојног наследника владике Артемија, његовог духовног чеда владике Ксенофонта, будите део СПЦ Епархије рашко призренске у егзилу која речима исповеда, животом сведочи и, ако треба, крвљу ће потврдити и сачувати Православну веру коју нам је Господ преко Светих Отаца предао.
На крају, како приличи, ову молбу закључујемо речима светог владике Артемија: “Ићи за Господом значи ићи на крст, на распеће, на страдање, на прогонство, јер компромиса нема и не може бити између Истине и лажи, између Светлости и таме, између Бога и ђавола. Ту постоји јасна линија преко које се не може и не сме прећи. Ко год мисли да је могуће измирити те супротности, он се налази на путу који не води у живот вечни, него у погибао“.
Учинимо што до нас стоји, остало ће Господ дати!
Раб Божији Горан Живковић
