Istorija

Srbski dobrovoljci na Kajmakčalanu

Sajtovi „In4s“ (https://www.in4s.net/strah-i-trepet-za-neprijatelje-srpskog-naroda-kajmakcalanski-jun/) i „Srbi na okup“ (http://srbinaokup.info/?p=127645) objavili su 29. septembra 2022. godine nepotpisan i prilično „siromašan“ tekst „Strah i trepet za neprijatelje srpskog naroda : Kajmakčalanski junak – Vojvoda Vuk“, iz koga bi se moglo razabrati da nije Vuka bilo, ne bi bilo ni pobede na Kajmakčalanu.

Uza sve to, valjalo bi znati da su vojne operacije u ranoj fazi Solun­skog fronta bile praćene velikim ljudskim žrtvama; od kraja avgusta do polovine decembra 1916. godine, ukupan broj mrtvih, ranjenih i nestalih iz­nosio je 1.068 ofi­ci­ra i 32.381 vojnik, a samo u borbama za Kajmakčalan izbačeno je iz stroja 4.643 srpska vojnika, od čega 3.320 iz Drinske divizije. Sve to uzrokovalo je reorganizaciju cele srbske vojske: na samom početku 1917. godine rasformirani su svi četvrti divizijski pu­kovi, a broj četa u bataljonima sveden je na tri. Krajem marta ras­formirana je i Treća armija, a njeno ljudstvo upotre­b­ljeno je za po­punu Prve i Druge armije.

Tada je rasformiran i Dobrovo­lja­č­ki odred kojim je komandovao Vojvoda Vuk, ali ne baš tako što su njegovi „preživeli vojnici… prebačeni u druge pukove“, kako piše u pomenutom tekstu. Učinjeno je to sa nešto neobičnijim ciljem – da se razmeštanjem njegovih pripadnika uk­loni još jedan trag o srbskim dobrovoljcima -, u skladu sa naredbom Mini­starstva vojnog, izdatom na samom početku Velikog rata da se dobrovoljci ne formiraju u po­sebne jedinice i dobrovoljačke ko­mande, niti da se „na za­početoj osnovi skupljaju sami u veće go­mile“. U toj se naredbi i nalazi osnovni razlog što se nikada nije saznalo koliko se dobrovoljaca našlo u srbskoj vojsci 1914-1918. godine. (Mnogogodišnja istraživanja ovog potpisnika pokazuju da ih je bilo bar 198.900, s tim što ih je u proboju Solunskog fronta učestvovalo najmanje 82.600, od ukupno 140.000 ratnika – ili oko 150.000, koliko tvrdi jedan vojni izvor).

No, iako je na Solunskom frontu administrativno izbrisan Dobrovoljački odred, ostala je naredba pukov­ni­ka Krste Smiljanića, komandanta Drinske divi­zi­je, napisana 18/31. mar­ta 1917. godine, a posvećena Dobrovolja­č­kom odredu. Iz nje se može sa­znati da su dob­ro­volj­ci ušli u sastav Drinske divizije 15/28. septembra 1916. go­di­ne, da su odmah stali u prvi borbeni red i da su uzimanjem Kajmak­ča­lana zakoračili na Srbsku Zemlju, čime su celoj srbskoj vojsci da­li izuzetnu mo­ralnu snagu.

Evo te naredbe:

„U poslednjem lomljenju i pobeđivanju neprijateljskih snaga i moći na Kajmak­ča­lanu, Dobrovoljački odred imao je jednu od najznačajnijih i najtežih uloga. Pripre­mivši se u toku 16. septembra 1916. godine za ve­liko delo dobrovoljci izleću 17. sep­tembra iz svojih rovova a zatim u je­d­nom jurišu koji izaziva poštovanje i priznanje, i naletu jednostavnom i prostom, a pod jakom neprijateljskom vatrom, izbijaju i defi­nitivno ov­lađuju najvišim vrhom Kajmakčalana, kotom 2525. Tu su dobrovoljci na nož uzeli jednu nemačku poljsku bateriju, nekoliko mitraljeza, dosta mu­nicije i mnogo drugog ratnog materijala. Neumorni dobrovoljci pro­du­žavaju, zatim, u toku 18. i 19. septembra svoje velike napore i napa­da­ju… sa nečuvenom žestinom i besprimernim po­letom. Naročito isti­če­m neobično ogorčene i krvave juriše izvršene na jako utvr­đeni položaj »Sivi breg«… koga je neprijatelj, ograđen preprekom od žice, očajni­č-­ki branio. U najvećoj meri pokoleban neprijatelj, ovim nečuvenim nale­tom, napušta svoj položaj u toku noći 19/20. septembra, posle čega pada u naše ruke cela greda Star­kovog groba, kao i ostali položaji zapadno od ovoga… U napadu na Gruniški vis od 4. do 20. novembra 1916. godine Dobrovoljački odred učinio je ponova veliki napor, napor koji je pre­mašio njegovu snagu. Odred je tada mučnim i krvavim napadima pro­tivu neprijatelja znatno nadmoćnijeg, uspeo da otme sve bugarske prednje po­ložaje… i satera neprijatelja pozadi njegovih žičanih prepreka. Od ži­la­vog i upornog neprija­telja ovde je otimao kamen po kamen, stenu po st­e­nu. U ovim borbama oslobođeno je i selo Grunište… Krvavo rvanje koje je potom nastalo… i silni napadi i kontranapadi na ovom malom parče­tu zemlje, a izvršavani sa očajničkom hrabrošću, proslavili su ime i junaštvo naših dobrovoljaca. U najkrvavijem i najljućem od tih okrša­ja, 16. no­vembra 1916. godine pao je i nikad nezaboravljeni junak i ko­mandant dobrovoljaca potpukovnik Vojin Popović…

Slavni dobrovoljci! Vas hrabre i junačke sinove Tužne Bosne, Kr­šne Hercego­vine, Krvave Like i Udbine, Divne Dalmacije postojbine legendarnih junaka Janko­vića i Smiljanića… Ravne Slavonije, Plodnog Srema, Banata i Bačke… Krševite Cr­ne Gore, Gorde Česke i Morav­ske­ …Velike i Plemenite Rusije, Vas nepobedime junake, povukla je u borbu žarka ljubav za slobodom i vatrena želja da se raskinu rop­ski lanci ve­kovnih neprijatelja. Pohitaste kao orlovi krstaši u gnjezdo majke Sr­bije da sa njenim sinovima, potomcima Obilića i Kraljevića Marka, lu­ču slobode vi­so­ko uzdignete i da bez suza i straha, sunce slobode pre­ne­sete širom naših krajeva. Vi poleteste na krilima svesti kao anđeli mira da donesete dan tamo, gde je rulja Huna i Varvara obavila sve u mrk­lu noć. Vaša vrela srca, puna častoljublja i osvet­ničke krvi bez mrlje i srama prineste na oltar Velike Srbije i stvoriste legende.

Nepobedimi junaci! Vaše bojno druželjublje sa Drinskom divizi­jom posvedo­če­no je na istorijskim junačkim megdanima: Kajmakčalana, Sivog brega, Crnog kamena, Gruniškog visa. Vaše bojno druželjublje os­vešteno je na gomilama kostura vaših dru­gova i hrabrih Drinaca. Ne­ka se vaše bojno druželjublje pričesti iz jednog pu­tira ratnog svršetka… Skinimo kape i poklonimo se senima palih junaka, vaših bes­mrtnih dru­gova, koji natopiše i zališe svojom krvlju prag Otadžbine i uzviknimo: Neka im je čast i slava! Vama, junaci, kao znak dubokog priznanja i is­krene zahvalno­sti, kličem: Živeli dobrovoljci“!

Autor: Ilija Petrović, istoričar

Hvala na poverenju! Molim vas podelite, širite istinu!