Србска мајка је стуб породице, а преко деце и стуб државе
“Свака је мајка мученица, а на првом месту: мајка хришћанка. Зашто? Зато што се она дан и ноћ неуморно мучи и стара о телесном и духовном здрављу своје деце. У тој својој непрестаној бризи она сваки дан умире за своју децу. То је истина нашег земаљског света, истина којој се диве Небески светови. Јер ако има ичега на земљи чему се диве Анђели Небески, то је добра хришћанка, добра мајка, добра жена. Ништа није ни теже ни одговорније у нашем земаљском свету од дужности мајке хришћанке.“ Преподобни Јустин Ћелијски.
Србска мајка нежна је према деци, добра према свом мужу и пријатељ који те неће никад издати. Њена душа је задивљујућа доброта, која пева и када страда, она у болу тугује и пати, али не очајава. Децу своју учи мудро и брижно уливајући у младе дечије душе љубав према Богу, роду и отаџбини, да буду поштени и праведни. Послушна је мужу свом, а када остане без њега, преузима и његове дужности и наставља да води породицу правим путем. Како се понаша и бори за породицу у добром, тако то чини и када настане зло. Ревносна, одлучна и пожртвована србска мајка је стуб породице, а преко деце и државе. Каква је права србска мајка показују следећи примери.
Мајка девет Југовића која је без сузе са тихом патњом испратила својих девет синова у бој на Косово. После боја, поред огромног бола који је осећала због губитка своје деце, она је била поносна јер њених девет соколова својом жртвом задобише Царство Небеско, дадоше животе за ближње своје и тако оправдаше своје постојање, а њеним земаљским патњама дадоше небеску утеху.
У време опште пропасти, после Косовског боја, сав терет народа и државе на своја слаба плећа преузима једна од највећих србских мајки, књегиња Милица. Тешко погођена због смрти свога мужа Кнеза Лазара и слома србске државе, притиснута издајом и борбом за власт, у тешким тренуцима опстанка и велике смутње, она храбро и одлучно наставља где је њен муж стао.
Данас већина Срба и не зна ко је мајка Марица, нити како је она утицала на будућност Србa, да народ кога су после вишевековног ропства сви отписали и сматрали да не постоји, од обичне турске рајетине, постане слободан, да упркос свему васкрсне и поносно узвикне свима да је жив и слободан. Марица је још у својој утроби улила у душу Ђорђа мржњу да буде турски роб и да Срби треба да буду слободни како нам је Бог дао. Она је учинила да обично србско чобанче Ђорђе, постане Вожд Карађорђе који је донео Србима слободу после неколико векова тешког ропства.
Како права србска мајка оплакује своје дете, најбоље говори пример Иване мајке великог Његоша, која је на одру свога сина рекла: ”Браћо Његуши соколови, брђани. Није то лијепо што чините, што плачете и кукате за Владиком. Није се он родио за кукање нити се родио за плакање. Радио је о добру имена нашег и српског, зато за њим не треба плакати, престаните са плачем…Треба да плачу оне мајке које рађају издајнике и погани људске, а не ја. Проста ти сине материнска рана, просто ти српско млијеко. Слава Богу који те је тако лијепог узео …”
Само једна жена у нашој историји упамћена је као “србска мајка“, Преподобна Мати Ангелина Бранковић. Њен готово цео живот је био жртва и подвиг. Верна супруга и ослонац слепом мужу деспоту Стефану у можда најтежем периоду нашег народа, одгојила је троје деце (ћерку и два сина), а синови Ђорђе (Максим) и Јован су као њихов родитељи канонизовани. Због својих многобројних добрих дела и пожртвованости, она је као готово савршена хришћанка, супруга, мајка и монахиња у свом народу постала позната србска мајка или србска мати Ангелина Крушедолска.
Ово је пример само неколико од свих оних србских мајки, које су рађале децу која су свој народ учинила великим, земљу Србију великом и поносном, због којих нам се цео свет дивио.
Некада је србска мајка у потпунусти испуњавала оно што јој је Бог наменио и заповедио, рађала је бар петоро Југовића и Обилића, које је упућивала да буду верни Богу и роду, учила их да увек буду спремни да бране своју веру, породицу и земљу, па ако треба и да се жртвују. Данас су србске мајке попут Милице, Јевросиме, Иване, Марице, Ангелине или мајке Југовића велика реткост, због чега су нам земље и народа све мањи.
Нико не воли као мајка, нико не жели боље него мајка своме чеду, нико не може да боље научи од мајке, јер она то чини од самог зачећа у утроби њеној, али исто тако нико не може да упропасти дете своје као лоша мајка. Некада су србске мајке рађале и одгајале велике људе који су слушали своје свете претке и држали се њиховог завета, који су чинили и своју мајку и цео народ поносним и који живе докле сунце греје. А данас србске мајке у огромној већини рађају и одгајају мале, размажене и похлепне људе, без морала и поштења, који кратко трају, а за собом остављају велику пустош и срамоту.
Србске мајке, да би на вама био благослов Божији, да би се поносиле својом децом, да би биле стуб породице и државе, чините оно што вам је Господ дао, рађајте децу и васпитавајте их да буду верни Богу и роду. Украшавајте себе и своју децу вечном и истинском лепотом о којој говори Св.апостол Павле: ”Ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоценим, него добрим делима, као што приличи женама које се приволеше богопоштовању” (1.Тим.2,9-10).
“Поклонимо се светим мајкама и женама српским, и помолимо се са блогодарношћу Господу Богу: „O, Свевишњи Господе, Боже, хвала Ти што си даровао српском народу такве и толике матере, које остадоше вјерне закону Твоме. Уведи их, Господе, у Царство Твоје вјечно, тамо гдје се у вишњој и вјечној Србији сија лик Светога Саве и Свете Петке српске, и Духом Твојим Светим, Господе благи, испуни, оснажи и управи садашње и будуће мајке, овога Твога крстоносног поколења, које ће Теби служити и Тобом се прослављати. И помози нам, Оче наш небесни, да се и ми, као дјеца Твоја, вежемо уз Тебе љубављу дјеце према родитељу своме, а Ти се вежи уз нас љубављу родитеља према дјеци својој, да Ти будеш наш и ми Твоји, на вијек вијека. Амин.“ Свети Николај Жички
Учинимо што до нас стоји, остало ће Господ дати!
Раб Божији Горан Живковић
Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!
