Србска деца: Зашто волимо Русију, а не запад
“Савест наша нас приморава да плачемо, када Руси плачу, и да се радујемо, када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ народу. Али дуг, којим је Русија обавезала српски народ 1914. године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт, спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави, него да ко положи душу своју за другове своје? то су речи Христа. Руски Цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати, да иду у смрт. Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти.“
То су предивне речи Светог Николаја Жичког, које су данас заборавили они који су заслепљени Западном пропагандом, који су опчињени привременим и спољним сјајем Запада испод кога се крије проклетство и пропаст, и који нас због тога често питају: “Зашто волимо Русију, а не запад, зашто хоћемо савез са Русијом, а не са западом“. Одговор ће нам дати наша деца.
