Србине, верујеш ли да је Косово и Метохија твоја
“Пример Кнеза Лазара буди у нама понос и одушевљење за исте идеале за које је он мученички пострадао.“[1]
Данас, када колонијална управа на челу са Александром Вучићем због похлепе којом је обузета, а по налогу светских моћника, води у пропаст ову државу и народ; када је највећи део тог истог народа, хипнотисан медијима под контролом Запада, постао равнодушан и деморалисан; када је онај део народа којем је стало до себе и свога рода разједињен и подељен; у тој и таквој Србији где све мање наде има, а очајање и мрак покрива скоро цео народ и државу, ми се налазимо пред старим-новим избором: издаја или верност.
Проклети Запад, кога представљају четири јахача апокалипсе САД, ЕУ, Ватикан и НАТО, а којим управљају светски моћници из сенке, окупирали су Србима колевку Косово и Метохију, без које нема опстанка ни државе Србије. И раније је Косово и Метохија бивало окупирано, али нико није од Срба тражио да се добровољно одрекну своје територије и никада није било таквих изрода у роду Србском који су спремни и такву издају да учине. Док Запад лицемерно тражи од нас да прихватимо и потпишемо да срце Србије, Косово и Метохија није наше због “будућности“, истовремено у име Србског народа, одлучују они који воде реал-политику изрода, који не знају значење речи Крст Часни, Слобода Златна, Отаџбина, Завет, Част и Савест.
Верујем у Бога и србство, рече велики песник и дипломата, а пре свега велики родољуб Јован Дучић. Тако су веровали и живели сви наши часни преци од Светог Саве и тако ће поступати сви часни Срби до свршетка века. Ви који кажете да је Косово готова ствар, да ту нема шта да тражимо, да га треба дати Шиптарима, да ми не можемо против воље Запада, да треба да прихватимо реалност, да нећете више да ратујете – у шта ви верујете? Та вам питања постављају Свети Сава, Свети Цар Лазар и сви свети и честити подвижници србски, који нам оставише да чувамо све што смо добили од њих у наслеђе. Су чим ћете, несрећници, стати пред Лазара, Милоша, Вожда, Србске Војводе, Ђенерала Дражу и друге србске часне претке који својом крвљу запечатише међе србске земље? Су чим ћете, несрећници, стати пред Свету Небеску Србију, која нас благослови да чувамо веру и земљу од Бога нам дату? О кукавно Србство, да ли са собом носиш клетву или благослов? Да ли знате, несрећници, да Шиптари живе у стрепњи, јер добро знају да су се Срби, пре или касније, увек враћали на Косово и Метохију као победници? То једино не виде и не знају издајници и кукавице!
Срби, да на нама буде благослов Свете Небеске Србија, а не клетва, храбро и одлучно с вером у Свемогућег Господа, рецимо оно што је крвљу и сузама дубоко урезано у души сваког правог Србина: Нема предаје, Косово је срце Србије! С тим великим и непоколебљивим речима, поручићемо свима да хоћемо слободу достојну човека, слободу у Господу Исусу Христу, и да нас ништа није поколебало у борби коју Срби воде кроз целу своју историју, борби за Крст Часни и Слободу Златну, чију је суштину Свети владика Николај Жички изразио овим речима: “За Крст као зависност од Бога, за Слободу као независност од људи. Борећи се за Крст Часни ти се бориш за једини прави пут живота, за једну живу истину, и за једини истинити живот. А ко год се за то бори, ако и умре живеће, ако и погине победиће.“ Нема повлачења, нема предаје, спремај се за борбу Србине! Часни преци гледају на нас и очекује да покажемо веру, храброст и чојство, а потомци очекују да им оставимо земљу у којој ће живети слободно!
Учинимо што стоји до нас, остало ће дати Господ!
Раб Божији Горан Живковић
[1] Владика Артемије – кога због вере у Бога и Србство прогнаше са Косова и Метохије.
