Србине, не дају ти ни да се сахраниш како доликује човеку
“Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео. Нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце.“ (5 књига Мој. 4:9)
Сахрана је тренутак бола и туге, али је данас због измишљене пандемије, постала, пре свега, велико понижење.
Био сам на сахрани великог пријатеља, брата у Христу, који се упокојио после краће болести. Смештен је у болницу због упале плуће, изазване прехладом, а после само три дана је умро, како је наведено у лекарском извештају, од короне. Показало се да онај кога прогласе преминулим од короне нема права ни да буде нормално сахрањен. Тело покојника се прво убацује у врећу, па потом у сандук. Притом, треба нагласити да родбина не зна да ли је заиста он у врећи и шта су му “савесни“ лекари радили са органима.
Његова супруга је одмах обавештена да је у изолацији и да не може нигде из свога стана. Замислите тај бол, не дозволити супрузи да присуствује сахрани вољеног супруга. То нису радили ни Турци, а ни други окупатори. То данас, без имало стида, ради евроунијатска колонијална управа на челу са Вучићем.
Покојник је био истакнути јавни радник, ревностан православац и изузетно цењен у друштву, кога je требало да на последњи починак испрати неколико стотина људи. Уместо тога, било нас је свега тридесетак. Било је оних који нису могли да дођу јер им је укинута слобода кретања наметањем такозване изолације, неки су били оправдано спречени, али већина није дошла због страха.
Опело је вршено испред капеле, већина присутних је била под маскама, чак су неки носили и по две. Опело, које су служили три свештеника и два архимандрита (Епархија Шабачка), било је видно скраћено. Када је кренуо последњи опроштај, прилажење сандуку и целивање крста,осетио сам се баш тужно. Не толико због растанка са братом у Христу, него због тога што су ожалошћени прилизили са маскама и тако “целивали“ крст.
Бојим се, ако се не успротивимо, да ће ускоро да спаљују оне који су умрли од “короне“, а пре тога ће да их искасапе и поваде им све органе које могу да искористе. Због свега што нам однарођена и марионетска власт ради последњих неколико година, ову моју бојазан не сматрам паранојом. Недостојно је да ми, ако себе сматрамо хришћанима, останемо неми на овакво унижавање достојанства личности, како покојника тако и оних који га испраћају на вечни починак. Сетимо се речи из Светог Писма: “Купљени сте скупо, не будите робови људима“ (I Коринћанима 7, 23).
Учинимо што стоји до нас, остало ће Господ дати!
Раб Божији Горан Живковић
