Србима школске уџбенике штампа усташа са великим историјским лажима
Овако изгледа уџбеник историје за 6. разред ОШ.
Велики албански јунак Скендербег, Хрватска у десетом веку, хрватски краљ Томислав, Хрватска држава у Посавини…
Шта рећи, ово чак ни хрватски историчари нису ставили у своје уџбенике јер држе до себе и била би их срамота, али зато то уче деца у Србији. Српски непријатељи нису Курти, Рама, Приштина, Загреб, Сарајево… Српски непријатељи су у Београду, седе у Влади Србије и то у сред Председништва.
По Закону о уџбеницима, да би се исти нашао у школама морало је Министарство да донесе план уџбеника на основу предлога Завода за унапређивање образовања и васпитања. Онда су „стручњаци” из Савета за стручно образовање пре штампања морали да прегледају целу књигу и да дају свој благослов. Ни уџбеници у комунизму нису били сјајни, али су били далеко од овквих лажи и пропаганде. Није проблем што је ово написано, папир трпи све, проблем је што је ово одобрено за штампање. На овај уџбеник, одобрење и свој потпис морала је да стави лично бака у пензији, министар просвете Славица Ђукић Дејановић.
Србима школске уџбенике штампа усташа, дословно усташа, Анте Жужул. Некад најбољи пријатељ Фрање Туђмана, данас највећи финансијер ХДЗ-а. Жужул је власник београдског „БИГЗ школства” којег је купио за 400.000 евра. У сарадњи са немачком издавачком кућом „Клет”, он држи монопол тржишта уџбеника у Србији. Због тога су српски уџбеници историје ближи таблоидном новинарству него науци. Све књиге се штампају у Хрватској, затим се допремају у Србију и за то се не плаћа порез, што додатно оштећује нашу привреду. Целокупан промет и њихова годишња зарада на тржишту у Србији износи 30 милиона евра.
Клет мало вуче на клетву, а и Анте је повукао на свог имењака па су се тако за 15 година његовог рада у Србији, у његовим уџбеницима поред горе наведених, редовно појављивале и многе друге „грешке.” Највише „грешке” које уче децу нетачним историјским чињеницама. Тако се у целој књизи историје, Јасеновац помиње у само једној реченици, без јасног броја жртава или је он потпуно помешан са бројем убијених, Јеврејаἄ, Рома, Хрвата, па и Срба. Ученици у Србији уче да су Београд, цела Шумадија и делови поморавља, некад били део Хрватске. У тематском атласу за предмет Природа и друштво за 4. разред, објављен је наслов „Најстарија српска држава Рашка.” На тој карти из IХ века, источно од Рашке је Бугарска, југоисточно Византија, која иначе никад није ни постојала, као што није ни и Хрватска која је приказана са свих осталих страна.
Анти се пре пар година провукла још једна „грешка.” Тако је у уџбенику за Техничко образовање за 5. разред, српски полицајац приказан у хрватској униформи са све краватом са шаховницом и мапом Хрватске на рамену. Само у таквим уџбеницима је могуће да се у IХ веку помиње држава настала на српској крви пре 30 година, да Албанац буде неко коме се чукундеда звао Бранило и био је челник у војсци Душана Силног, неко коме се прадеда звао Комнен, деда Павле, отац Јован, а мајка Војислава Бранковић, ћерка Гргура Бранковића, старијег брата Вука Бранковића. Браћа су му носили имена Станиша, Костадин и Репош. С тим да су Јован и Репош сахрањени у манастиру Хиландар. Касније ће се успоставити још једно сродство ове породице са Бранковићима, када се Скендербегов син Иван оженио Иреном Бранковић, унуком деспота Ђурађа Бранковића по коме је Скендербег и добио име. У граду Кроја на 30 км од Тиране, постоји црква Светог Николе, ту се налази скрипта Фурађа Кастриота Скендербега… О њој је 2012. године први пут на једној албанској телевизији причао неки албански историчар, био је то Ардијан Кљоси. Месец дана након ове изјаве Кљоси је одједном извршио „самоубиство.”
Након што су Албанци преплавили Швајцарску, том гомилом дивљих племена како их је он назвао, бавио се и швајцарски научник Оливер Шмит. Он је написао да је Скендербег био Србин који се против Турака борио за обнављање очевине. Гневни Албанци тад објављују његову адресу како би могли да га посете сви Албанци у Швајцарској.
Писали су многи странци али Катедра за српску историју и поред свих ових дешавања ћути као заливена. Ћути иако Срби у Бугарској, Румунији, Мађарској, Македонији, Грчкој, као да никада нису ни постојали. Хрватску да и не помињемо. Скендербегу дигоше споменик у Тирани, Твртку у Сарајеву а Николи Тесли у Смиљану. Мада, да се Тесла на Илиндан те 1941. године затекао у родном Смиљану код Госпића, не би му помогло ни да је 100 пута научник. Био би 507 жртва и преклан као јагње, а данас су га чак ставили и на евро.
Овакав инстант историја је потребна сваком окупатору, зато српску историју приказују као низ пораза и пропуштених прилика. Докле год наша деца буду учила да су нам се преци однекуд доселили у VII веку, нема нама напретка.
Српска техника се 1999. године скоро неоштећена повлачила са КиМ, што су запрепашћени гледали многи НАТО официри. Тада је свет рекао:
„Ми са Србима више нећемо ратовати, од сада ћемо им школовати и васпитавати децу.”
Аутор: Деки РС
