Србија пред уништењем
Богатој традицији српских подела на обреновићевце и карађорђевиће, партизане и четнике, гробаре и цигане… добисмо и најновију на оне који су за копање литијума и они који нису. На једној страни су Председник напаћене нам земље и његови плаћеници, а на другој образованији део српског народа који схвата да нам се спрема еколошка катастрофа. Што би рекли браћа Американци, питање од милион долара је да ли у овом новом грађанском рату могу да победе председник и његови људи и да нам се Србија неповратно уништи за вјек и вјекова. Нажалост одговор је: Могуће!
Изложио бих моје објашњење зашто је могуће да брутално уништимо своју земљу и потомцима оставимо јад и чемер. Два су разлога за могућност овог сценарија: издаја оних који су спремни да за сребрњаке продају рођену земљу, а друго трагична функционална неписменост распрострањена данас у српском народу, а негована и темељена дуже времена.
Објаснио бих ово најсликовитије са два примера. Професор на рударском факултету одлично, боље од свих нас зна шта нам се спрема и коју ће пустош да остави за собом Рио Тинто. Његов син студира у САД, то кошта али тата који је добро позициониран и на факултету и у СНС и зарађује довољно. Сада је пред дилемом. Ако каже да је копање литијума смрт наше околине, а и нас самих, губи посао, пара нема и дете мора да се врати у Србију, а пошто се ставља на црну листу тешко да ће икада да се и запосли. Ако нахвали копање литијума као здраво и чак добро за пољопривреду остаје на свом месту, и даље узима лепе паре за пројекте које раде асистенти и још више као члан многобројних комисија. Он се не мисли ни момента и за таблоиде даје изјаве да је литијум наша велика шанса … Уби нас вајда.
Званичне статистике говоре да у Србији има око 3 посто неписмених (оних који не знају да читају и пишу), али много горе имамо преко 50 посто „функционално неписмених“. У стручном објашњење ко су функционално неписмени стоји у опису потпуно исто што и за профил гледаоца Пинка или Хепија или читаоца српских таблоида. То је популација врло скромног или никаквог знања и поред неких завршених школа. Они су способни само да прате вести о којима већ нешто знају, то мора да им се презентује кратко и описно, а што је најзанимљивије уопште немају могућност критичког размишљања. Свако од нас зна бар по неког из ове велике групе, нарочито заступљене код наших пензионера или како то емотивно каже Врховни командант, бака и дека.
Kада нам се у савршеној олуји споје министри, професори, стручњаци… на јаслама СНС и распореде се по телевизијама и новинама, а када њихова прича легне на функционално неписмене онда ћемо срећни и задовољни да уђемо у посао који ће да препороди земљу нашу и праотаца наших, и из ових златних времена да нас уведе у дијамантска где ћемо пре свега захваљујући литијуму да сви имамо просечну плату од 4000 евра, да се возимо летећим таксијима, за сат и по возом до Беча и да постанемо лидери не само као до сада у региону већ шире у Европи, а и целом свету.
Слика реке у Новој Гвинеји после рударења Рио Тинта прича хиљаду језика. Текст који прати ову слику каже да у тој реци не може да буде живота у следећих 5000 година, а то одлично знају сви до једног који нам преко медије објашњавају да је црно у ствари бело. Плаше ли се они Бога. Не, наравно, јер у Бога не верују.
Аутор: Предраг Вучинић