Србија постаје кинеска четврт на Балкану
Зиђин масовно купује земљу по источној Србији, оставиће пустош!
Зиђин је прошле године извезао бакар вредан 1,35 милијарди евра, а Србији је платио укупну рудну ренту од 70 милиона евра. Кинези извозе концетрат злата, платинума и селена без обавезе да то пријаве Народној банци Србије. С друге стране, увозе отровни отпад, који прерађују у топионици у центру Бора. Услед повећане емисије арсена, тешких метала и других штетних материја животни век становника Бора је већ краћи за десет година, а током следеће деценије смањиће се за 25 година у односу на данас. Кинеска компанија не поштује еколошке законе, али зато експресно примењује закон о конверзији земљишта, па се уписује као власник парцела, које су припадале Републици Србији. Зиђин је већ уписао власништво над земљиштем широм државе, у Бору, Зајечару, Мајданпеку, па и у Београду.
Србија је постала кинеска колонија. Кинеске банке и фондови контролишу финансијски систем Србије кроз кредите чија укупна вредност прелази цифру од 14 милијарди евра. Кинеска грађевинска предузећа добијају најуносније инфраструктурне послове. Кинеска компанија Сербиа ЗиЈин Цоопер доо Бор највећи је српски извозник, а и земљопоседник на истоку Србије.
Влада Србије је прошле године донела Закон о планирању и изградњи, којим је омогућен пренос права коришћења у право својине на грађевинском земљишту које је било у власнитву Републике Србије. Осим домаћих тајкуна, који су искористили прилику да учешћем у пљачкашкој приватизацији бесплатно добију државнео земљишта, спорни закон о конверзији користе и све кинеске фирме, које раде у Србији.
Зиђин је 28. јуна 2024. поднео захтев за укњижбу власништва над целокупним земљиштем, које припада руднику у Мајданпеку, укупне површине 3.219.791. квадрата. Зиђин је већ уписан као власник земљишта у Вражогрнцу код Зајечара, као и над парцелама у Куршумлији. Такође, та кинеска компанија поседује неколико зграда у Београду: две у Кнез Михаиловој улици, једну у Француској улици и једну у Улици краљице Наталије. Подаци Републичког геодетског завода показују да у тим зградама „површина није евидентирана“ и да је у питању „пословни простор за који није утврђена делатност“.
Вредност некретнина, земљишта, објеката, постројења и опреме, коју Зиђин поседује у Србији изности 166,9 милијарди динара, односно 1,4 милијарди евра.
Представници кинеске компаније Зиђин су у Србију дошли крајем 1997, а предузеће Сербиа ЗиЈин Цоопер основали су 10. децембра 1999. године. Оснивачки капитал је износио сто динара. Зиђин је 18. децембра 2018. преузео Рударско-топионичарски басен Бор и до данас је постао највећи српски извозник. Прошле године је извезао бакар вредан 1,35 милијарде евра, а у буџет Србије је уплатио 70 милиона евра на име рудне ренте од само пет одсто. Кад се у то урачуна профит који Кинези остварују извозом злата и осталих руда и минерала, види се висина штете коју трпи буџет Републике Србије и домаћа привреда.
Зиђин ради у складу са законима Србије, али само онима од којих има финансијску корист. Експресно је искористио предности закона о конверзији земљишта, како би присвојио државну имовину, али апсолутно их не занима сет закона, којима се регулишу обавезе у заштити животне средине. Последице су очигледне и трагичне.
Град Бор и околина били су изложени енормном загађењу и пре доласка кинеске компаније, нарочито кад је, 2015. године, поново почела да ради топионица. Зиђин је преузео РТБ Бор 2018, а истраживачи, који су учествовали у изради студије Института за јавно здравље „Батут“, утврдили су 2021. да је животни век локалног становништва већ краћи за десет година. Према тој студији, на основу досадашњег нивоа загађења, процењује се да ће до 2032. године животни век становника Бора бити краћи за чак 25 година.
Тај тренд ће се наставити кад Кинези достигну планирани ниво производње у топионици, који ће бити два и по пута већи него сада. Зиђин извози кавлитетне рудне концетрате из рудника Чукару Пеки, а увозе јефтин и опасан отпад, који топе и прерађују у топионици, која се налази у центру града. Зиђин купује отровни отпад широм света, па га превози до Србије и ту топи. На том изузетно опасном послу Кинези остварују додатну зараду и праве несагледиву штету по здравље људи и екосистема.
Док је био председник Владе, 23. децембра 2014, Александар Вучић је присуствовао пуштању у рад једног погона реновиране топионице. Вучић је тада рекао да „овим пројектом почиње нова етапа у развоју металургије и производњи бакра“, као и да ће се „модернизацијом топионице у Бору емисија штетних материја у ваздуху, води и земљишту кретати испод законом прописаних вредности, а у исто време сумпор-диоксид и бакар биће искоришћени 98 одсто, што ће задовољити еколошке стандарде који важе у Србији“. Нова топионица је пројектована за производњу 80.000 тона бакра годишње и прераду 400.000 тона концентрата.
Од тих обећања није било ништа. Кинеска компанија не предузима све мере заштите од загађења животне средине. Инсталирани филтери смањили су само емисије сумпор-диоксида, али ваздух је и даље загађен арсеном и тешким металима. Аерозагађење је изазвало експанзију свих врста канцера, осим рака коже. Опозиционе странке, грађански покрети и независни експерти упозоравају на катастрофално стање у Бору, где сваки четврти становник болује од рака.
Осим „Батутове“, и студије Светске здравствене организације и две европске агенције закључиле су да су животи људи угрожени аерозагађењем. Подаци СЗО показују да је Србија светски првак по броју смртних случајева, који су узроковани загађењем ваздуха. На захтев СЗО, српско Министарство за заштиту животне средине спровело је властито истраживање у Бору 2022. године. У студији, коју је приредила радна група Министарства, истиче се потреба да индустријска постројења треба да раде на одсумпоравању, а не помиње се опасност од изузетно повишеног нивоа арсена, који је највећи загађивач.
У Зиђиновој топионици обрађује се сулфидна руда, која испушта арсенопирит, пратећи минерал руде бакра, који садржи опасне супстанце. Кинеска компанија одбија да уложи новац у набавку и инсталирање заштитних система, јер би то повећало цену производње, а републичка и градска власт на пристају на такву врсту пословања.
Влада Србије до те мере ради у корист Зиђина, а на штету здравља становника Бора, да фалсификује властите извештаје. На пример, у студији Министарства за заштиту животне средине наводи се да се спорна топионица налази у центру Бора, у близини болнице и факултета, али не помињу се основне школе. Истовремено док игнорише угрожавање живота, власт Српске напредне странке већ 12 година подржава загађиваче и то представља као велику привредни успех. Вучић, Ана Брнабић и ресорни министри упорно понављају неистине о Зиђину као „светском гиганту који примењује најсавременије технике у еколошком, ‘зеленом’ рударењу“.
Осим тога, представници српске власти наглашавају да је Зиђин препородио привреду у Борском округу, запослио више од 10.000 људи, који имају просечну плату изнад 2.000 евра. Подаци показују да српски државници више лажу од кинеских менаџера. У званичним извештајима о пословању Зиђина наводи се да је у тој компанији запослено 6.045 радника, са просечном платом од 177.055 динара.
Притом, око две трећине радника су Кинези. Плате су, заиста, изнад републичког просека, баш као и опасност од смртоносних обољења.
Александар Вучић је свесно и намерно претворио Борски округ у зону жртвовања. Од тога никакву корист неће имати ни Бор, ни Србија. Рудна рента, коју Србија наплаћује Зиђину, није довољна ни да санира здравствене проблеме, који су изазвани рударењем и топљењем отровног отпада. Закони Републике Србије и уговор са кинеском компанијом регулисали су пословне односе и око експлоатације, прераде и продаје осталих руда и минерала. И све то је на штету Србије.
На пример, Зиђин има обавезу да ископано и обрађено злато прво понуди Народној банци Србије. Уколико НБС процени да има довољно златних резерви, Зиђин има право да га извози. С друге стране, кинеска компанија нема обавезу да НБС-у пријављује извоз и продају концетрата злата. Исто важи за експлоатацију и прераду бакра, током које се ствара концентрат селена и платинума, као још неких скупих метала.
Кинеска компанија процењује да резерве бакра у Борском округу износе 20 милиона тона, а злата од 700 до 800 тона. Од ископавања 450.000 тона бакра и 10 тона злата, колики је годишњи капацитет Зиђина, Србија нема никакву финансијску корист, а трпи несагледиву материјалну штету и губитке у људству. Кад Кинези заврше са експлоатацијом, иза себе ће оставити пустош, без људи и услова за живот. Свака колонија има такву судбину, па и Србија, коју је Вучић продао својим „челичним пријатељима“.
Аутор: Предраг Поповић
Извор: Магазин Таблоид
